(Raikonen ili Alonso, ko nekad Prost i Sena – da li je moguće)

Današnja Formula 1 ne trpi nikakve improvizacije, ništa se ne sme prepustiti slučaju – demokratija i džentlmenstvo previše koštaju. Nažalost, to je tako, ali ne samo u F1 nego i u mnogim ostalim sportskim takmičenjima. Sport je biznis, veliki biznis, a F1 posebno. Stoga mi uzalud čekamo da se ponove beskompromisni dueli između timskih kolega, recimo kao između Sene i Prosta u Mclarenu s kraja 80-ih godina prošlog veka (na slici).

 U ovom tekstu daću najviše primera iz tima Scuderia Ferrari, jer njihov istorijat najbolje poznajem. Recimo daleke 1974. godine je Lauda dva puta bio ispred Regacinija (tada prvog vozača Scuderie). Dve dvostruke pobede (Španija i Holandija), dva puta Niki ispred Kleja – titula ode Fitipaldiju iz McLarena. Na kraju je Emerson imao 55 bodova a Klej 3 manje. Da ga je Lauda propustio oba puta, Regaconi bi imao 3 više od konkurenta iz McLarena. Da je... ali nije!
Prilika za revanš ukazala se već kroz dve godine, kada je 1976. tragični Lauda (goreo u Nirburgringu) izgubio titulu samo za 1 bod! Toliko mu je falilo da Hant (opet iz McLarena) ne bude šampion, već Niki. A mogao je vrlo lako, trebalo je samo da Regaconi u USA propusti Laudu. Jer Lauda je vec ubedljivo vodio, u prve dve trke bio je prvi, da ga je Klej propustio bio i treći put (uzastopce) prvi, a na kraju i šampion, sa dva boda više od Hanta. Da je... ali nije!
Nesrećni Žil Vilnev je pakleno vozio 1979. Nažalost, u Ferrariju su mu tada rekli da „ima vremena“ – kao, još je mlad. Nažalost, nije ga bilo – Žil je 1982. poginuo, a titulu nije osvojio. A da je, recimo, u Monci 1979. stisnuo Šektera (manje od pola sekunde je „kasnio“ i videlo se da je „naoštren ko brijač“), bio bi šampion on, a ne Džodi. On tri boda više, Šekter tri manje – taman. Da je... ali nije! Ferrariju je tada bilo van pameti da dopušta borbu između svoja dva vozača, jer dopustio je i 1974. i 1976.
------------------------------------------------------------------------------------

