Pecao sam ga, i upecao, od Ebra u Španiji na zapadu Evrope pa sve do krajnjeg istoga - dubokog veštačkog kanala Sulina porokopanog kroz srce Delte Dunava, dubokog zbog gaza prekooakenskih brodova koji njim plove. Pecao sam ga i na mirnoj ali dubokoj Tisi i na lepom plavom Dunavu, ali i po sporim muljevitim kanalima Vojvodine. Pecao sam ga i po mrtvajama Tise na severu Mađarske i na rumunskom jezeru. Pecao sam ga, pecam ga, i pecaću ga! Da ga nema, ne bih ni varaličario, jer obožavam ono suptilno, gospodsko, "tak". Stoga pročitajte ovo, ne može da škodi, a možda nekome može i da koristi...  

U lovu smuđa nema pravila: nekad je i sporo prebrzo ako je magla na putu, ili poledica. Nekad tek na bankini shvatite da je krivina “lakat”, a vaša brzina prevelika. Samo kilometer-dva brže - vi na bankini; tri-četiri brže - vi na ledini; pet-šest kilometara brže - vi u gipsu...

Optimalna brzina nema definisanu vrednost - optimalno je efikasno u datim uslovima! Ali ni uslovi nisu uvek isti. Ko ume da se prilagodi uslovima - dobar je ribolovac; ko ne ume - loš je političar. Kažu da je politika umetnost mogućeg. Onda je i džigovanje smuđa čista politika...

Tekuća voda zahteva striktno prilagovanje brzine kojom namotavate. Recimo, površinski sloj reke je nešto sporiji (i vazduh stvara otpor!) nego sloj vode na (oko) pola metra dubine. Dalje (to jest: dublje), brzina struje se smanjuje prema dnu, i matematički je na dnu brzina - nula! Zatim, nije sve jedno da li vučete nizvodno, poprečno toku, ili uzvodno. Nije svejedno da li “večiti derbi” gledate sa “severa” ili “juga” - to zavisi od boje šala koga nosite...

Nemoguće je da vam do tančina opišem sve moguće situacije na vodi, jer tu ima uticaja i temperatura vode i njena gustina, i termoklina, i... A da i ne govorimo o matici, virovima, limanima, površinskim i podvodnim strujama... Ali zato mogu da vam prenesem neka moja iskustva o varalicama. Istina, ne o svim ( jer i njih ima toliko koliko i različitih uslova na vodi), ali o ponekim karakterističnim modelima mogu (a vi posle uporedite sa tipovima koje imate)! Ja ću eto pokušati, a vi posle u praksi proverite da li sam u pravu, da li sam za ovo radno mesto - ili parlament?

Pogledajte repove na šedovima. Od površine lopatice zavisi pri kojoj brzini će raditi, ali i od tvrdoće i debljine vrata, i od ugla pod kojim je u odnosu na telo (odnosno na pravac povlačenja). To se naročito odnosi na fenomenalne Atractore (Profi Blinker) i Kopyto (Relax), po meni (trenutno) najbolje šedove na svetu!

Tvisterorepe silikonce (Orka šedtvister, Delalande Sandra… sa malom prednošću Orke, jer ako i nije lovnija - a po meni jeste - jeste jetinija!) volim zbog još suptilnijeg “repovanja”. Oni mrdaju i kada mikro brzinom vučem po mirnoj vodi, rade i kad brzo vučem - rade skoro uvek! Za lov šedovima je već potrebno znanje, za tvisterorepe - ni predznanje. Zabaci i polako vuci... Povremeno blago cimni, pa opet vuci. Udariće smuđ često (oprez!) i kada je tvisterorepi u propadanju - uvek radi, mnogi šedovi u propadanju - ne rade! Ali neće smuđ uvek ni tvisterorepe...

Jednom mi se desilo da lovim, ali on ne lovi! Istina, ako mu bacim pred usta uzme, ali ne guta, samo njušne i - pusti. Ja se pretvorio u Taličnog Toma, potežem (kontriram) brže od sopstvene senke... Džabe! Plitko uzme, samo za rep, pa svuče silikonca kad opalim, ali ga udica ne zakači. Vučem sporo - ne vredi; još sporije - ne vredi. Cimam - ne vredi; cimnem jednom pa pustim (tek za tren... možda par desetinki sekunde) pa opet blago cimnem. Tu je!!! Toga dana nije uzimao u propadanju, nego kada zastanem (silikonac počne da propada) pa ponovo cimnem, uzme - i to pošteno! Trebalo je vremena da osetim i koliko da cimnem i koliko da desetinki sačekam pred drugi trzaj. Za takvo pec(k)anje morate stvarno imati sve ukonponovano do daske - osetljiv štap, tanku pletenicu i - debele živce! Koristio sam silikonac ukupne težine sa džig glavom od oko 30 g. “Testera” je bila putanja koju je moj džig pravio ali bitnije je bilo kakve “zube” testera ima! Visinu “zuba” određivao je trzaj koji pravim, oštrinu “zuba” uslovljavala je težina džiga, a oblik “korena” dužina pauze! Znači: brzina je sve!!!

