Iznad svega mrzim motornu testeru još od legendarnog horora “Teksaški masakr” Toba Hupera, ali ne zato što su joj Ameri promenili namenu (jer je ima i u “Skarfejsu”) nego što još uvek ima onih koji je koriste za seču šuma! A šume volim iznad svega, jer drvo je živo biće - za mene najlepše.
Pohlepa za profitom krči šume, drveće se seče a životinje povlače. I nestaju. Ubijajući šume ubijamo i životinje - a time i sebe. Za deset-dvadeset godina biće ih još manje, jer džaba sadimo, ako mnogo više vadimo. “Gde god vidiš zgodno mesto tu drvo posadi” lepo zvuči, ali to bude obično napisano na papiru, nekom letku ili brošuri, neke “ekološki svesne” nevladine organizacije. Kako su često “neprofitne” (ajde?!), dele papire - a hartija se dobija od drveta. Posečenog drveta.
Naravno, bez hartije se ne može, iako se bez silnih formulara može, ne može se bez knjiga. Jer, NIKAD neću knjigu čitati sa ekrana monitora, nego iz fotelje pored peći, dok napolju veje a zavijanje košave prigušuje Vivaldi iz zvučnika. U sobi toplo, zidna lampa iznad desnog ramena, a drvo u peći pucketa - plače od bola - ali šta ćeš kad se mora. Jer nafta je preskupa i kad je jeftina ko sad, plin skup i kad je naš banatski, a uglja nema deovoljno ni za “Obrenovac” (skup je i on), struja skupa - i pre prolećnog poskupljenja. Ostaje nam samo da pravimo nuklearke, ili totalno uništimo Drinu, Taru... sa još nekoliko hidrocentrala. I tako, ne baš polako, uništićemo sve, uništićemo se. Jer šta ćemo deci ostaviti? Osim knjiga - ništa! A šta će im i knjige kad ih ne čitaju.
Ima već dosta “elektronskih knjiga”, i biće ih sve više - ali to nije to! Ne mogu “elektronske Karamazove” nekome pokloniti za rođendan. Osim možda da mu poklonim link, hehehe. Strašno zvuči da cure čitaju Karenjinu sa Interneta. Zamislite “Tihi Don” u elektronskom obliku?! A možda bude čak i fotografija gole Aksinje – tako bi se garant povećala čitanost.
No, za mene knjige su uvek bile samo one bez slika! “Slike su za zid, nisu za knjige” još je otkrio Radovan III. Internet je praktičniji za slikovnice, za enciklopedije, za... Jer, em što su slike tolike da se “prostiru ko proster” (opet citiram Radovana), em se može video klip ubaciti - tako se još bolje pojasni ono što je pisac hteo da kaže. Stoga knjige treba i dalje štampati, da ostanu generacijama…
Ali zašto štampati nešto što se pročita - i baci! Zaista, kupujete li dnevne novine, ili ih čitate s neta? Ja, recimo, ne - osim ako putujem busom. Kupim, pročitam, pa ih ostavim zadenute za sedište, neka čita sledeći putnik. Naročito ne treba štampati novine u Srbiji – osim “Ribolova”, naravno. Koji će vam andrak “žuta štampa” (a skoro sva je takva) kada imate toalet papir na akcijama. Ni za dupe nisu žute novine!
Odavno ne kupujem čak ni časopise o Formuli 1, jer nema svrhe. Sve zastari za čas, sve vesti su kratkotrajne, a internet je brži i svakom dostupniji. I najvažnije - detaljniji! Jer gledam film sa trke F1 - a ne slike sa nje. Stoga tvrdim da će uskoro sva “štampa” biti elektronska, a da li će se i dalje zvati “štampa”, ne znam. Možda po inerciji, jedno vreme...
E, tu jesmo u dobitku, jer mogu čitati desetine i desetine novina, časopisa, magazina... a ne kupiti ni jedan - jer su mnoga elektronska izdanja besplatna. I što je takođe bitno, uštedeće se na hartiji, neće se morati seći drvo zbog papira (osim za knjige!).
Posledica interneta su “sajtovi” i portali koji niču ko pečurke. Prvi su pod navodnicima jer, obično, jedino imaju “forume”. A forum može danas svako da ima - jer pišu svi. Ali sajt se ne pravi baš lako - jer zahteva tekstove - ište autore. Stoga, da bi uopšte opstali na internetu, “zajme” tuđe tekstove, jer nije lako pisati. Prepisati može svako, napisati malo ko.
Tako malo-malo pa “izguglam” neki tekst Trofeja a na “sajtu” iz Srbije, Bosne, Hrvatske... Negde je naveden autor, negde izvor, a negde plagijator. Tek kad neko baš pretera, uputim e-mail moderatoru, a on kaže da “nije znao” da je tekst moj?! Pa mi da link prema nekom trećem sajtu. I zaista, i tamo je isti tekst?! Negde promene samo sliku, negde pretabaju 100% sa sve fotkama, a negde promene ime autora?! No, krade se ono što vredi - imitacija je najviši oblik divljenja!
Ja se ne jedim previše zbog toga - kradu oni koji nemaju, ili ne umeju. Za njih marim baš. Ali zdravo pobesnim kad neki tekst (da se Vlasi ne dosete!) neznatno izmene - obično promene rečenicu-dve (koja ukazuje na prepoznatljiv stil autora) i ponekad skrate. Užasno je kad ti tekst “urede”, tj. unerede, oni koji koji u životu nisu pročitali ni “Ivicu i Maricu” - kada ti tekst oskrnave oni koji ne znaju da se štuka ne piše velikim slovom, ma koliko bila velika!
Godinama sam se mučio dok nisam (delimično) postigao da za "zeleni" Trofej pišu uglavnom autori koji imaju sluha i umeju da napišu "ekologiju duha". A da lepo (o)pišu znaju jedino oni koji čitaju knjige. Njihova reč se čita, bez obzira da li je napisana na papiru ili ispisana na lcd monitoru.
Cilj svakog medija je da ima što veći uticaj, tj. da ga vidi što više ljudi. Želja mi je da se napisano raširi “lančanom reakcijom” - stoga hvala svima koji vršite distribuciju tekstova s našeg sajta. Jer ništa lakše, samo kliknete na “copy” pa zalepite link teksta na vaš profil i(li) u grupu. Mi Trofej poklanjamo, a Vi nam pomozite time što ćete ga distribuirati po Fejsbuku – tako nam pomažete i na neki odužujete što je besplatan. Naravno, ukoliko smatrate da je kvalitetan.
Dragan Jovanov Glod
