Dobrih tridesetak godina je prošlo od dana kad sam kao stariji pubertetlija iskusio zimske čari ribolova, tojest pecanje na odušku. I to na onaj starinski naš način. Te godine usred zime boravio sam u Apatinu, kad mi se čika Matija, sedamdesetogodišnji stari ribar, koji je svoj život podelio sa Dunavom obratio: – Voliš pecanje? Ajmo! Od belih pahuljica istkan tepih Zimi, kad na nas istrese Deda Mraz svoju bradu i bele pahuljice pokriju kraj, od upornih minusa na vodama led se ugoji. Kad od jakih mrazeva i živa prestrašeno pobegne na dno termometra, strastven ribolovac se ne boji klizavih puteva,…

Mesta ko iz prospekta! A ima mesta za sve, i za Vas. Pridružite nam se, pecajte i uživajte na Saruleštiju za male novce. Koliko god da sam puta pisao o jezeru, uvek je onih koji prvo pitaju za mesta. A mesta na jezeru, za koje vam treba Landrover da bi sva obišli je više nego dovoljno. Problem je što bi svi na “najbolje”, a takvo ne postoji. Stoga evo sve detaljno, pod lupu stavljeno, i opisano u tančine, s mapom jezera i ucrtanim najboljim mestima i spotovima za pecanje šarana i smuđa – sad i više nikad! Kako smo zakupili…

Te jesenje nedelje tri dana je bez prestanka padala kiša, ali su nebeske slavine do vikenda presušile. Čak je sinulo i zubato sunce kad smo se Vlada, Lacika i ja, naoružani kederima i ribolovačkim štapovima, ušuškali u „SMB” fiću i krenuli u pecaroške pohode. Čekao nas je veseo dan obasjan novembarskim suncem. Znali smo da štuka dobro radi na Lavaču u prelepom dunavskom limanu, načičkanom s potopljenim stablima. Ocenili smo da smo nas trojica plus neustrašivi fića dobitna kombinacija za savladjivanje svih mogućih prepreka koje mogu da se ispreče na putu ka uspešnom štukolovu. Od Sombora do kraja Apatina razdaljinu…

(Ili: lov u zoološkom vrtu) Još jedna godina prolazi. Mršava, nikakva. Ribe i dalje sve manje, i da nema nekih ulova koji su u drugim zemljama normalna, svakodnevna pojava, a kod nas skoro senzacija, ne bi se imalo o čemu pričati. Naravno, ti su ulovi sa čuvanih voda. Državnih, ili privatnih – ali čuvanih! Svakako, sa privatizovanih je više vrednijih ulova (uglavnom šaran i štuka) ali je i pecanje skuplje. Svi ti trofeji su praktično sa zatvorenih voda (akumulacije, šljunkare, ribnjaci...), sa otvorenih gotovo da se nemamo čime podičiti, iako imamo Dunav, Savu, Tisu, Moravu, Drinu... i kanal D-T-D. A…

Ako je neko pomislio da je pecanje najprostija terapija za opuštanje živaca, mora da se prevario. Pogotovo ako se radi o ribolovcu koji stanuje na spratu. Jest da je lepo gledati svitanje u divljini, talasanje omiljene reke, svetlucanje kapi jutarnje rose na travi, ali moramo priznati da jedan deo pecaroške avanture malo kom pecarošu prija. To je onaj obavezni deo teglenja nužnih potrepština na početku i završetku ribolova. Znate kako je to. Većina pecaroša ne stanuje na obali, nema vikendicu. Ali, da bi se u divljini osećao sigurnim, zna se da mora sa sobom poneti najnužnije potrepštine, zlu netrebalo, da…