Ili: Razmišljanje laika o vremenu i vremenu u ovom vremenu leta gospodnjeg 2015. kada je temperatura 38 C iako je na skali mnogo više a subjektivni osećaj još drastičniji Senzacionalna vest kruži našom plavom kuglom, kao: NASA otkrila planetu sličnu Zemlji koja je udaljena tačno 1400 svetlosnih godina. Sad, ja sam laik, duduk za astronomiju, ali nisam diletant za logiku, pa se pitam sledeće: Kako su izračunali udaljenost? Ako je najveća moguća brzina - brzina svetlosti, to znači da slika te planete putuje do Zemlje 1400 godina! To onda znači da mi sada vidimo prošlost, vidimo sliku „Zemlje“ od pre…

Čudan je ovaj svet. Eto već smo debelo zagazili (tačnije: ugazili!) u drugu deceniju 21. veka a svuda unaokolo mediokriteti i diletanti. Ili licemeri i foliranti. Demagogija zavladala, svi se (kao) profinili – ljudska prava, zaštita životinja, ekologija... a u suštini gledaju jedino profit. Zamenili su sopstveno (kvazi)obrazovanje sa inteligencijom, a poštenje i skromnost proglasili manama. Rodoljublja se stide jer sopstvenu istoriju ne znaju. Ne poštuju svoje jer se stide porekla, kao da imaju pedigre a ne časne pretke. Svi se pokondirili i uobrazili, nesvesni koliko su duhovno osiromašili. Toliko da nemaju ni saosećanja ni osećaja za solidarnost. Usamili se…

Ne znam tačno za koga se veže ova anegdota, pominju se i Miloš Obrenović i Nikola Pašiš, ali i nije toliko bitno jer su obojica vodili dosta sličnu „pragmatičnu“ politiku. Uzmimo stoga da je Pašić ovako „osluškovao“ glas naroda. Elem: Nikola Pašić je često je pitao sekretara šta kaže narod. Psuje vlast – odgovori sekretar. Dobro je, povećavaj porez – naredi Pašić. Šta sad radi narod – opet pita. Strašno psuje vlast, ali najviše Vas, gos’n precedniče – odgovori sekretar. Dobro je, još povećaj – reče Pašić. Šta sad radi narod – upita Pašić.. Ćuti, čak i ne psuje –…

Čovek ujeo psa! Kažu da je to vest, a ne kada pas ujede čoveka. Ali vest da je rotvajler ubio svoju vlasnicu huji Internetom. I naravno, sve bruji od komentara - iako se ne zna šta se tačno desilo, zbog čega se tako nešto dogodilo itd. No, bar polovina, ako ne i veći procenat komentatora, okrivljuje psa. A ja ne mogu da verujem koliko ovde živi životinja koji mrze životinje, pa tako i pse. Truju ih po ulicama, ubijaju u kafilerijama, bacaju u šahtove... ostavljaju, napuštaju iako su ih uzeli za kućnog ljubimca – ko da je pas njih izabrao…

Iznad svega mrzim motornu testeru još od legendarnog horora “Teksaški masakr” Toba Hupera, ali ne zato što su joj Ameri promenili namenu (jer je ima i u “Skarfejsu”) nego što još uvek ima onih koji je koriste za seču šuma! A šume volim iznad svega, jer drvo je  živo biće - za mene najlepše. Pohlepa za profitom krči šume, drveće se seče a životinje povlače. I nestaju. Ubijajući šume ubijamo i životinje - a time i sebe. Za deset-dvadeset godina biće ih još manje, jer džaba sadimo, ako mnogo više vadimo. “Gde god vidiš zgodno mesto tu drvo posadi” lepo…