Obično tek 30. mart bude moj prvi izlazak na basa, i na pecanje uopšte. Štuku ne ganjam pred mrest, a martovsko-aprilske smuđeve ostavljam onima koje non-stop gledam kako mi prolaze pod prozorom. A ne vredi ni prošetati, onako bez pribora, ni obalom Dunava ni kanalom. SVI pecaju smuđa?! I kažu kako neće leti, čak ni noću! Pa normalno da neće kad ga satraste u mrestu! Slično će se dogoditi, i već se događa, sa basom. Horde “majstora”, uglavnom “sezonaca”, sjatiće se krajem aprila i početkom maja u “lov” na basa, baš “kad mu je i vreme”. Bože moj, oktobar je…

Srbija je „mala Finska“ kada se pominju proizvođači varalica. Od metalnih leptira i kašika, preko plastičnih i drvenih voblera, pa do tzv. silikonskih varalica, tj. varalica od mekane plastike. I iskreno, bez patriotskog zanosa, može se reći da su mnogi proizvodi, po kvalitetu izrade i lovnosti, ravnopravni sa inostranim, a neki čak i bolji. Postoje sada već i brendovi, ali i mali, za većinu ribolovaca anonimni, široj pecaroškoj populaciji nepoznati proizvođači. Nepoznati samo iz jednog razloga – skoro ništa nisu učinili na polju marketinga, a još manje na ambalaži – na samom izgledu pakovanja svoje varalice. Jer, ma koliko bila…