Ostrašćeni navijači obično nisu dovoljno vrsni poznavaoci pa podležu stereotipima, ili mrze određene osobe i tako bolesno frustrirani javno iznose svoje predrasude. Ali prvo moram neznalicama da pojasnim te pojmove. Dakle, u osnovi stereotipa nalazi se pogrešna i neopravdano široka generalizacija. To su generalizacije koje se zasnivaju na minimalnom poznavanju činjenica o kojima se govori. Kao posledica ovoga javlja se pogrešna slika koja često postoji o određenoj osobi. Takođe, stereotipi negiraju individualnost osobe. Oni predstavljaju osobu dosta šturo, površno i obično pogrešno. Negativni efekti stereotipa su opravdanje predrasuda ili svog neznanja, tj. nepostojanje želje da se preispita sopstveni stav o nekome ili nečemu. I tako se stiže do predrasuda koja se NE zasniva na istinitom iskustvu niti na razumnim dokazima.
U Formuli 1 najpoznatija su dva stereotipa. Jedan je pozitivan – Sena, drugi negativan – Šumaher. Razlog je prost: Sena ima najviše obožavalaca, Šumaher mrzitelja. Prvog mnogi vole – s razlogom, drugog mnogi mrze – iz čiste ljubomore.
Senu mnogi veličaju kao vozača ali i preuveličavaju kao čoveka. Šumahera ili vole ili mrze – neutralnih nema. Međutim, dok ga, ipak, većina ceni kao vozača, mnogi ga toliko mrze da ga negiraju kao čoveka?! Eto nedavno je jedan bolesnik u Fejsbuk grupi o F1 napisao da je „Šumaher NULA od čoveka“. Naravno (usput priznajući „kako nije baš veliki poznavalac F1“) ipak je bio dovoljno mudar da ne napiše da je Šumaher nula od vozača, jer je i sam i te kako svestan Šumijevih trkačkih kvaliteta. Stoga se ostrvio na Šumahera privatno, a sve zbog poslednje trke sezone 1994. godine. E pa da vidimo šta je bilo i šta se zaista zbilo te sezone:
Detaljniji prikaz cele te sezone dat je na ovom linku: Formula 1 1994 (pa kliknite na zaplavljeno da vidite!), a ovde ću samo o „namernom sudaru“ na GP Australije 1994. Elem, u 35. krugu trke vodeći Šumaher je sleteo sa staze, desnom stranom bolida udario u ogradu i oštetio svoj Benetton (polomio vešanje). Iza njega je jurio Hil koji nije video šta se dogodilo, pa je u sledećoj krivini pokušao da pretekne Šumahera čiji je oštećeni bolid vrludao stazom. Došlo je do kolizije (vidi OVDE video!) i oba vozača nisu završili taj krug a time trku, pa je šampion postao Mihael Šumaher.
Ja tada nisam navijao ni za Šumahera ni za Hila, ali sam bezbroj puta gledao taj sudar i uvek smatrao da nije bilo namere i da se Šumi mučio s oštećenim bolidom a da je Hil trebalo samo da prikoči i sačeka – i titula bi bila nezaluženo(!) njegova. Zašto nezalužena zna svako ko je odgledao celu sezonu 1994. kao ja – ili ko je bar pročitao tekst koji sam dao na linku. Istog mišljenja je bio i legendarni komentator F1 trka i vrsni poznavalac Formule 1 Murej Voker: „Formula One commentator Murray Walker maintained that Schumacher did not cause the crash“. Sudije su takođe to okarakterisali kao trkački incident, ali je Hil bio ozlojeđen – kao i armija engleskih navijača optužujući Šumahera za „prljav trik“. I tako je stvoren stereotip o Šumaheru kao „prljavom vozaču i čoveku“, iako je kasnije i sam Dejmon znatno ublažio svoj stav rečima da nije znao da je Šumijev bolid bio teško oštećen i da je trebalo da bude oprezniji. Ali da Šumaher nije NEOPRAVDANO surovo kažnjen posle Silverstona i diskvalifakiovan sa čak tri trke ove polemike ne bi bilo, niti glupog stereotipa o Šumaherovim „nezasluženim“ titulama!
Jer i druge titule su „sporne“ za mudrosere koji mrze Šumahera. Stereotip glasi: „bez Baričela ne bi osvojio toliko titula“. Ajde?! Od 2000. do 2004. Šumaher je osvojio 5 titula – Rubens je bio drugi 2002. i 2004. jer je tada Ferrari bio zaista dominantan i Brazilac bi bio šampion – da nije bilo Nemca. Ali gde je Baričelo bio 2000, 2001. i 2003. Zašto tada nije bio vicešampion? Jeste ga Rubens propustio u Austriji 2002. i to mnogi spočitavaju Šumiju za greh, ali ti isti mudroseri nikako da priznaju da je taj poklon bio nepotreban a da mu je Šumaher uzvratio pobedu iste godine na GP USA 2002. propuštajući ga na samoj ciljnoj crti – eto ispod fotografije kao dokaza. Jasno?
