To je virus čiji su nosioci neke ribe i može biti fatalan u to doba godine, kad je imunološki sistem šarana najslabiji. Pošto je temperatura vode u porastu, virusi bivaju aktivniji (otuda i naziv “prolećna”). SVC je bolest koja može povrediti pa čak i ubiti šarana u to doba godine. To je, u stvari, veoma retka, ali takođe i veoma zarazna, bolest, pa ako vidite bilo koju ribu za koju posumnjate da je bolesna obavezno odmah obavestite najbližu odgovornu osobu ili informišite klub. Svaka sumnja da ima i mrtvih riba takođe mora odmah rezultirati obaveštavanjem nadležnih jer samo blagovremenom reakcijom ostale ribe mogu biti sačuvane. (Na jezeru Sarulešti u aprilu 2003. naši ribolovci su, nažalost, mogli da u živo vide posledice virusa - op. ur.)

Bez obzira na sve, proleće je doba godine kada riba počinje da se vraća svojim navikama u ponašanju i ishrani. Šaran nije toplokrvno biće i njegova aktivnost je određena temperaturom vode i u manjoj meri prodiranjem sunčeve svetlosti u vodu. Tokom zime šarani mogu biti zavučeni na nekom mestu u poluspavajućem stanju pa se može desiti, kada ga uhvatite u proleće, da na sebi ima pijavice. To je dosta često na početku proleća, i nije lep prizor videti šarana sa kolekcijom pijavica, naročito na ustima. To je prirodna pojava koja će se isto tako i rešiti. Šaran će se otresti nezvanih gostiju iskakanjem iz vode ili jednostavnije - hranjenjem! Ako uhvatite ribu sa pijavicama na sebi ne uklanjajte ih dok ne pripremite neki antiseptik (npr. Klin-ik). Sve to iz razloga što uklanjanjem pijavica ostaju otvorene ranice, koje mogu biti uzrok raznih infekcija.

Kao što se ribe bude isto se dešava i sa ostalim životom u vodi. Najjasniji signal toga je rast trave u nekim vodama. Ako jezero gde pecate spada u tu kategoriju, tada, bez sumnje, trava će sve više i više predstavljati problem za ribolovce. Jedna on najvećih grešaka koju čine ribolovci je da travu posmatraju jednostavno samo kao travu, bez razmišljanja o tome koji je tip trave u pitanju. Ima stotina različitih vodenih biljaka, a sve imaju različite osobine. To mogu biti biljke koje rastu na rubovima vode, biljke sa plivajućim listovima, podvodne, alge...

Pre nego što pogledamo neke najčešće oblike vodenih biljaka moram da napomenem da je svaka voda slučaj za sebe, te da je moguće da ne možete naći neke specifične tipove biljaka na vašoj vodi. Posebne karakteristike svake vode (veličina, dubina…) jesu različite i određuju koje se biljke nalaze u vodi i oko nje.

Od ogromnog broja trava koje ćete naći u vodi nejveći deo njih spada u višegodišnje biljke. Mnoge od njih su savladale problem kako da prežive tokom zime, one položene na dno vode stvaraju zimske pupoljke koje ubadaju u dno. Pupoljci sadrže hranljivi materijal koji u proleće omogućava razvoj novoj biljci. Podvodne biljke pokazuju izvanrednu adaptaciju i sastoje se od savitljivih i slabašnih stabljika koje održava voda. Raspoznavanje biljaka i njihovih osobina nekada može napraviti granicu između ulova i nule. Koliko su guste, kakve su im stabljike, da li imaju koren, da li se neke ribe, kao npr. amur, njima hrane... Sve su to veoma važni činioci koje mogu imati efekta na prezentaciju mamca. Raspoznavanje tipova biljaka nije uvek lako, ali se uz pomoć adekvatne literature i pomoći stručnjaka mnogo toga može naučiti.

