Jedan od najvažnijih delova stacionarnih čekrka, mašinica (ili rola) za pecanje kako im tepamo (jer i kada je ogroman SW model za more ne nazivamo je „mašinom“ nego mašinicom – iako je to pre mašinčina), jeste rotor. Jer svaki rotor pokreće motor. Znači, pogon i rotor su značajni za kvalitet čitave mašinice. Ali ćete upravo za materijal od koga je načinjen rotor nalaziti najmanje podataka. Po katalozima i sajtovima mnogo se češće pominje materijal kućišta mašinica, a ređe materijal rotora. Često „zaborave“ da napišu taj podatak...

Naravno, i laiku je jasno da je čvrsto telo (korpus) mašinice presudno značajno jer se u njemu nalazi „motor i menjač“ – pogonski i prenosni mehanizam. Ko karoserija i šasija kod automobila. A za to je i dalje najbolji metal (legure aluminijuma, magnezijum...). Koristi se i kompozit (grafit), ali kod jeftinijih modela. Kao što postoje bolji i lošiji metali, isto tako postoje bolji i lošiji kompoziti (recimo, od CI4, preko HT-7, do obične plastike). Danas se prave i kvalitetne mašinice sa grafitnim telom, samo što su ti kompoziti znatno unapređeni i prilagođeni strogim zaktevima. Ipak, još uvek je metal No 1.

I sa rotorima je slična priča. Najbolje i najskuplje mašinice imaju metalne (alimnijumske, magnezijumske...), ali najveći broj modela, pa čak i visoke klase (kao Shimano Twin Power, recimo), imaju rotore od kompozita. Shimano ih pravi uglavnom od poznatog HT-7 grafita, a od nedavno i CI4 kompozita. Koliko je to opravdano, naročito ako se zna da Daiwa ima na svojoj Certate (i brojnim klonovima Real Four serije) pored metalnog kućišta a i metalne rotore.

I ne samo Daiwa, poznati Ryobi Zaber, Spro Blue Arc... i mnoge druge mašinice srednje, pa čak i niže klase, imaju danas i metalno telo i metalni rotor. Da li su onda to bolje mašinice nego Shimano Stradic, Biomaster, ili Twin Power?

Naravno da nisu! Ali Certate Daiwe jesu, i nalaze se tu, na nivou jednog Twin Powera, ako ne i iznad njega. Možda je Certate ponajpre barabar sa modelom Vanquish. No, kako nisu svi ostali proizvođači isto što i Daiwa Made in Japan, tako se ni ne mogu porediti sa Shimanom. Jer za kompletan uvid u kvalitet nije dovoljno samo od čega je šta, nego od čega je sve – plus, i koliko je precizno napravljeno i pedantno sklopljeno. Pogledajte recimo ovo, Daiwa Exist 2012 - sam vrh ponude, a materijal nije metal nego Zaion! Eto, Shimano CI4, Daiwa Zaion - ali sve je to karbon. Dobro de, kompozit najnovije generacije, tj. unapređeni grafit. Na slici ispod je Zaion rotor i korpus.

Upravo stoga su, recimo, jedan Shimano Stradic ili Biomaster, koji imaju kompozitne rotore, a čak im ni kompletno telo nije metalno, nego je često „hibridno“ (stopa i ram, recimo od metala a poklopac od kompozita, ili obratno), bolji nego metalni Zauber, Spro, i ostali. No, vratimo se na priču o rotoru.

Koliko je zaista zanačajno da li je rotor od metala ili kompozita, tj. aluminijuma ili grafita?

Važno je da rotor bude lak, ali dovoljno čvrst, i da ima što manju masu zbog momenta inercije. Uostalom, on se obrće, zar ne? Stoga je važan i balansiran (uravnotežen) rotor – da se manje zamara motor.

Na slici je klasični kompozitni rotor sa jednog Stradica (i sa mnogig sličnih modela) – vidite na neofarbanom delu sivu boju kompozita. Vidite i da mu je masa (debljina zidova) veća, jer je od grafita.

Takođe je bitno da se ne izvija i uvija previše, i da ima veliku čvrstoću i tvrdoću – posebno deo koji se navlači na pinion (od kojeg prima obrtni moment). Stoga često vidite kako po buvljacima ribolovci šakom proveravaju rotor da li se ljulja, tj. da li se „izjeo“ oko piniona, pa dobio „luft u glavi“, kada kupuju neku polovnu mašinicu.

