I među drugim navijačima postoji mržnja, ali najveća je među fudbalskim. Ne samo zbog popularnosti fudbala nego verovatno i zbog „psihologije mase“. Jer su stadioni najveće gladijatorske arene modernog doba. Tu, u gomili, okruženi istomišljenicama, iskazuje se hrabrost. Zaštićeni drugarima vernim do groba prolazi im mladalačko doba, u neprolaznoj tranziciji. No, ni uprave klubova nisu operisane od mržnje. I u njima sede mnogi koji ništa ne shvataju. Ne razumeju... ali znaju da računaju. Pa masama jeftinom demagogijom podilaze. Skoro da svesno potenciraju mržnju prema svima drugima koji nisu njihovi simpatizeri. Sećam se, ko juče da je bilo (a bilo je…

Imao sam srećno detinjstvo – naravno na selu, i divnu mladost – naravno u gradu. 1966. sam imao 13 godina, 1978. svih 25. Znate li koliko je stvoreno u rok muzici za poslednje tri decenije, a koliko samo u tih 12 godina? Prema tome, jasno je kako smo terali kera. A, kao, živeli smo u nedemokratskoj SFRJ... Kažu da je ta Juga bila tuga, da je bila dužna „ko Grčka“. Ne znam, znam samo da je ona cela bila dužna onoliko milijardi dolara koliko sada svaka republika posebno milijardi evra! I više. Neverovatno je da smo najbolje živeli sredinom ’80.…