Već otrcano zvuči fraza “o ukusima se ne raspravlja”. Jer po tome ispada da je i neukus – ukus! Stoga, u ribolovu nema “sviđanja” (sem kod štapova za pecanje, koji su stvarno individualni izbor, iako se i tu zna šta je bolje, ni tu ne priznajem “lajkovanje”!), nego je jedino merilo efikasnost, tj. lovnost. Sve ostalo je šuplja priča za bircuze po ribolovačkim forumima. Upravo zato je moj izbor najlovnijih varalica od mekane plastike zasnovan na iskustvu, praksi i - pre svega – efikasnosti u pecanju. Naravno da su ubojiti mnogi modeli varalica, ali nijedna firma nema sve modele podjednako lovne! Recimo, za džigovanje smuđa, moji favoriti su samo 3 modela Storm (iako ih ima mnogo u ponudi) serije WildEye (ali se dva najbolja više ne proizvode – Jigging Shad i Rippin’ Shad), pa ostaje još WE Swim Bait Shad; Profi Blinker Attractor; Relax Kopyto; Delalande Sandre; i naša Ruma-guma - Orka šed-tvister. Dok sam pecao zimi (decembar i januar), favorit mi je bio i Mister Twister Sassy Shiner i, povremeno, šed Mann’s, zbog izuzetno mekanog materijala. (No, u ovim godinama, ne pada mi na pamet da zimi sedam u čamac. A bez čamca nema udarca! Ipak, kada bih morao da biram samo jedan model varalice, jednu veličinu, izbrao bih R2S Bottom Walker! Evo zbog čega:
Već na prvi pogled se vidi da ovo nije klasičan silikonac, nego nešto posebno, iako sličnih varalica od mekane mase, tzv. glavinjara (u mekano telo ulivena udica sa olovom, ali asometrično kačenje – da varalica “glavinja”) danas ima bezbroj. River 2 Sea je ime brenda iz Australije, firme osnovane 1998. god. Na njihovom sajtu se može pogledati kompletan asortiman varalica, pa ću ovde detaljno samo o modelu “šetač po dnu”.
Prvi put sam ga zabacio sasvim slučajno - trebalo mi je nešto teže za dubinu od oko 8 metara, a on je težak 28 grama, i za tu težinu nije prevelik - optimalnih 12 cm je moja mera varalice za džigovanje smuđa. (Postoje i veličine od 8 i 10 cm, od 10 i 18 g, ali to su za moje potrebe mali silikonci.) Prvi hitac - udarac (u propadanju)! Pa drugi - udarac! Treći - isto! Čak i kada sam promenio mesto, i bacio u plićak - udarac…
Tako sam tog hladnog novembarskog dana postavio jedan od mojih najdražih rekorda - ne toliko po veličini niti brojnosti ulova, nego po broju udaraca: u maksimum tridesetak hitaca te varalice ulovio sam ove smuđeve sa slike, plus par većih (koji su pušteni – ovi sa fotografije su od kile i po do dve, naručeni za goste hotela)!
R2S BW nije jeftin, ali to ne treba biti razlog da ga ne nabavite. (Ako je teren na kome lovite “grbav”, postoji i model Bottom Walker-a kome iz leđa “raste” pramen niti, čiji zadatak je da zaštite udicu od kačenja za granje, ali za mene je ovaj klasični bolji.) Udica je 5/0 3X Strong VMC a dekora je 18. I to kakvih! Pogledajte na uvodnoj sličici (gore, desno) detalj dekora - ja bolje i preciznije izliven silikonac nisam još video. Ali, u čemu je tačno tajna enormne lovnosti ove varalice?
Ja mislim u rasporedu mase, balansu (balastu) i - obliku repa. Masa mu nije (slično kao kod Orkinih šedova) u leđima nego u - stomaku! Zato je vrlo stabilan i prilikom bržeg povlačenja, a i prilikom žešćih cimanja štapom. Ne izvrće se nikad, fino vobluje celim telom, ali rep je priča za sebe. Razlog je, verovatno, što je olovno otežanje široko, a ne okruglo (kao standardna jig glava). Uostalom, Orkin šed radi najbolje baš na Orkinom “stopalu”, jer ni ono nije okruglo. Samo što se Orkin šed montira na “sanke”, o ovde su “sanke” ulivene u telo varalice, tj. telo je izliveno oko nje.
I to je jedini “nedostatak” Bottom Walkera - mekana masa tela apsorbuje čukanje varalice o dno. Čak i kad je kamen teško se identifikuje kontakt sa dnom, a da i ne pominjem kada je dno glinovito. Zato je potrebno gledati pažljivo strunu, ili u vrh štapa - kada se struna opusti, varalica je na dnu. Ili (često!) u ustima smuđa...
Samo oprez! Baš dok se opušta, vi se ne opuštajte - smuđ udara u propadanju. Moja “tajna taktika br. 2” je u ovome: vodim ga horizontalno položenim štapom, ali ga privlačim rolom - par brzih namotaja - pauza (dugačka, da stigne da propadne do dna). Ako se ne dogodi udarac, a već sam pri kraju “strike zone”, pre nego što izađem iz zone napada pustim da skroz potone, i kada je legao na dno ostavim da se par sekundi “izležava”, pa naglo cimnem štapom. To je često davalo rezultata.
Na crtežima vidite tri načina prezentacije varalice: 1. ravnomerno povlačenje iznad dna; 2. klasično “diži-spusti-džigovanje”; 3.i sporo povlačenje sa povremenim spuštanjem varalice na samo dno.
Oblik i masa varalice su tako izbalansirani da u slobodnom padu, u propadanju ka dnu, rep uvek radi, čak i u najmirnijoj vodi. Verovatno je i putanja propadanja idealna - baš onako kako smuđ sa dna voli, jer mu ukoso prilazi zalogaj.
Uostalom, šta tačno smuđ vidi u ovoj varalici ja ne znam; samo znam da je voli maltene više od prave ribice, jer sa Bottom Walker-om sam lovio bolje nego kolege mrtvom ribicom namontiranom na sistem “Drašković”. To je, verovatno, i jedan od razloga zašto je River 2 Sea Bottom Walker toliko popularan kod japanskih profesionalaca (ribolovaca takmičara na turnirima), a tamo nagrade nisu male - ko je lud da na varalicama štedi? Isplati se za neku varalicu zavući ruku i dublje u džep!
Eto, iz napisanog izgleda da su mi 4 najlovnije varalice za smuđa (1 River2Sea i 3 Storma) glavinjare!
A možda i što su sve 4 “okate”, hehe. Jer puno ime je River 2 Sea Live Eye Bottom Walker Shad. No, to je sada već, zaista, samo stvar ukusa – “živo oko” ili “divlje oko” su na njima zbog ribolovaca – a ne zbog ribolova.
Jer, i kada im smuđevi “isteraju oči” i dalje sam uspešno lovio – sve dok im bandari ne pokidaju repove!
Dragan Jovanov Glod