Pominjane osobine sasvim zadovoljavaju savremeni materijali, moderni kompoziti. A zbog uštede, opet uzimam za primer Shimano, često se konstruišu rotori koji pasuju na više modela mašinica. Tako se mnoge danas uglavnom razlikuju po telu ali ne i po rotoru. Mada sada ima i različitih modela a skoro istih oblika tela i rotora, pa čak i istih mehanizama, ali se razlikuju po broju kugličnih ležaja, materijalu zupčanika – i boji mašinice. Sve je to, na kraju krajeva, samo veliki biznis. Eto, Shimano je skroz iste metalne rotore koristio za tri svoje mašinice serije MgS - Stradic, Biomaster i Twin Power (na slici dole).

Shimano na Stelle, naravno, montira metalne rotore. Na ostale mašinice ne, izuzev na Twin Power serije SW (sa uvodne sličice). Jer jednom su se zeznuli pa stavili metalne rotore čak i na mašinice više srednje klase, na Biomaster MgS, tj. Stradic Mg serije F - i na vrhunski mali Twin Power MgS. Opekli se, jer je Twin Power MgS ko Stella u malom, a mnogo jeftiji (plus rezervna špulna gratis), pa su na svim ostalim kasnijim serijama, Stradic Mg FA, Mg FB... odnosno Twin Poweri (Sustain za USA) bili oni Mg ili klasični, uvek jedino imali kompozitni rotor. A sve stoga da bi uspešnije prodavali skupe Stelle.

E, meni nisu još nijednu prodali – sasvim su mi dobri Biomasteri, Twinovi i Aspire sa kompozitnim rotorom. Jer Lale ne pecaju morske ale.

Metalni rotor je potreban (da li i neophodan?) jedino za velike mašinice namenjene teškom i super-teškom ribolovu na moru, eventualno teškom ribolovu na slatkoj vodi (somovi i mladice) – iako ni somovi sa Ebra ni sibirski tajmeni nisu što i morske tune i sabljarke. Naravno, lepo je imati malenu Stellu ili novu Certate sa metalnim rotorom pa džigovati smuđa, ali je to zadovoljstvo (pre)skupo. Po meni, i nepotrebno. No, ko voli nek’ izvoli – njegove pare, njegov izbor. Moje je samo da upozorim.

Rekoh da proizvođači često kriju podatke o vrsti materijala. Pa kako onda znati od čega je šta, kad je sve istom bojom prefarbano. Evo saveta (koji izgleda šašavo – ali deluje):

Liznite vrhom jezika rotor, kućište i poklopac kućišta. Liznite, nemojte olizati celu mašinicu – ako je jeftinija kineska otpašće farba, a na jezik vam se prekopirati: „Made in PRC“. Odmah ćete osetiti razliku u temperaturi! Metalni delovi su osetno hladniji.

Ako vam je lizanje rizično, možete odvrnuti neki zavrtanj koji se uvrće u rotor, pa pogledati kakav je navoj. Ako je rotor grafitni, „loza“ navoja je kao za drvo ili plastiku; ako je rotor metalni „loza“ je sitnija – znate valjda razlike izmežu običnih štafova.

Korpusi, rotori i motori, sve to zajedno sačinjava mašinicu. Od kvaliteta materijala zavisi radni vek, ali kvalitet uslovljava cenu. Pošto je uvek bilo „koliko para toliko muzike“ ni u pecanju nema razlike. Ali može biti uštede. Stoga težite optimumu za vaš način ribolova.

Jer ne treba po svaku cenu davati velike pare za metalni rotor, kad je dobar i kompozitni. Važnije je kakav ga okreće motor, a ne od čega je rotor. Ako je dobar motor, ne mora biti metalni rotor. Ali dobar motor mora biti u metalnom telu.

Međutim, ako je loš motor – džabe vam i metalni rotor! A danas je mnogima lakše da izliju i metalno telo i metalni rotor – nego da sklope kvalitetan motor. Izliju rotor i telo od aluminijuma, ali ne režu ili kuju zupčanik od duraluminijuma, nego i njega izliju, pa još od cinka! Za to se obično kaže: spolja gladac, a iznutra jadac.

Da bi se danas znalo šta je šta morate biti mudrac.

Dragan Jovanov Glod

Zabranjeno je kopiranje i reprodukovanje tekstova sa portala http://www.trofej.info/