Vreme je najbolji svedok i najpošteniji sudija. Tako i u Formuli 1. Neumitni protok vremena, kad se strasti stišaju, nepogrešvo izdvoji najbolje, ali se vremonom nametne i zaborav, pa bude po onom: „daleko od očiju, daleko od srca“. I tako, danas, Askari i Fanđo, Klark i Stjuart... i mnogi drugi budu potisnuti u zaborav (ma ko uopšte više pominje Fitipaldija, Laudu, ili Pikea, pa čak Hakinena). Kao da je Formula 1 nastala u 21. veku?! Tome se donekle opire još jedino Sena, i donekle nezaboravni Žil Vilnev koji je enormnu popularnost stekao ne samo svojim beskompromisnim vožnjama nego i zbog…

Zavladala je frapantna ostrašćenost među ljubiteljima Formule 1 a malo ko se trudi da sagleda dublje, analitički i kritički. Posebano su agresivni mlađi navijači, ko da su fudbalski koji više mrze druge nego što vole svoje. No, ja razumem da rođeni između, recimo 1990. do 2000. ne mogu da budu realni, kad mnogi od njih nisu gledali ni Šumahera i Hakinena, ni Senu i Prosta, ni Mensela i Pikea, da i ne pominjem Laudu ili Stjuarta – oni su u glavnom ili za Ferrari (sada Fetela i Kimija) ili za Mercedes i Hamiltona (čast izuzecima, navijačima McLarena i Williamsa koji…

Kad je onomad „uništivač bolida“ Mensel tražio da bude ravnopravan sa „profesorom“ Prostom, iako tada nije imao ni jednu titulu a Prost već tri, šampionat je osvojio Sena iz McLarena. Potom su napustili Ferrari, pa je Mensel postao šampion 1992. a Prost 1993. - obojica u Williamsima. Kada je Kimi došao u Ferrari 2007. Masa je već bio starosedelac u Scuderiji, ali je Raikonen postao šampion. Naravno, nikad to ne bi postao da kompletan McLaren nije brljavio, Ron Denis nikako nije mogao da preseče i odluči da li Hamilton da li Alonso. No, i pored toga ne bi Kimi pobedio…