Jedan od dičnih članova kluba poslednjih Mohikanaca u svetu proizvođača ribolovačkih štapova koji uprkos opštoj trci za profitom, pa čak i po cenu opadanja kvaliteta proizvoda i narušavanja renomea njihovih tvoraca, ostaju verni visokom kvalitetu jeste i američka kompanija "St Croix". Proizvodi te kompanije bili su pre svega namenjeni američkim ribolovcima dok su ih Evropljani doživljavali kao pravu poslasticu najvećih sajmova ribolovačke opreme i pecaroškog pribora na Starom kontinentu, pre svega na nezaobilaznom EFTTEX-u. Reč je o kompaniji koja još odoleva izazovima Dalekog istoka, mada je deo proizvodnog programa preseljen i u tamošnje pogone. Ipak, kako se to obično kaže, gro proizvodnje najkvalitetnijih štapova još potiče iz američkih pogona u gradiću Park Falls u državi Viskonsin koja se nalazi u regionu čuvenih Velikih jezera.
Danas su na čelu kompanije braća Paul, Jeff i David, sinovi pokojnog Gordona Schlutera, čoveka koji nije bio prvi vlasnik firme ali ju je podigao takoreći iz pepela. Naime, pre 59 godina neka druga braća, Bob i Bill Johnson osnovali su kompaniju u gradiću Unity, takođe u američkoj saveznoj državi Viskonsin. Johnsonovi su izrađivali izuzetno kvalitetne ali za najširi krug ribolovaca preskupe meredove, udarajući tako temelje ekskluzivnosti sasvim drugoj gami budućih proizvoda. Njihova firma je gotovo pretrpela brodolom pre nego što su doneli odluku koja ih je spasila – da pecaroške štapove učine praktičnijim za transport, tako što će ih iseckati na dva-tri segmenta koji se mogu spajati mesinganim čaurama (u USA se koriste kratki jednodelni ali ipak za transport nezgodni štapovi). Lokalna prodavnica ribolovačke opreme naručila je odmah 500 komada takvih štapova i praktično je tada rođene kompanija "St Croix".
Ime kompanije pozajmljeno je od reke koja je protiče kraj mesta u kom su živela braća Johnson. Već u toku prve godine u novu proizvodnju bilo je uključeno 90 radnika. 1953. Godine kompanija se seli u mesto današnjeg sedišta - Park Falls - gde su lokalne vlasti imale sluha za potrebe kompanije i ponudili im dobre uslove za razvoj proizvodnje. Tokom narednih nekoliko godina kompanija je proizvodila štapove za Zebco i Waterking, i posebne serije za Orvis, LL Bean, Cabela’s, South Bend, Cortland i druge. Godine 1960. grupica biznismena ulaže kapital u kompaniju i dovodi na čelo Gordona Schlutera, oca njenih današnjih vlasnika. Povećanjem prodaje i smanjivanjem troškova proizvodnja i plasman dobijaju novi zalet i kompanija doživljava uzlet. Tada je njen najveći partner bio “Roebuck & Co”, najveći prodajni lanac u SAD!
1967. ovako osnažena kompanija je prodata Schaper Manufacturing Co - kompaniji iz Mineapolisa u državi Minesota. U trci za profitom, pod okriljem novog vlasnika, u sledeće 3 godine dolazi do varljive eksplozije prodaje... Ali to je bio rezultat nerealno niskih cena, tako da je kompanija krajem 1977. Bila na rubu propasti...
Ponovo su vlasti u Park Fallsu pokazale preduzimljiv duh i pozvale u pomoć Gordona Schlutera – koji se sa porodicom u međuvremenu preselio u Novi Meksiko. Gordon se vraća u Park Falls i sa svojim nekadašnjim saradnicima uspeva da konsoliduje stanje u "St. Croix" kompaniji.
Ali tu je još jedan član familije Schluter, sestra Pam, koja nije svakodnevno angažovana u kompaniji, već se stara za organizaciju posebnih događaja kao što je to bila proslava i obeležavanje pedesetogodišnjice njenog osnivanja.
(Pater familias Schluter, praktično otac novog "St Croix" imidža, Gordon, preminuo je 2005.)
Mada su podaci o poslovanju kompanije poverljivi, Paul Schluter ističe kako je prošle godine proizvedeno više od 285.000 štapova, od čega 80% u američkim pogonima. (Eh, kad bi se našao diler da ih uveze ovde...)
"St Croix" najvećim delom (80% ukupne proizvodnje) izrađuje štapove za slatkovodni ribolov. Od toga varaličarski štapovi čine 50% ukupne proizvodnje, 30% su štapovi za pecanje prirodnim mamcima a 20% mušičarski štapovi.
U kompaniji radi 96 radnika, 18 ih je uključeno u poslove plasmana a 35 ljudi radi za kompaniju kao samostalne zanatlije, odnosno u svojim kućama vezuju karike na blankove i rade na ostaloj finalizaciji.
"St Croix" proizvodi štapove za strastvene ribolovce, a ne za one koji tek ponekad izađu na vodu!
"Najveći deo naših mušterija su osobe koje praktično provode svoj vek pod otvorenim nebom i na vodi. Ribolov nije njihova tek sporadična rekreacija već način života" - ističe Paul, objašnjavajući zašto njihov marketing nije okrenut ka rekreativcima – sporadičnim ribolovcima:
"Mi nemamo proizvod koji bi i po ceni bio prihvatljiv takvim ribolovcima niti nameravamo da ga imamo."
Čak je i motiv kompanije da se deo proizvodnje preseli na Daleki istok vođen željom da se po nešto povoljnijoj ceni vrhunski štap ponudi ne sporadičnim ribolovcima već upravo strastvenim ribolovcima ali skromnije platežne moći, jer to su potencijalni kupci i skupljih "St Croix" štapova - kada im to mogućnosti dopuste. Praktično, u kompaniji pokušavaju da takvim proizvodima "navuku" prave ribolovce na svoje proizvode, a ne da im "uvale" loš proizvod pod poznatim brendom.
I proizvodnja štapova za mušičarenje namenjena je svojevrsnim buntovnicima, onima koji ne kupuju određeni proizvod zbog markice sa čuvenim imenom, već kupuju "brend" koji je sam po sebi kvalitet, koji se kao takav dokazao.
Praktično strategija internacionalnog marketinga je tek od skora počela da se razvija u "St Croix" kompaniji, koja je do sada uglavnom svoje proizvode plasirala na relativno ogranič eno američko tržište. Predstoji sve veća orijentacija na prekomorske zemlje pogotovo Daleki istok i u skladu sa time prilagođavanje proizvodnog programa.
Mada se na tržištu suočavaju sa velikom ponudom koja obara cene u kompaniji smatraju da oni koji se u plasmanu svojih proizvoda rukovode cenom a ne kvalitetom, neće imati uspeha na duži rok.
"St. Croix" je jedna od onih kompanija koja veruje da će opstati samo oni koji nude dobru kombinaciju cene i pravog kvaliteta:
"Naše proizvode ne prodajemo samo zato što imaju prihvatljivu cenu, već i zato što su kvalitetni - a to je razlog zašto verujemo da je pred nama svetla budućnost."
TTW i Trofej