No, ne vredi ni to, poznajem u dušu neznalice. Jer oni spočitavaju Šumiju čak i „vodonošu“ Irvajna, iako je Šumaher dao sve od sebe da pomogne Ediju 1999. da postane šampion – ali Irvajn nije umeo - a ne obratno.
Šumaher nije cvećka za volanom – priznajem. Recimo nameran sudar sa Vilnevom 1997. kada je Šumaher zaista udario Vilneva – Žak je već bio ispred Mihaela. Ali Šumaher je 1994. bio ispred Hila – Dejmon je udario Šumija. To su ipak razlike, zar ne? Onaj ispred ne može da udari onoga iza nego obratno, vozač ispred često „zatvara vrata“, blokira onog iza i tada često dolazi do kolizije, vozač iza tada udara bolid ispred!
Ja sam gledao i sve Šumijeve trke i sve Senine pa znam da ni Sena nije bio cvećka za volanom. Legendarni Kišni čovek bio je zver u kokpitu, agresivan do bola, brz kao munja, ali je i te kako umeo da blokira i zatvara brže, pa i da ih namerno udara – recimo Prosta 1990. kad je unapred najavio da će izbaciti sa trke svog velikog konkurenta (koji je njega namerno udario godinu dana ranije) i tako mu uzvratiti za 1989. godinu. I ne samo to, umeo je Sena i da se potuče i da šamara kolege kad se razbesni. Ali ne vredi, o Seni je stvoren stereotip da je bezgrešan – i kao vozač i kao čovek. A Mihael Šumaher je, eto, proglašen za „lošeg čoveka“ iako je u privatno bio sasvim suprotan od Kralja kiše u kokpitu, jer nikada niste mogli da pročitate da se Šumi potukao, napijao, kockao... pa čak ni švalerao. Da li je – ne znam, ali znam ponešto o njemu privatno i to sam napisao OVDE!
Znam da ni ovaj tekst neće pomoći u razbijanju pogrešnih stereotipova, ili tačnije: brutalnih predrasuda, ali ja nisam navijao ni za Senu niti za Šumahera u Benettonu ali sam se od početka njihove karijere divio njihovom talentu i znanju. Ko ih je gledao – razumeće, ko nije nikad neće. Ali marim baš, za mene su Sena i Šumaher otimači izgubljenih pobeda i stoga dva (bez konkurencije!) najbolja trkača Formule 1 svih vremena.
Nažalost, upravo i tragična 1994. povezuje Senu i Šumahera – Sena je poginuo u trećoj trci a Šumaher je pobedio na prve dve, a i na toj trećoj, toj tragičnoj Imoli, i na četvrtoj... pa je verovatno i to jedan od razloga što su mnogi zamrzeli Šumahera – a nesrećni Sena je tada vozio isti bolid kao i Dejmon Hil. Sena je u Williamsu poginuo a Šumi pobedio, Hil u Williamsu izgubio a Šumi pobedio, sasvim dovoljno da armija navijača Sene i gotovo svi Englezi listom (ali i mnogi mediji) momentalno usmere svoje otrovne žaoke prema Šumaheru. I tako je stvoren stereotip o Mihaelu Šumaheru kao „prljavom vozaču i lošem čoveku“ koji nije zaslužio toliko titula i Grand Prix pobeda.
A ja sam drugačijeg mišljenja i smatram da bi Šumaher trebalo da ih ima još više, i titula i pobeda, samo da se u njegovoj eri vozilo 20, 21. ili čak 22. trke po sezoni (kao što će biti 2020.) U perodu dominacije ostvario bi tako bar 100 GP pobeda i makar još jednu šampionsku titulu. Naravno, i Sena bi trebalo da ima bar 4 titule, jer mu je Belestre ukrao 1989. godine a, da je imao sreće, u onom Williamsu kojim su Hil i Vilnev osvojili šampionate veliki Sena bi danas imao svih 6 titula i ko zna koliko pobeda.
Eto toliko je dovoljno. Valjda? A i sada se navršilo punih 6 godina od Šumijeve fatalne nesreće na skijanju pa stoga ovaj tekst posmatrajte i kao omaž Najvećem ali i kao in memoriam Najvećem. Eto, po meni F1 ima dva najveća!
Dragan Jovanov FjodorD
