Eh, da ne beše te proklete jabuke sada bi i na Drini pravilno držali štapove! Ponovo su Ameri krivi, jer su izmislili gravitaciju. Da nije nje, ruke ne bi bolele kad se glavinja priborom za teški morski ribolov – a na reci. Ali Njutn je Amerikanac (ko i Tesla), stoga Ameri imaju privilegiju da ih ruke ne bole, jer na njihove role gravitacija ne utiče – oni ne drže štap sas četiri prsti iznad rolu. Ali kako drže multiplikatore? Pa na njih tek deluje sila teže, a oni opet pecaju. Pecaju kako znaju i umeju, jer srBski ne znaju!

Da znaju, pecali bi glavinjarama sa dve trokrake (6 udica!) pa šta upecaju – upecaju. Nikad se ne zna šta na glavinjaru može da udari, ni našta glavinjara može da naleti. A naleti i zimi i leti – posebno zimi! Ma i šarana upeca (ja tako jednom upecah tolstolobika!). Ali ni Evropljani ne znaju, i oni retko glavinjaju sa 6 udica. Ni Japanci nisu bolji, čak ni Yamamoto (čitaj bre, brateee!) ne zna da drži štap i pojma nema koje su varalice najubojitije – srBske glavinjare, bre! Ma ni Shimano firma pojma nema, čim ovakva uputstva crta:

Kada sam objavio ovaj bezazlen tekst nisam ni slutio da će biti enormno čitan, bez obzira što su mi ciljna grupa bili svi ribolovci – ali početnici. Nisam mislio isključivo na varaličare, čak apsolitno nisam imao na umu momke sa Stelama i Saltigama u Sims odelima, nego na sve ribolovce i pecaroše, one obične - ogromnu većinu koja jedva sastavlja kraj sa krajem, i ne da ne peca tajmene u Mongoliji nego ni mladice na Drini. Pa „profesionalaca-znalaca“ je među ribolovcima jedva 5%, ako i toliko. Ali napadoše me „budući Kenguri“ ki da sam im prst u oko turio, iako ih nisam prozvao. Nisam, jer nisam ni poznavao, apsolitno nisam znao da postoje. No, njih je zabolelo jer su se prepoznali! Eto, ja za njih nisam znao a oni smatraju da sam na njih mislio?! Baš na njih – ajde?!

Elem, u brojnim varaličarskim grupama na Fejsbuku ribolovci su normalno reagovali, ali u jednoj, koja nije isključivo varaličarska nego ribolovačka, brutalno nasrnuše... samo varaličari?! Isključivo varaličari, ko da ostali pecaroši nemaju prava da drže mašinice!? Istina tek njih nekoliko alo dovoljno - ubiše čitavu diskusiju svojim brojnim „replikama“ i dojadiše i bogu i ocu „amandmanima“, pa (ih) ladno obrisah! Ja postavio, ja obrisao, a jedno „kengurče“ čak i banovao. Tek, „ubediše“ me da grešim, grešim što ne držim štap šakom iznad mašinice?! Čak i svoje fotke postaviše, jer je na čitavom Intrenetu skoro nemoguće naći iole zglavniju fotografiju, ili video klip na YouTube, na kojima ribolovci (u slatkovodnom ribolovu!) drže štap sa 4 prsta iznad role?! Kao, oni su merilo?! E pa nisu!

Nije vredelo ni što sam priznao da sam i ja nekada, i to više puta, zimi dok sam džigovao smuđa, tako držao Hardy. Jesam, smrznu mi se prsti na ledenom metalnom Dr Hamish rolenhalteru, pa uhvatim Fejvorita celom šakom iznad role, ali ne da bih balansirao štap ili odmarao rame nego da bih na „vrućoj“ pluti prste otkravio.

