Kako da prihvatimo reku i svu prelepu prirodu Srbije kao blago a ne kao mesto gde se baca otpad... Izlizan je kliše: e bio sam u Skandinaviji, e u Nemačkoj, e u Sloveniji, ma daleko smo mi... Svako od nas čuo je kako je negde drugde lepo, kako nigde nema papirića, kako odmah dođe neki čika što naplaćuje kaznu (a ako i ne naplati ono je tu negde, lebdi nam u mislima da se osvrćemo kada će i odakle doći), kako su plate ovakve ili onakve i tako oduševljeni često to sve prihvatamo bez sagledavanja celovitosti, i o tome govorimo…

Gledah nedavno nekog povrtara sa juga Srbije kako se vajka na otkupnu cenu iako ima divno uređen plastenik i paradajz ko upisan, sav jednak, crven, pa još sas zelenu peteljku u gajbice sortiran. U Vranje nema laganje – tri kile kruške, dve kile drške, hehehe. Jeste da sa peteljkom deluje svežije, ki ubran pre polak sata, ali brate sve je to optička varka – star je već 2-3 dana, a take je sorte da može biti „svež“ bar još nedelju dana, ako ne i duže. Šetam pijacama i gledam, moji Banaćani svi odreda prodajedu baš take paradajzle! Ajde?! Neverovatno, svi…

Život na strani se svodi na klackalicu. U početku ste oduševljeni novim, ušuškani neznanjem i zavaljeni u udobnosti eskapizma. Onda kada ta faza novog prođe i nova sredina postane dom, krenu slični izazovi kao i pre, samo mnogo dalje od kuće i u kontekstu u kom niste odrasli. Razočarate se, ali vas i vreme promeni, a prvo vraćanje nazad podseti na to da vi više ne pripadate ni tamo ni ovde. Izgubljeni ste u međuprostoru ali vam svi kažu da je život na strani jedino rešenje , i odlučite da je možda ipak bolje ostati tamo iako se nikada potpunosti…

Već smo dobrano zagazili (tačnije: ugazili) u... 21. vek. Sada je često spolja primamljiva ambalaža a iznutra šarena laža. Recimo, upravo gledam reklame za nikad jeftinije kompjutere. Slogan je: „Intel inside“. Ok što je unutra Intel procesor, ali koji bre: Pentium, Celeron, ili... Moderan čovek ima moderne i fobije, a ove dve su najstrašnije: samo da mi se ne iprazni baterija mobilnog i samo da mi radi internet. Evo, puni mi se mobilni pa sam odsečen od sveta, stoga koristim priliku da pišem – a pošto mi internet radi, i da objavim. Najviše se plašim da ne izgubim, ili da…