Kada sam namontirao prvu „bambinu“ to je za mene bila prava bomba - revolucija u ribolovu. Napokon sam mogao da pecam na „ekstremnim“ daljinama a da imam odličnu vizuelnu identifikaciju trzaja ribe. Sve dotle „signalizatori“ su mi bili ili elastični vrhovi Germina ili plovci od guščijeg pera, a noću – praporci. Naravno, belu ribu, prvenstveno babušku a nešto ređe deveriku pecali smo uglavnom na mirnim vodama, a obavezno lukave i oprezne šarane. Nije tada bilo dugačkih grafitnih teleskopa za plovkarenje na vožnju – na Dunavu smo većinom pecali „teškim“ dubinkama soma i smuđa živim mamcima. Mirne vode za mirne ribe…

Da je nekadašnji rukavac Tise kod Žabaljskog mosta, koji neki ribolovci nazivaju i Zoranovim kanalom (navodno po izvesnom ribočuvaru Zoranu), dobri mesto za pecanje potvrđuje činjenica da se na njegovim obalama teško može naći mesto čak i radnim danima. I mada vrbe odvajaju ribolovce pa se ima utisak da se peca u osami, ipak malo, malo, pa do ušiju dopire ono neizbežno: “Utero materi!” koje nedvosmisleno sugeriše da se nalazite na omiljenom pecalištu brojnih Čuružana! Pa ipak, baš sam tu vodu izabrao da posle više od tridesetak godina ponovo zajedno sa stricem odem na pecanje. Moj ciljani ulov je bio…

Tigrov orah, ili tigrov lešnik, nije ni jedno ni drugo, već bobica - ali mi ćemo ga zvati lešnik - kao autor teksta. Latinski naziv mu je (cyperus sculentus lativum) ili 'Chufa' kako je u Španiji poznat. Prvi put je otkriven pre četiri hiljade godina i javlja se u nekoliko varijanti, a najčešće varijante su 'llargueta' (izdužena) i 'gordeta' (okrugla). Tigrov lešnik se uglavnom uzgaja za ljudsku konzumaciju. Priprema se i jede kao hladan slatkiš, mleko se prerađuje i flašira, a brašno se koristi za pripremu kolača i keksa, dok se ulje koristi za kuvanje. Ribolovci ga danas sve više…

Decenijama su šarandžije spokojno pecali lepe primerke primitivnim priborom na tradicionalne mamce. Ribe je bilo mnogo a ribolovaca malo. Bili su to prekaljeni asovi naoružani strpljenjem i iskustvom koji su, što je najvažnije, poznavali u dušu navike dragog im protivnika. Nažalost, kako to već biva, pogrešna politika “unapređenja” sportskog ribolova učinila je da vode postanu zakrčene „ribolovcima“ bez osećaja (često i bez osnovne kulture) koji su iz vode vadili bukvalno sve što su mogli da zakače. Ono što nisu mogli da zakače zatrpavali su tonama prihrane koja je trulila i odvlačila ribu stotinama metara od obale. Krenulo je razvlačenje udica…

Multiplikatorom na šarana! Ajde?! Zaista, može li se? A što ne bi moglo! Stoga evo kratke priče “za i protiv”, jer će se sigurno biti mnogo šarandžija koji su “protiv”. Multiplikatori za srednji i težak ribolov imaju samo jedan nedostatak - teško lansiraju lake terete, tj. postoji opasnost da se struna umrsi, jer težina lakog mamca nije (ponekad) dovoljna da povuče strunu (zavrti špulnu), a mi onda žestoko zamahujemo. Dogodi se da se špulna zalaufa, ali da mamac padne (pre)blizu. Špulna se i dalje vrti pa nastane “ptičje gnezdo” koje se, ako je monofil, i može nekako raspetljati, ali ako…