Prošle su čitave dve decenije – došao je Šumaher. Sada više ništa nije smelo da se prepusti slučaju i sreći - 20 godina "čekaju Godoa". Stoga je Barikelo uvek morao da propusti Šumahera, a ne samo ako je borba bila za prvo mesto u trci. To je postajalo smešno, jer se nesrećni Rubens sklanjao i kad je to bilo totalno nepotrebno, pošto je Šumi već nedostižno vodio u generalnom plasmanu. Tako se dešavalo da Šumi dobija na poklon sasvim nepotrebne poene, a gubi ugled.
Ali bilo je i itekako potrebnih bodova. Recimo 2007. je Raikonen elegantno obišao Masu kroz boksove u poslednjoj trci sezone. Na kraju Kimi šampion, sa bodom prednosti ispred Hamiltona i Alonsa! Ja, naravno, ne mogu dokazati da je u poslednjoj trci Masa p®opustio, ali smo svi svedoci koliko je ubedljivo vodio. Kako je bilo navijačima McLarena možete zamisliti, jer je Ron Denis mogo da odluči koji će njegov vozač da postane šampion. Nisu to uradili – titula ode Raikonenu i Ferrariju! Nisu smeli da odrede ko je prvi vozač, a ko "druga violina". Ta 2007. je zbog toga jedna od najuzbudljivijih sezona u F1 ikada, jer je bila neizvesna do kraja. A sve zbog toga što McLaren nije decidirano rekao Hamiltonu: “Alonso je dvostruki šampion i on je prvi vozač”!
Već iduće godine, 2008. priliku da osvoji titulu imao je Masa. Kako Kimi nije imao šanse da stigne po bodovima poodmaklog Hamiltona, elegantno je propustio Masu (iako je Kimijev Ferrari nosio broj 1), tako da je u Kini (pretposlednja trka sezone) pobedio Hamilton, ali je drugi bio Masa – Kimi tek treći. No, ni ti bodovi nisu pomogli Masi – izgubio je za 1 bod od Hamiltona, za onaj isti jedan jedini bod kojim je Raikonen pobedio 2007. tog istog Hamiltona. Jer se tada u McLarenu i te kako znalo ko je prvi vozač!
Verujte, u svakom timu se zna(lo) ko je prvi vozač, samo se to možda perfidnije sprovodilo, a sad je dozvoljeno i javno. Jer je Masa, recimo, teatralno propustio Alonsa 2010. To nije profesionalno, jer sigurno zna koja je violina njemu namenjena – Santanderova je namenjena Špancu! Tužno je bilo gledati pres konferenciju posle Velike nagrade Nemačke. Ne zna se kome je bilo teže: Alonsu da se „pravi Toša“ ili Masi koji se duri. Međutim, ako se duri – zašto je p®opustio? Zbog novca, naravno! Uostalom, setite se trke u kojoj se Pike Junior namerno skucao u zid da bi pobedio njegov klupski kolega, prva violina Alonso u Renaultu. Pare ljude kvare!
Eto, vidite da to ne radi samo Ferrari. Vidite da nema duela Hamilton-Rozberg, Alonso-Masa, Kimi-Grožan… Fetel-Veber. Ako slučajno i bude, to znači da neposlušnu „drugu violinu“ nećemo iduće godine gledati u istom orkestru. Tipičan primer je Veber – ode iz Red Bulla.

Stoga sada svi nestrpljivo očekujemo početak sezone 2014 – zbog novih pravila, novih tehničkih propisa, novih turbo motora… Međutim, mnogi i dalje sumnjaju (i ja) da iko može stati na put Fetelu i Red Bulu, pa se uzdaju ili da Fetelu crkne bik ili bar da se Alonso i Kimi žestoko međusobno bore – da se tuku u istom timu. Ajde?!

Ja sam, nažalost, opet unapred skeptik. Iako “lajkujem” ‘ladnog Kimija bojim se da on ipak više voli pare. Šta ako je pristao da bude druga violina u Ferrariju! Jer je zbog para (vekih para!) već jednom pristao (2010.) da ode iz Ferrarija, a pre vremena, pre isteka ugovora. Možda mu je jednom Santander platio da ode, a sada da dođe!
------------------------------------------------------------------------------

Velika nagrada San Marina, Imola 1982. Tada se Žil Vilnev nadurio, tačnije: žestoko naljutio, jer nije očekivao da Didije Pironi, uopšte, sme da pokuša da ga obiđe. Pironi ga je obišao, pa Vilnev njega, pa opet Didije, pa Žil... i tako je nastala legendarna borba u F1 između klupskih kolega! Pobedio je Pironi, a Žil više nije reč s njim progovorio. I poginuo na treningu sledeće trke. Siguran sam da je tada u Ferrariju već bilo dogovoreno da je Žil prva violina. No, kasnije je i Pironi teško nastradao.
Eto na kraju tužnog podsećanja šta se dešava kada usplamti vrela mlada krv. Tužno jeste, ali taj duel se pamti i dan danas. U stvari, najuzbudljuvije su borbe između timskih kolega, jer voze podjednake bolide.
Međutim, nemoguće je sprečiti da tim ne forsira jednog vozača. Tako da će takvih duela, kao pominjani, biti sve manje. Stoga, za svaki slučaj, da bi se onemogućio svaki eventualni pokušaj da drugi poželi da bude prvi, timovi uglavnom zapošljavaju jednog trkača i jednog vozača - sakupljača.

A ja se nadam da je u Ferrariju trkač Raikonen, da Kimi ipak nije pristao da bude vozač. Jer ukoliko Finac bude ko Brazilac, neće pobediti Španac - nego Nemac!

FjodorD