Doktore, svaki put kada pijem čaj boli me oko. A da li izvadite kašičicu iz šolje dok pijete?

Dragi Deda Mraze, izvini što ti pišem otvoreno pismo (da javnost vidi), ali sumnjam da ćeš ove godine iz Laponije doći, jer kroz Evropu nećeš moći proći. Kroz Ujedinjenu Evropu bez granica zbog bodljikavih žica. I to ne žica koje bodu nego seku – pazi i na irvase i na sebe – ta žica ubija i životinje i ljude! I svaku nadu. Ali i ako nekim čudom prođeš opet ne možeš do Srbije da dođeš – izgleda da su naši ove zime čak i sneg prodali stranim zimskim centrima, pa će ti se saonice zaglaviti u blatu balkanskom. No, ja…

Putnik na zadnjem sedištu taksija bio je prvi put u gradu i svidela mu se jedna stara zgrada, pa potapše vozača po ramenu kako bi ga o tome nešto priupitao. Mujo zaurliče, izgubi kontrolu nad autom, umalo udari autobus, uspaničen vrišti i dalje, popne auto na pločnik, jedva izbjegne pešake i zaustavi auto tek centimetar ispred izloga. Na to će putnik:- Molim vas, oprostite, nisam ni slutio da bi vas lagani dodir po ramenu mogao tako uplašiti. U vašem gradu vas verojatno često pljačkaju!Mujo odgovori teško dišući:- Ma idi u pi"du materinu! Danas mi je prvi dan da radim kao taksista. Poslednjih 20…

Cirih, a u Banatu! Lepa, čista varoš – ki upisana. Banke na svakom čošku, ma na svakom koraku – jedino nema satova. A baš su časovnici neophodni. Uostalom, Fema je još onomad nosila budilnik oko vrata. Fema je, ko ne zna, baš iz banatskog Ciriha. Da joj je još tada bio neophodan čisto sumnjam, ali danas je nasušna potreba. Zbog nindži – banatskih nindži! Elem, moja Radojka nije Fema, a bila je na pošti u tem Cirihu. Kad tamo neljudski red ljudi. Od četiri šaltera rade jedva dva, tačnije: raduckaju, pa potom samo jedan – primopredaja na prvom. I umesto…