Brzina je i snaga kojom cimnete i težina džiga koji propada. Brzina je i (pro)tok vode i dubina, brzina je i tip silikonca, i oblik repa je brzina. Sve je brzina, ali “brza brzina” nije ništa bez veštine. A veština je prilagoditi brzinu - samo to zna Šumaher, i ništa više. A šta mu više i treba? Treba znati kojom brzinom je moguće proći - bankinom! To zna i Šumaherov zemljak, legendarni fotograf i varaličar Olivier Portrat (na slici).

Testeru crta varaličar štapom, ali i debljinom strune i težinom džig glave. Testera je “tuplja” ako je struna debela i ako je monofil a ne pletenica; tuplja je i kad je džig glava previše laka, kad više po horizontali pliva nego što tone po vertikali; kad više motate nego što trzate u vis; što je daljina na kojoj je džig od vas udaljen veća... Testera ima raznih, ali nije uvek bitna ni - oštrina!

Recimo, iz čamca je obično oštrija (zavisno od ugla pod kojim je struna) a sa obale tuplja. Što dalje - to tuplje! I iz čamca i sa obale. Donekle možete dužim štapom i visokim cimanjem da “oštrite”, ali ne do beskonačnosti…

Za još nešto je bitna brzina, za tip vibracije! Iako svaka varalica ima onu vibraciju koju joj oblik (konstrukcija) uslovljava, promenom brzinom menja se i brzina talasanja repa. Kada vučete brže rep brže leluja (učestalije), a put koji prelazi (rep!) je kraći (po osi). To znači da kad vučete sporo dobijate lenju vibraciju - širu i sporiju. (Izvinite što se ovoliko “frljam” čisto fizičkim izrazima, ali želja mi je da laicima što više pojasnim ovu problematiku.) Eto zašto treba nositi MNOGO varalica - zato što smuđ nekada napada kada se brže povlači, a ako imate samo jednu varalicu, bržim povlačenjem postižete optimalnu brzinu, ali ne i optimalnu vibraciju! A smuđ nije političar. Bog ga je opremio čulima a nas razumom. Istina, imamo i mi čula, ali ne za život pod vodom. Da imamo škrge možda bi se nekako i snašli, ali ne bez bočne linije - ostali bi gladni! A baš na nju - na bočnu liniju - atakuje onaj ko zna. Ko zna da lovi varalicom!

Ovo je pričica o brzini više fizičkog tipa, priča o brzini varalice. Ali i brzinu smuđa treba razmotriti. Nekada juri, nekada jurca, a nekad lovi ko preko... To ne zavisi toliko od fizike - može on, ali neće! On je pametniji od nas: mi, kada nam je hladno, grejemo se ubrzanim kretanjem; on tada štedi energiju - miruje. Zato, ko želi da ga ulovi zimi, mora da zna, mora da zna zakone brzine! I da zna koje varalice, kako ih i gde, treba povlačiti!

Lokacija, prezentacija, vibracija, boja i veličina - zlatna pravila!!! Znam da bi vi voleli malo i o tome - gde, a ne samo - kako i čime, ali gde smuđa ima (kod nas) to malo ko zna, a i ko to zna ne voli da priča. Zato je i pisan ovaj tekst - ako znate gde, šteta je da ga ne ulovite, ako imate čime ali ne znate kako. Isuviše je “redak zver” da bi sebi mogli dozvoliti luksuz da ga “napipamo” a ne ulovimo. Nije on toliko neuhvatljiv, kao što se čini, ali ni toliko “uhvatljiv”, naročito ne onaj gabaritniji. Nije on “mitski lukav” (ko šaran iz priča), ali nije - šaran! Plemenita je on roda, i ne bez razloga prozvan “baronom”. Nije svojstveno “plemiću” ni da “alavi” ni da se prejeda, ni da jede “splačine” - bira on sve same poslastice! Ne priliči “plemiću” ni da se gura s masom ni da jurca. Zato “plemenitog” lovite “plemenito” - fino mu servirajte delikates na trpezu, pa ga ponudite učtivo. Ako neće, sit je. Tada mu ponudite slatko - neće vam odbiti. Najslađe stvari su ili nemoralne ili goje! A “plemstvo” baš ne mari za moral i ne pazi na debljinu. Oni paze na “bon ton”. Kao Englezi: “Dok drugi ljudi uživaju u jelu Englez se kulturno ponaša za stolom”. Koliko li sam puta samo pomislio da je smuđ “engleski” ‘ladan, iako je gladan. Nije on nikad nasrtljiv, ko bandar plebejac.

Puno puta mi se desilo da otkrijem gde je - ali neće; serviram mu “hranu” - neće; menjam “đakonije” - neće... sve dok ga po “bon tonu”, učtivo, kao po protokolu, ne ponudim. Dok mu ne ponudim pravu varalicu, prave boje i veličine - na pravi način! Prezentacija je velika mudrost varaličarenja, a njen možda najvažniji segment je - brzina!