Kada jednom uspešno identifikujete tip biljke koji imate ispred sebe, onda morate preciznije proučiti zonu gde ćete pecati. Markerom obeležite sva specifična mesta. Sa korektnom pripremom, adekvatnim sistemima, a uz malo treninga, ubrzo ćete moći da istražite oblike i veličinu čistih zona, a i zona sa mnogo biljaka i potencijalne puteve kojima se ribe kreću. Najbolje je da uzmete papir i olovku pa sva zapažanja zabeležiti, kasnije će vam ona sigurno koristiti.

Postoji tuce različitih markera koji su na raspolaganju šarandžijama. Za ove situacije naš favorit je Fox Weedy Marker, ekstremne vidljivosti i veoma pogodan za korišćenje. Ima dežmekast (ali aerodinamičan) oblik, što mu daje dobre ploveće osobine kao i mogućnost da se zabaci na veliku daljinu.

Kada ste zabeležili i označili zonu gde pecate, te istražili gde su zatravljena mesta a gde čisti tereni, bićete u dilemi: “Da li da pecam u travi, ili na čistim zonama?”

Na biljkama u izobilju ima mnogo prirodne hrane kao što su puževi, račići, bubice... dok čiste zone mogu biti čiste zbog toga što se ribe hrane krvnim crvima sa dna jezera. U suštini, sve vode se međusobno razlikuju ali obe, i čista i zatravljena zona, mogu davati ulove. Vaš izbor u kojoj zoni pecati je vrlo teška odluka, ako predhodno već nemate iskustva sa tog mestu; u tom slučaju razmotrite sledeće faktore:

Predhodni ulovi - da li je u travi bilo više ulova ili je čista zona bolja?

Ko je pecao na tom mestu pre vas i kakvi su mu rezultati?

Pokušajte da saznate što više informacija od onih koji su tu već pecali, pa imaju neka saznanja o vodi.

Šanse da izvučete ribu. Da li možete uspešno da zakačite i izvučete ribu iz te zone, ili su mogućnosti da je izgubite veće? Pokušajte da pecate na mestima koja omogućavaju da imate direktan kontakt sa zakačenom ribom.

Ako ima više negativnih naznaka, logičnije je da se preselite na drugu poziciju, gde su bolji uslovi.

Ponašanje riba. Da li ste videli da se ribe hrane u specifičnoj zoni? Da li je to u travi ili na čistim delovima, na pola dubine, dnu ili na površini?

Ako i dalje niste 100% sigurni gde da pecate pokušajte tako što ćete zabaciti svaki štap u različitu zonu pa se kasnije prilagođavajte po potrebi.

Kada ste odabrali zonu u kojoj ćete pecati ostaje vam da razmislite o tome koju i kakvu opremu da koristite.

Štap. Pored svega ostalog, važno je da štap koji odaberete može dobro da se nosi sa snažnim i brzim begovima zakačenog šarana. Ako pecate na manjim daljinama, štap sa TC (“test curve”) od 1,75lb i sporijom akcijom biće idealan, ali ako želite da pecate na daljinam preko 50 m, onda trebate odabrati štapo koji ima više snage.

Razvoj tehnologije proteklih godina doneo je štapove neverovatnih performansi. U mnogo situacija štapovi sa TC 3 lb će biti idealni za ovakve situacije, ali opet sve zavisi od konkretnog slučaja. Možda vam je najbolje da iskoristite savet iskusnijih kolega,

Bez obzira koji ste štap odlučili da koristite, uvek se trudite da zabacujete i pecate sa najbliže pozicije i sa što manje prepreka između vas i mesta na koje zabacujete. Ako zakačena riba ipak pobegne u travu, trudite se da zadržite pritisak svo vreme, tako da struna stalno bude zategnuta, ali ipak ostavite malo rezerve snage u štapu.