 „Kada je pribor težak, ili nebalansiran, takvim hvatovima nekad je zgodnije, praktičnije pa i lakše – pomera se težište. Ajde de, to još i može da prođe, ali nikako kada sva četiri prsta budu iznad ili ispod mašinice, a ne oko nje!“ Eto šta je njih zabolelo, to boldirano (ukoliko su uopšte pročitali pre nego što su komentarisali, a ne samo slike gledali, što je čest slučaj). Nije ih zabolelo „nepravilno“ (3+1 ili 1+3 hvatanje) jer, recimo, ja sedim nepravilno (savijem se ko kifla, čitavog veka me, prvo otac i mati a posle žena, „ispravljali“), mnogi tako pecaju – nepravilno nije zabranjeno, ili ne daj bože uvredljivo – nego što oni smatraju da je najbolje (čitaj: najlakše) sa 4 psta iznad role! Pa ako jeste, zašto se u belom svetu tako štap ne drži, nego svi eminentni časopisi, knjige i enciklopedije o ribolovu sugerišu da je 2+2 (dva prsta iznad, dva prsta ispod vrata role) najpravilnije, ali ne i obavezno, jer i 3+1 može (ako pazite da vam preklopnik ne odere zglobove!). Kad hvatate 2+2 svejedno je da li držite stari Dam ili novi Shimano, stari Quick ili novu Stellu, ali „četvoroprstašima“ ni eminentni testeri iz Tackle Trade nisu reperi. Njima je merilo „Kengur“. Ili još gore: idol su... sami sebi!

O srpskoj megalomaniji, pa i u ribolovu, pisaću drugi put (zašto mnogi koriste duplo jači pribor od optimalnog: teže i duže štapove, veće mašinice, deblje strune... ali manje varalice, pa često i alat za morski ribolov iako pecaju u suvozemnoj Srbiji), a ovde ću se osvrnuti na još nešto, takođe tipično naše poimanje pecanja – glavinjanje!

Eto u tom tekstu (klikni na zaplavljen link iznad!) sam čačkao mečku. Ali, gle čuda:   tekst, iako veoma čitan, nije izazvao burnije komentare?! Samo jedan od retkih beše moj stari poznanik, zaista vrhunski varaličar, koji je bio iskren i priznao da se teškim silikonskim glavinjarama mnogo ribe izgrabulja (ishakla). Namerno ili slučajno, tek evidentno je da dve troke više (za)kače dok se p(r)ovlače. Većina „glavinjaša“ je znala suštinu, tajnu nad tajnama „enormne lovnosti i nesvakidašnje efikasnosti“ teških varalica od silikona sa ulivenim olovom i dve jake trokrake udice, ali je mudro ćutala. Pročitali, ali nisu komentarisali.

Čast izuzecima svakako, ali više se ne zna koliko varaličara ovde glavinja, koliko zaista sportski (u)peca, a koliko njih reklamira, (pre)prodaje ili proizvodi to čudo, izgleda efikasnije od Mepssa i Rapale zajedno! A u svetu ih, skoro, pa nema. Ali glavinjara raznih fela ima, sa jednom udicom (ili jednom trokrakom eventualno) koliko vam volja. Jer nekako, brate, ne ide Catch and Release sa 6 udica, zar ne. Uhvati i pusti, a takvim alatom, praktikuju jedino MUZIČARI hehehe.

Sad zamislite glavinjaru od 50, ili samo 35 grama, koja letiiii... do druge obale, ako treba. Stoga je potreban, recimo, minimum neki trometraš, ili još bolje štapina od 330cm i 200 ili 250 grama težine bacanja, uparena sa morskom Stellom, ili još bolje – Saltigom. Pa debela pletenica, jer se takvim varaličarenjem mnoge glavinjare gube – kače se, kače, kidaju, otkidaju... pa da se bar smanji šteta koliko se može. Ali ne može mnogo. Stoga je toliko proizvođača - jer je mnogo kupaca. (Moj veliki prijatelj, baš Prijatelj, ozbiljan čovek i iskusni ribolovac, vrsni poznavalac pribora, ne koristi glavinjare. Duhovito kaže: „glavinjanje  je ozakonjeno grabuljanje – kuka po santimetru“. Zaista, ako silikonac od 6cm ima 6 udica, onda... zna se!)

