Šta kažete za mašinicu koja se proizvodila duže od 50 godina, a nema ni jedan jedini kuglični ležaj, nema super-stoper, nema ni pužni ni tanjirasti pogon, nema worm shaft, nema ni SiC ni keramičku vođicu strune, nema... A šta onda ima? Ima savršen kvalitet, poseban sistem od osam zupčanika, metalo telo i rotor i, što je najvažnije, nepodeljeno poverenje ribolovaca širom sveta! A zna se kako se poverenje teško stiče. Naravno, bilo je i ima još dosta fantastičnih mašinica, ali barem meni je ova uvek bila i ostala na prvom mestu. Koristim je već godinama, podmazujem, održavam i radi kao najbolji švajcarski sat. Utegnuta je, robusna, meko se okreće, precizno radi, verujte kao i prvog dana!

Ovo je prvi Mitchell 300 (klikni na link!), napravljen još daleke 1939. godine u Francuskoj. Vidite legendarni prenos, koji se sa malim modifikacijama zadržao kroz sve modeli i kroz više decenija. Na uvodnoj sličici je jubilarni milioniti Mitchell 300 iz 1957. godine.

A ovo je poslednji Mitchell 300, napravljen je u vrlo maloj seriji 2009. godine povodom 70 godina od rođenja prvog modela – za cenu bolje da i ne pitate!

Na slici ispod vidite moju mašinicu (model 300A) u originalnom pakovanju, gde ste osim mašinice, dobijali detaljno uputstvo, garanciju, rezervnu špulnu, ali i dve originalne tubice sa uljem i mašću za podmazivanje. Kad smo već kod podmazivanja, ovu mašinicu niste morali čak ni da otvorite da biste sipali mast ili ulje. Dovoljno je bilo odšrafiti šraf na dnu tela i tu istisnuti malo masti. Mehanizam je posle sam raspoređivao mast tamo gde treba!

Međutim, ovu mašinicu još jedna „sitnica“ odvaja od ostalih: ko god je imao u rukama i pecao njom, sigurno je odmah primetio da se rotor okreće drugačije nego što smo navikli! Neko bi rekao naopačke, ali ne brinite, rotor se baš vrti u pravom smeru! Stavite Mičela na štap, ispružite prst i videćete da rotor prilikom okretanja dovodi strunu tačno na prst! Ne znam zašto ovaj sistem nije bio prihvaćen, ali na Mičelu savršeno funkcioniše.

Tokom godina dolazilo je do nekih neminovnih promena u izgledu i detaljima, ali je to u suštini uvek bila ista mašinica. Možda najvažnije je bilo to, što je na telu bilo izliveno „Made in France“, a engleski, tada kraljevski, „House of Hardy“ je ovu mašinicu preporučivao u katalozima za svoje štapove, pa i to mnogo govori o reputaciji Mičela 300.

Od tehničkih podataka, najvažniji su sledeći: prenosni odnos je 4,2:1, znači snage ima sasvim dovoljno, kapacitet špulne je 190m/0,30mm, a rezervne „meč“ špulne je 100m/0,20mm.

Već ovi podaci nam govore da se radi o praktično univerzalnoj mašinici. Podjednako uspešno su je koristili varaličari, dubinkaši, šarandžije, plovkaroši, a svi su tvrdili da je prosto idealna baš za njihov stil pecanja.

Ja je i danas uspešno koristim, kako za varaličarenje, isto tako i kod meč i fider pecanja – samo zamenim špulnu! Za koju god tehniku ribolova da je upotrebite – nećete pogrešiti.

U današnje vreme, veliki broj ribolovaca prilikom odabira mašinice, prvo gleda kako ova slaže strunu. Čak i današnji pecaroš bi bio (pre)zadovoljan kako to radi Mičel. Inženjeri Mičela su očigledno bili vidoviti, jer njihov sistem slaže moderne strune sasvim korektno, pa čak i više od toga. Treba biti baš uporan, pa zamrsiti pletenicu ovom „zastarelom“ mašinicom. Meni nikada nije umrsila najlon, a strunu samo nekoliko puta i to skoro uvek mojom greškom.

Kao što rekoh na početku, napravljeno je nekoliko različitih „varijacija na temu“ modela 300, ali takođe i nekoliko limitiranih serija. Te serije su među kolekcionarima naročito cenjene i dostižu lepe cifre na aukcijama ribolovačkog pribora. Nama je ovde nemoguće prikazati i spomenuti sve serije ove legende, ali ipak evo nekih, po meni najzanimljivijih:

Na slici se vidi model 300, napravljen od srebra. Ovaj model je napravljen 1971. godine, povodom proslave 20-milionite proizvedene mašinice! Koliko znam, danas postoje samo dve(!) ovakve mašinice. Niko ne zna sa sigurnošću koliko je ovakvih mašinica napravljeno, ali procene su od 25 do 50 komada ukupno.

Osim ove srebrne , želim da vam prikažem i ovu prelepu mašinicu, obojenu u snežnobelu boju. Bila je namenjena specijalno damama, pa je i naziv bio „The Lady Mitchell“ (na slici dole). Nažalost, ova mašinica se nikada nije pojavila u serijskoj proizvodnji niti prodaji.

Osim ovih, postojala je i serija „300 Century“, međutim na telu više nije pisalo gde je proizvedena. Ovde moram sa žaljenjem da konstatujem, da je ova mašinica ipak bila dosta lošija od originalne verzije sa „plemenitim“ poreklom (imam i nju, ali nažalost nije ni blizu onih starih serija – mehanizam nije tako precizan i utegnut, ima luft u rotoru, odlivci su manje precizni...)

Na kraju, može li se Mitchell 300 još uvek negde kupiti i pronaći? Može, ali morate biti mnogo strpljivi. Niko ne želi da je proda i svi je čuvaju, ali ako ipak budete imali sreće i naleteli na neki komad, kupujte odmah! Slatko ćete se napecati, a naslediće je i vaši potomci...

Vladimir Jovicki Jovis

Krajem strašne 1993. godine, u Budimpešti sam kupio, od dilera Mičela za Mađarsku, 3 komada Mitchell 300 Pro Anniversary Edition. Cena im je bila paprena, ali ja sam bio uporan, cenkao sam se, cenkao... sve dok Mađar nije popustio, jer nije želeo da propusti priliku da se ratosilja sve tri mašinice, koje su bile „odavno prevaziđene“. To su bili jubilarni modeli, povodom 45 godina i, praktično, poslednji modeli proizvedeni u Francuskoj. Naime, povodom jubileja su u fabrici u Francuskoj ponovo, posle nekoliko godina pauze, pokrenulo proizvodnju tih modela u ograničenoj seriji.

Ja sam, potom, dva komada (pre)prodao, tako da mi je ostao jedan primerak praktično besplatno. Njime sam pecao, pecao, pecao... a pecam s vremena na vreme još i sada!

Mitchell odavno ne proizvodi mašinice u Francuskoj, ali su mnogi modeli Made in France legende. Među njima je Mitchell 300 ne samo najveća legenda sveta, nego najpoznatija i najprodavanija mašinica u istoriji ribolova, čiji brojni modeli i danas privlače kolekcionare. Stoga sam baš Mitchella stavio na počasno mesto, na korice svoje knjige „Od bambusa do karbona“, a Jovis ovu bajku ispričao upravo za Novogodišnje praznike.

Dragan Jovanov