Zadržavajući pritisak na ribi i polako ga povećavajući može vam poći za rukom da, u zavisnosti od gustine vodenog bilja gde je riba ušla, izvučete ribu u zonu koja je mnogo lakša za zamaranje i vađenje.

Struna Sigurno vam je neophodna veoma kvalitetna i jaka struna za ribolov u blizini trave. Toliko mnogo struna ima na tržištu a koje su namenjene pecanju šarana u travi i sličnim preprekama, ali su neke, definitivno, bolje od drugih. Naše omiljene strune su Rod Hutchinson’s Sabreline i Monster Line. Iz iskustva, nikada ne koristimo strune slabije od 12 lb za pecanje u ređoj travi, ili 15lb za teže situacije (npr. mnogo ljiljana).

Takođe, koristimo pletenice (kao što je Sabrebraid), koja nema istezanja. Ta struna će iseći gotovo sve trave veoma lako, a takođe je i otporbna na habanje, ali je preporučujemo samo iskusnijim ribolovcima, jer može biti veoma teško prilagoditi se pecanju s njom. Nedostatak istezanja ove strune svaki pokret ribe direktno prenosi na štap, a naročito kada je riba blizu nas, pa će svaka mala neopreznost, ili vučenje bez osećaja, na silu, vrlo brzo će rezultirati gubljenjem ribe.

Na kraju, ako želite da povećate snagu strune ali da zadržite manji prečnik, možete koristiti Kryston Granite Juice. Može se kupiti u većini prodavnica šarandžijske opreme. Dovoljno je da ovaj preparat namažete preko strune pa sačekate nekoliko minuta da se osuši. Ovaj izvanredni proizvod je dobar i za mnogo ozbiljnije prepreke nego što je trava.

Bezbednost montaže (sistema) je ekstremno važan (najvažniji!) deo pecanja šarana, a osnovno je to da sva vaša eksperimentisanja i unapređenja montaža treba da uzimaju u obzir faktor bezbednosti ispred svega ostalog! U vezi toga, mi smatramo da ako izgubite direktan kontakt sa ribom i dođe do kidanja strune, montaža koju koristite mora da omogući ribi da se lako oslobodi olova. Ako do toga ne dođe veoma je velika verovatnoća da će se šaran lako upetljati u okolnu travu, a smrt je često krajnji ishod.

Posmatrajući s aspekta bezbednosti, neophodno je da se najviše pažnje posveti izdržljivosti one montaže koja mora omogućiti zamaranje i hvatanje ribe. Gubljenje šarana nije frustracija samo za vas. Ostaviti udicu u ustima ribe je neodgovorno i nije praksa bilo kog odgovornog šarandžije. Morate biti sigurni da ste izabrali udicu koja je dovoljno snažna i da vodi bitku sa travom ali i da će istovremeno dobro držati ribu a da će se predvez izboriti sa trenjem prilikom dodira sa travom. Veća udica pruža veće šanse prilikom ekstremnog pritiska u travi.

Takođe morate biti sigurni da je olovo tako namešteno da se vrlo lako može osloboditi u slučaju da zapne za neku prepreku. In-line olova su OK za korišćenje u travi i mi ih preporučujemo ali mogu biti problematična ako je trava gušća i deblja. Modifikovana siguronosna kopča za olovo (safety clip attachment) je bolji izbor u takvim situacijama. Jednostavno ignorišite cevčicu i ostalo (što dolazi u kompletu za ovu montažu) i iskoristite samo kopču za koju ćete okačiti olovo. Malo je potkratite i to je to. Kada olovo naiđe na prepreku kopča će se otvoriti i osloboditi olovo vrlo lako - ostavljajući vas u direktnom kontaktu sa ribom. To će vas koštati onoliko para kolika je cena olova kog ste izgubili ali će vam sigurno omogućiti da uhvatite više riba. Drugi način je da montirate olovo na strunu male nosivosti. Jednostavno prikačite olovo za osnovnu strunu uz pomoć strune koja nema veliku snagu (ako pecate na daljinama 15-20 m), ali za veće daljine je problem zabaciti a da ne dođe do kidanja strune usled jačine zamaha - tada opet in-line olova!