E tada, naravno, ruka zaboli. Ma šta ruka, rame otpada a lakat postaje „teniski“. Zato je rešenje srBsko držanje. Jer nikome ne pada na pamet da koristi nežniji pribor, posebno ne kraće štapove ili manje gramaže – lakše i uravnoteženije, balansiranije. Ne, jer love... duse!

A rešenje je ko pasulj prosto: neznatno kraći štap koji je malo lakši ali mnogo balansiraniji. Ili štap manje gramaže. Ili (preko)trometraš sa trnom, ili još bolje – dvodelac sa put in spojem (videti deseti štap!) a nikako put over dugačka HM (8-9) močuga za more.

Istina, moj savet prihvatite uslovno, ja ne pecam tajmene... ma ni mladice. Ali se u štapove dosta razumem – varaličario sam somove. Preporučujem i dugačku dršku, da rukohvat od rolenhaltera do kraj bude dugačak koliko i podlaktica. Pa rolu između dva + dva prsta, a rukohvat osloniš na lakat, i udri do zore - jer ruke ne bole. Ali ako ipak zaboli... odmori.

------------------------------------------------------------------

Eto, ja napisah tekst koji će biti još čitaniji nego dva linkovana. Ali koliko će biti komentara, ne znam. Verovatno opet jedni te isti „muzikanti“. No, ja ih srećom sve neću videti jer su „utišani“ – ignorisanje je za „muzičare“ najbolnije. Ali kako ćete ih vi, brojni moji prijatelji, prepoznati? Lako, sami će se odati svojim „muziciranjem“, neće moći da (o)ćute – u živac sam im darno. Jer sam napisao činjenicu koju mnogi znaju ali neće da priznaju, ili da đavola izazivaju. A ja, marim baš – ne reklamiraju se. Hehehe, šalim se.

Nego zaista, da li bih ovako pisao i da se neki „glavinjaš“ reklamira? Bih! Ali kada bi mi „prilično“ platio da ćutim? E, tada ne bih. Znate kako kaže bugarski carinik: „bratko, ako neki problem ne možeš da rešiš ni sas pare možeš sas velike pare“. A ja jesam lud, ali nisam glup!

Naravno, šalim se. Ja mogu trenutno da prećutim, ali ne mogu dugo da ćutim! Jer pecanje nije silovanje, a varaličarenje je suptilno dirigovanje. No, ukoliko neki „srBski Karajan“ voli da diruguje štapinom koju drži za sredinu, marim baš. Ja ne pišem za „muzičare“, ali niti mogu da im zabranim da čitaju „Trofej“ niti da ukinem komentare. Stoga, ukoliko imate „amandmane“ napišite ih ispod teksta, na sajtu. Tako će ih mnogi videti, jer će se na Fejsu očas zaturiti...  

Dragan Jovanov Glod

P.S. Izvinjavam se svim poštenim glavinjašima i četvoroprstašima, jer ni na koga  striktno zaista ne mislim – a na Drini sam poslednji put bio još pre nego što su konstruisane dvotrokrake glavinjare. Ja kritikujem pojave a ne apostrofiram ličnosti. „Kenguri“ su u mojim pričama sporedni, ko i svi „muzičari“, a „Drina“ ovoga puta nije geografski pojam nego metafora za megalomansko shvatanje ribolova.  

P.P.S. Posebno se izvinjavam proizvođačima glavinjara jer nisu oni krivci ukoliko se njihova varalica (zlo)upotrebljava. Ali ih molim za sledeće: batalite drugu trokraku, ne ugrađujte ni žicu ni alku za nju. Ukoliko vaša glavinjara tetura po propisu sasvim je dovoljna jedna! Znam šta pričam, upecao sam na stotine smuđeva baš dirigentskim palicama i silikonskim glavinjarama – ali za usta!