Stare legendarne mašinice za pecanje i dan-danas privlače pažnu brojnih. Ali ne samo kolekcionara, već i pasioniranih pecaroša, koji bi da – i dalje – njima pecaju. Može li se?
Može - ali teško. Može - ali ne može varalicom. Ovaj tekst je pokušaj nalaženje "zlatne sredine", spoj nespojivog - starog pribora i novih tehnika. Jer šteta je i dalje ne koristiti mašinice koje su napravljene da traju, traju, traju... da nikad ne prestaju da pecaju.
Mnogi varaličari bi da varaličare, recimo, neuništivim Prezidenom sa pužnim pogonom. Ali Shakespeare President II je pretežak, a najmanji, model 2910, je premali. Pogledajte kapacitet i težine:
President II 2900: 100m 0.30mm 250g.
President II 2910: 100m 0.40mm 390g.
President II 2940: 100m 0.50mm 590g
Slično je i sa legendarnim plavim Ambidex modelima:
2400 100m 0.30mm 5,2:1 250g
2410 100m 0.40mm 4,2:1 400g
2430 100m 0.50mm 4,2:1 490g
2450 100m 0.60mm 4,1:1 590g
No, nije težina jedini nedostatak, te mašinice su relativno spore, ali su najveći nedostaci loše slaganje strune i grube kočnice. Znači, nikako nisu za pletenice, pa tako ni za varaličarenje, jer su špulne duboke i teško se dalje zabacuje lakša varalica, a namotaji se mogu usecati jedan u drugi i tako često mrsiti.
Poseban su problem mnogo grublje kočnice u odnosu na savremene super-precizne, koje možete podesiti da „cakne“ i ako komarac sleti na strunu.
To što nemaju super-stoper (valjkasti ležaj) nije tako strašno jer ti Šekspiri imaju neverovatno snažne zupčanike i jake osovine. A kućište, rotor i sve ostalo je metalno.
Najmanja „mana“ im je „premalo“ kugličnih ležaja, ali težina, slaganje i kočenje su bitni faktori u (pr)ocenjivanju stacionarnih čekrka.
Pa šta onda s njima raditi?
Isto ono za šta su bile i namenjene kad su napravljene: za pecanje monofilima! Ne mora se varaličariti, ali za klasične dubinke za lov soma živim mamcima, smuđa kederima i na parče, pecanje štuke na kedere i „balerine“, pecanje bele ribe hranilicama... boljih mašinica skoro da još uvek nema. U redu – ima, ali nema trajnijih. Pa ako baš hoćete – ni lepših. Ovo poslednje prihvatite ulovno. „Lepših“... ako vam se viša sviđa Lamborghini Miura iz 60-ih nego nakazni Enzo Ferrari.
Znači, metalni Shakespeare Ambidex 2410 i House of Hardy Fred Taylor Trotter 3,4m od fiberglasa. Naravno monofil, mamac peleta i... moderni elektronski signalizator! Spoj klasičnog pribora i modernog ribolova daje za rezultat pecanje za sećanje.
Veće pominjane mašinice mogu idealno poslužiti za pecanje šarana boilama, pod uslovom da razvlačite, a ne zabacujete po 100 i više metara. Uparite stare legenda sa nekim modernim parabolikom pa uživajte. A to što nemaju bejtraner šaranima ionako ne smeta. Moj drugar Mario iz Rume je upario 3 Shakespeare President II 2940 sa 3 moderna parabolika i ne pada mu na pamet da zbog svoje pasije kupuje skupe Basie.
Kad kažem „stare“, pored Shakespeare u legende svrstavam i stare DAM Quick-ove i ABU Cardinal-e. Sve te role su savršen izbor za pecanje dubinkama na klasičan način, ili moderni feeder i carp ribolov, a Kardinali serije „C“ eventualno čak i za varaličarenje.
Ipak, ako ste baš zadrti varaličar, koji želi da peca novim pletenicama a starim mašinicama, izbor je samo jedan – „stari tristać“. Ja i dalje koristim Mitchell 300 Pro sa strunom Power Pro. Dobro, priznajem - ja sam i tvrdoglav kao malo ko, da ne kažem ko...
Dragan Jovanov Glod
P.S. Najmanji President i Ambidex imaju još jednu manu: kada otvarate preklopnik, zbog malog prečnika rotora, uvek vođica strune udari o „čvorugu“ (ispupčenje na vratu mašinice, koje služi da zatvori preklopnik kad zavrtite ručicu) tako da to dosta nervira, jer u najzgodnijem položaju za otvaranje to se ne može učiniti. Probao sam da njima varaličarim pa odustao još pre mnogo godina.
