četvrtak, 16 april 2015 14:21

Glavinjare - sa i bez repa

Ocenite ovaj članak
(7 glasova)

Love sve: od b(ucova) do š(tuke) – za a(mura) nisam siguran, ali tolstolobika sam upecao. 

Rodonačelnici varalica koje danas nazivamo “glavinjare” su, recimo, Rapala Rattlin’ Rap, Heddon Sonar, Cotton Cordel Super Spot, Bill Luis Trap... i, svakako, legendarna “Čikada”, ali su te pakleno vibrirajuće varke potisnute, skoro da su pale u zaborav. Jer, ruku na srce, efikasno ne love. Bar ne ništa spektakularno. Štuka i smuđ baš ih nešto posebno ne gotive, eventualno bucov i možda poneki bas.

E sad, pomenute glavinjare su ili nalik vobleru bez kljuna sa „ulubljenim“ čelom, ili specifične metalne varalice sa asimetričnim kačenjem i zakrivljenim krilcem. Međutim, pojavile su se glavinjare od mekane plastike, sa ulivenim olovom i obično dve trokrake, teške i dalekometne – ali bez repa! I počele su da love. Dosta su jeftine i prilično se koriste. U Srbiji ih liju mnogi, internet je prepun (samo)reklame, kažu da love ko sumanute, od soma i smuđa do mladice. Ma love sve grabljive ribe. Da li je baš tako?

Bucov-glavinjara

Neću pominjati imena domaćih proizvođača silikonskih glavinjara, bio bi spisak predugačak, a i ne želim nikome da pravim reklamu – ali ni antireklamu. Stoga iznosim moja iskustva i ništa više. A ona su više nego skromna, uglavnom poneki bucov i ništa više...

Smuđeve nisam (u)lovio, mislim zbog nekoliko razloga:

- Prebrzo povlačenje da bi vibrirala.

- Previše žestoko vibriranje kad proradi.

- Prevelika težina, tj. prebrzo tonjenje.

- Slabo teturanje u propadanju.

- Teško povlačenje pri dnu, a da se ne zakači.

E sad, teška varalica sa dve trokrake kači prepreke, ali i ribe! Nema tog voblera sa dve troke koji se može hrabro povlačiti blizu dna i prepreka – jer je skup. Tvister ili šed, naprotiv, nije – ali obično ima samo jednu udicu. Biće da je zbog broja udica takva glavinjara 6 puta „efikasnija“. Iako i tvister i šed imaju repove nemaju tolike udice.

Međutim, ima i glavinjara sa repom koje su i te kako lovne. Recimo, ja sam se slatko napecao Stormovim modelima Swim Shad (na slici) sa jednom udicom, ili Jigging i Rippin’ Shad iz serije Wild Eye koje su imale i manju trokraku ispod na trbuhu. Ali ne na repu! Jer je rep kod njih mradao, imao je klasičnu šed pečurku.


Opet, ekstra lovnim pokazala mi se OVA glavinjara! Daleko najlovnija za smuđa a samo sa jednom udicom. Ali ubojitim repom koji landara u propadanju, dok se cela blago tetura. Ne mora se brzo vući, a radi. Pošto je poznato da smuđ udara u propadanju eto odgovora.

Meni bezrepa glavinjara propada ko kamen! Možda one love na Drini jer je brža voda, ali ja sam retko na njoj pecao. Stoga ne tvrdim da ne love, ali tvrdim da kače. Tvrdim, jer znam! Naravno, i meni se događalo da ponekad ribu zakačim za telo, ali gotovo po pravilu uvek donjom trokrakom, recimo OVAKO, a gotovo nikad gornjom udicom. Broj ulovljenih smuđeva pominjanim glavinjarama s repom (sa i bez donje trokrake) kreće se na stotine. I to u 95% slučajeva uhvaćenih za usta! Broj ulovljenih riba upecanjih glavinjarama bez repa je neuporedivo manji – i to gotovo isključivo bucovi.


Pogledajte na slici gore glave mojih favorita, zaista pakleno efikasnih glavinjara, pa mi verujte na reč čak i ukoliko ih niste koristili, jer sam OVDE jasno argumentovao zbog čega su ubojito lovne. Specifične su im glave, asimetrično se kače, a imaju repove. Stoga im trokrake nisu potrebne. OK, jedna još i ajde de, ali nikako dve! Posebno ne ako ste Catch and Release varaličar, a takvi ste, zar ne.

Prekrasnu fotografiju bucova sa (meni nepoznatom) glavinjarom pozajmio sam od prijatelja sa Fejsbuka, guglajući netom i tražeći privlačnu fotografiju smuđa sa glavinjarom u ustima, ali uzalud. Da li je i to potvrda moje tvrdnje da je bucov hoće ali baron neće? Ili ja zaista ne umem - navikoh da mi je smuđ cakne u propadanju pa sad uporno grešim. A odvići se od ustaljenog je neuporedivo teže nego naučiti novo. Još u mojim godinama teško to ide. Stoga tražim savet i molim za pomoć: naučite me kako da (u)pecam smuđa, jer sam patriota – rodoljub koji bi da radije dinari ostanu ovde nego da devize odlaze napolje. Ja smuđa pecam jer volim da jedem, a bucov mi je kao pohovani češalj. Opet, isuviše malo imam vremena da bih pecao pa vratio.

I na kraju: znam da će biti polemike i verovatno žučnih komentara, ali ja sam opisao ono u šta sam se lično uverio. I to ne jednom. Ali bih zaista voleo da mi neko detaljno objasni kako treba pecati smuđa na Dunavu domaćim glavinarima bez repa a sa dve trokrake. Posebno kako je voditi u propadanju, jer su naše em jeftine, em lako dostupne, em su domaće – zašto da strancima dajem velike pare za njihove (a mnogih više i nema), dok je domaćih na sve strane. Bilo kuda varalice Made in Srbija svuda.

Dragan Jovanov Glod   

Lajkuj nas na Facebook-u