Vreme je najbolji svedok i najpošteniji sudija. Tako i u Formuli 1. Neumitni protok vremena, kad se strasti stišaju, nepogrešvo izdvoji najbolje, ali se vremonom nametne i zaborav, pa bude po onom: „daleko od očiju, daleko od srca“. I tako, danas, Askari i Fanđo, Klark i Stjuart... i mnogi drugi budu potisnuti u zaborav (ma ko uopšte više pominje Fitipaldija, Laudu, ili Pikea, pa čak Hakinena). Kao da je Formula 1 nastala u 21. veku?! Tome se donekle opire još jedino Sena, i donekle nezaboravni Žil Vilnev koji je enormnu popularnost stekao ne samo svojim beskompromisnim vožnjama nego i zbog činjenice da je vozio Ferrari. Nažalost, i Sena i Vilnev su poginuli u bolidima pa ih je i ta tužna činjenica još više učvrstila među legendama. Ali zar nisu poginuli i Askari i Klark, Rint i mnogi drugi... No, uvek će biti poređenja bez obzira na enormnu razlika između Formule 1 iz polovine 20-og sa ovom iz druge decenije. 21. veka. Zato ako to već radimo dužni smo bar da poštujemo sve vitezove F1, posebno one koji su svoju strast glavom platili!

Fetel, Hamilton, Alonso, Raikonen jesu bili šampioni, ali i Baton i Rozberg koje već zaboravljamo. Svi oni su dali svoj doprinos, ali koliko dugo ćemo ih pamtiti, bez obzira na broj titula ili pobeda? Eto, od svih njih je i dalje najpopularniji Kimi. Zašto, znaju najbolje njegovi fanovi – zbog nekonvecionalnog ponašanja i drsko-duhovitih odgovora. Po tome se izdvaja, a ne ko pokojni Žil zbog paklenih vožnji i spektakularnih preticanja pa i stravičnih izletanja. Niko ozbiljan ih ne smatra za sam vrh vozača F1 ali oni jesu voljeni od mnogih, jer su originalni. Na svoj način je originalan i Alonso, a bolji od Kimija, ali ni on nije popularniji.

Sada, posle Hamiltonove 5. titule, već je nastala euforija među njegovim simpatizerima, tolika da ga mnogi već svrstavaju ispred Fanđa, pa čak i Sene?! Naravno, da se Fanđova era bez pojaseva ni po čemu ne može upoređivati sa današnjim bolidima sa zaštitnim oreolom i stazama bez šljunka a asfaltiranim zonama za izletanje, ali Sena ipak nije tolika prošlost. Da i ne pominjem Šumahera, jer već i njega neki bolesno ostrašćeni navijači svrstavaju iza Hamiltona?! Stoga ću pokušati da malkice izmerim ko je koliko zaista veliki u F1, i da ih odmerim kroz neke činjenice. Dakle, evo poređenja dva besmrtna velikana i legende F1 sa trenutno superiornim vozačem koji ruši rekorde i jednog i drugog.

Hamilton jeste prestigao Senu po broju titula i Grand Prix pobeda... pa šta – još ranije ga je prestigao Prost! Ali ko svrstava Francuza ispred Brazilca? Pa Sena je debitovao u Tolemanu, a Hamilton u moćnom McLaren-Mercedesu!

Hamilton jeste prestigao Šumahera po broju osvojenih pol pozicija... pa šta – Šumi je često startovao u kvalifikacijama sa punijim (težim!) bolidom. Stoga Mihael ima više pobeda nego pol pozicija a Luis obratno. Šumaher je debitovao u Jordanu.

Sva trojica nisu uvek vozili najmoćnije bolide. Stoga ćemo uporediti njihove rezultate i plasmane kada nisu bili šampioni:

Sena je 5 sezona (1985, 86, 87, i 1992. 93,) vozio Lotus (3 godine zaredom) i McLaren (kada je Williams bio bez premca!). Ostvario je 14 pobeda u inferiornijim bolidima – često po kiši, a plasmani u tih 5 godina su mu bili: 4. 4. 3. 4. 2.

Šumaher je u 5 sezona (1992. 93. 96. 97. 98.) vozio slabašni Benetton-Ford (2 godine) i Ferrari (kada je bolid bio drugorazredan). Osvojio je 16 Velikih nagrada (često po kiši!), a plasmani u tih 5 godina su mu bili: 3. 4. 3. 2. 2.

Hamilton je u 5 sezona (od 2009-2013) vozio 4 sezone McLaren-Mercedes i 2013. Mercedes GP, kada ti bolidi nisu bili dominantni. Osvojio je 13 GP pobeda ( u znatno više trka po sezoni), a plasmani su mu bili: 5. 4. 5. 4. 4. E onda je nastala turbo-hybrid era motora, tj. pogonskih uređaja i neviđena dominacija Mercedesa!