Bez sumnje da čiste zone na mestima gde ima trave nude izvanredne mogućnosti za prezentaciju ribolovcu, i u tim situacijama se maksimalno trudimo da mamac izgleda što je moguće prirodnije. Mamci na dnu su naš prvi izbor i, u zavisnosti od toga koliko je dno jezera čisto koristimo prezentaciju koja izgleda prirodno - sa strunom koja leži na dnu. Ako dno jezera nije potpuno čisto (na primer ako ima lišća koje može sakriti mamac) onda koristimo plivajući predvez i pop-up prezentaciju (5 cm), koliko da zadržimo mamac van kontakta sa onim što je problematično na dnu.

Ako je vidljivo da se riba hrani u travi, ili su čiste zone na vašem jezeru “izrabljene” predhodnim ulovima, onda je normalno da imate želju da pecate u zatravljenoj zoni. Izvanredan pristup u takvim situacijama, kada je potrebno mamac prezentovati iznad trave, je plivajući predvez kombinovan sa balansiranim mamcem ili pop-up. Kada pecate tako, morate biti sigurni da je dužina predveza veća od visine trave (npr. ako je vrh trave 30 cm od dna onda predvez treba da bude duži od toga).

Pre nego krenemo dalje potrebno je pomenuti da je pristup i oprema koju koristimo kada pecamo u travi veoma slična onoj koju koristimo kada pecamo u blizini nekih drugih prepreka - potopljena stabla, panjevi…

Potrebna je izdržljiva oprema, mora se sedeti blizu štapova, a mesto sa koga pecate mora omogućavati direktan kontakt sa ribom - a morate biti i optimista. Osnovna razlika verovatno leži u tome da kada pecate u nekim preprekama morate još za koji stepen povećati snagu opreme koju koristite - do one super teške. U mnogim situacijama gde su prepreke bile potopljena stabla koristimo osnovnu strunu od 35lb i predvez u kombinaciji sa udicama veličine 2. Za ekstremne situacije sa kojima se ribolovci sreću morate biti spremni da upotrebite mnogo jaču opremu. Na primer na jezeru Raduta u Rumuniji mi smo koristili monofil od 50 lb nosivosti, jer je monofil mnogo bolji od pletenica kada želite da imate zajedno i izdržljivost na trenje i otpornost na kidanje, kada na dnu ima i potopljenih stabala ali i potopljenih građevina. Imajte to na umu!

(Eh, da smo ovo znali pre tri godine, ko zna ko bi bio pobednik WCC 2002 - op. ur.)

Mamci su uvek vrlo teško poglavlje, jer skoro svi imaju različito mišljenje o tome koji mamci u koje doba godine - mi preporučujemo: Tradicionalno, visokoproteinske mamce na bazi mlečnih proteina koristimo u toku zime sa promenom u visokoenergetske, ko na primer na bazi ptičje hrane, čim temperatura vode počne da raste. Ako ste u stadijumu ribolovačke karijere kada već pravite svoje mamce onda razmotrite ovo pre nego što donesete odluku šta ćete staviti u miks. Naše mišljenje je da mamci na bazi ptičje hrane definitivno imaju prednost, kad je u pitanju prolećni ribolov, jer imaju odlične mogućnosti za arome, strukturu, pa i boju. Kasnije tokom sezone ne obraćamo toliko pažnje boji mamaca, ali smo došli do zaključka da zimi i u ranom delu proleća mamci koji imaju svetlije i veselije boje imaju više uspeha. Njih riba lakše vizualno primećuje. Naš izbor je najčešće žuta boja.

Ne brinite se ako ne pravite svoje mamce jer na tržištu ima odličnih gotovih mamaca, svih boja i baza.

(Nastaviće se...)