Međusobno poređenje dve legende nad legendama praktično nije moguće, ali da napomenemo da je 1992. debitant Šumaher bio bolji od Sene, ali da je Sena 1993. bio bolji od Šumahera. 1994 je Sena poginuo u 3. trci (pobedio je Šumaher), ali je Šumaher već vodio sa 2:0 u pobedama jer je Sena na prve dve trke odustao. No, obojici je zajedničko fenomenalna vožnja po kiši, stoga su i zasluženo stekli nadimke Kišni čovek i Gospodar kiše. Praktično je samo trebalo da pada kiša i sva prednost moćnijih bolida se topila pred znanjem i savršenom vožnjom Sene i Šumija! Sada, čim kišica iole orosi stazu, umeša se sejfti kar zbog bezbednosti...

Evo jednog dijagrama iz 2004. gde se vidi zašto je neko šampion a neko nije

Naravno, nije Luis Hamilton kriv što je sada tako. On se jednostavno savršeno prilagodio modernoj F1 gde treba voziti izuzetno racionalno, gotovo kao „Profesor“ Prost a ne ko njegov idol Sena: štedeti i motor i gume, ne rizikovati jer se sve trke i plasmani boduju sve do 10. mesta, a sve uložiti na osvajanje pol pozije. Jer tada nastupa štoper Botas, ponekad i preagresivni udarač Max, a zlu ne trebalo tu je za svaki slučaj i Mercedesov vozač Force Indie Okon... pa ko preživi. Naravno, tu su i idotska pravila koja efikasno sankcionišu svaku agresivniju radnju, i revnosne sudije koje ko po onoj narodnoj „kom obojci, kom opanci“ šakom i kapom dele kazne... ili opomene. Ko je pažljivo odgledao celu sezonu mora priznati da 2018-ta nije bila čista, ali i da je Hamilton dominirao pa mu je takva pomoć samo okrnjila ugled – bio bi šampion i bez pomoći sudija i dva suvozača.

Sada zamislite da je Sena debitovao u Luisovom bolidu – da li bi Kimi bio šampion 2007. Zamislite i da se Šumaher nije povukao 2007. Da li bi bio šampion Hamilton 2008. ili bi Šumi bio bolji od... Mase! Da Sena nije nastradao, Šumi bi verovatno bio šampion 1994. a sigurno 1995. ali sam ubeđen da bi Sena glatko bio šampion i 1996. i 1997. u onom Williamsu.

Da Hamilton nije vozio Mercedes turbo u 2014. i 2015. da li bi Rozberg bio šampion. Bi, kao što je bio 2016. Da je Rozberg ostao u Mercedes GP i da je vozio i dalje zajedno sa klupskim kolegom Luisom da li bi Hamilton osvojio poslednje dve titule? Ne znam, zaista ne znam.

Prema tome, jedino što izvesno znamo je da je u poslednjih 5 sezona rezultat Hamilton-Rozberg 2:1, a da je Mercedes bolji od Ferarija.

Da li i Hamilton od Fetela još se ne zna, jer ga je Sebastijan pobedio 4 puta u Red Bullu, kao i što je Luis njega u turbo Mercedesu. Sa tom razlikom što je Fetel u dve poslednje godine vicešampion, a Luis je dok je Fetel nizao titule bio 4, 5, 4, 4, a drugi je bio Alonso! Ali ko sme još i Fernanda da ubaci i ovu priče, i ovako će biti svega i svačega u komentarima. No, Alonso je majstor u izboru pogrešnih timova (ili pravih, ali u pogrešno vreme), a Hamilton nepogrešivo taličan u odabiru bolida – a to je sada (vreme pokazuje) najvažnije od svega. Stoga je Luis najveći srećnik u istoriji F1, ali nikad neće biti ni bolji ni slavniji od Sene i Šumija jer bez obzira na broj titula, pobeda i pol pozicija, retko ko će se sećati nekih njegovih spektakularnih vožnji. Recimo kao što pamtimo Senu i kišnom Monaku 1984. ili kralja kišnog Spa Šumija, a posebno Žila iz 1982. u Dižonu kad je bio tek drugi.

No, sada je 21. vek, tako je kako je. Stoga sam se OVDE osvrnuo na period od 2000-2018. i tekst začinio brojnim podacima, iz kojih se može videti kako i zašto je ko dominirao u modernoj Formuli 1 i zbog čega je neko statirao a neko dobijao. Naravno, ista pravila važe za sve pa niko ne može osporiti ni Fetela ni Hamiltona – ali će se, kako mi se čini, Seni i Šumiju pre približiti Max. Ne po pobedama i titulama, nego po vožnjama. No, za sada je Max tek potencijal, da li će se izbrusiti u dijamant pokazaće vreme. A tu je i Lekler. Spala knjiga na dva slova, na dva mladića od kojih se očekuje da spasu posrnulu Formulu 1. Iduće godine, sezone 2019. voziće trke tri šampiona sa ukupno 10 titula, ali sve oči biće uprte u dva golobrada momka s mudima koji su kastriranoj Formuli 1 udahnuli nov život.

A Luis Hamilton, ukoliko stvarno želi da ga svrstamo u večite velikane F1 treba 2019. jedino da pobedi Fetela, Leklera i Maksa – pod uslovom da Mercedes ne bude (toliko) dominantan. Da ih pobedi svojim vožnjama... a bez ičije pomoći.

Dragan Jovanov Glod