Mart je najgori mesec za ribolovce, posebno za varaličare. U lovostaju su skoro sve “plemenite” grabljivice: mladica, štuka, smuđ… a ni soma više nije lako “upecati” kao  onomad - zimus, u januaru i februaru. U martu se mamuran i gladan polako budi iz zimske “hibernacije” i postepeno napušta krtog – sve teže ga je “upecati” na legalu, više nije u “krevetu” u zimovniku. Ali šta drugo da u martu pecaju naši brojni pošteni varaličari nego da “ganjaju soma” – ta neće valjda tamaniti štuku i smuđa dok su mrestu! Stoga na obalama u martu srećete varaličare koji blinkerišu soma, ali…

Eh, da je herr Kraus uhvatio onog svog kapitalca danas, pa da je prijavio kako ga je ćapio na  varalicu „Godzilu“ a ne na kedera, gde bi mu bio kraj. Ovako, ispada da velike smuđeve love sam profesionalci, test ribolovci raznih firmi. I odmah osvane slika na Internetu, ali često bez ikakvih podataka u ulovu – osim pribora, najčešće varalice. Tako ni za ovoga velikana ne mogu da izguglam podatke, osim što prepoznajem da je na slici Francuz Denis Curot, test ribolovac firme Savage Gear, ili Prologic. Baš šteta, jer je smuđ zaista veliki... ma koliki da je. Stoga sam…

Opsednut sam velikim smuđevima, ali silne muke su otkriti stvarne težine i (naročito) dužine kapitalaca, jer i kada se ulove trofejni primerci često je jedini podatak – fotografija! A to ne razumem: zašto nema više fotografija trofejnih kapitalaca i zašto se kriju toliko elementarni podaci kao što su težina i dužina... osim ukoliko nije cilj prevariti one koji u fotografije ogromnih smuđeva ne trepćući bulje? Eto, sada se pojavio ovaj ogromni smuđ, ali mi ni Google ne pomaže – samo sam saznao težinu (ukoliko je i ona tačna), da je težak 16,8 kilograma. To je neverovatan smuđ, a sudeći po…

(Ili: Gens una sumus) Nekada sam kupovao Zov (mali A5 format časopisa) zbog svega dve stranice o ribolovu. Drugih izdanja nije bilo. Na televiziji ni p od pecanja – ni jedne jedine emisuje o ribolovu. Pa čak ni na radiju. Knjiga o pecanju skoro da i nije bilo, osim nekih uopštenih, sa današnjeg stanovišta skoro pa diletanski napisanih. Naravno, ni interneta nije bilo... A danas? Ipak, bili smo zadovoljni. Upoređujući recimo pribor za pecanje tada i sada – pre je bilo bolje! Neverovatno, ali bilo je neuporedivo manje prodavnica a neuporedivo bolje snabdevenih! Da ne poverujete – u Socijalističkoj Federativnoj…

Sveto trojstvo u lovu štuke glasi: aktivna - horizontalna prezentacija (leptir, vobler...); manje aktivna - vertikalna prezentacija (kašika, džig); neaktivna - prirodni mamac, tj. živ ili mrtav keder. Tako počinje jedan od najčitanijih tekstova o pecanju velike štuke. Stoga je tema ovog teksta kako, gde, čime, ali kod nas, upecati trofejnu štuku, jer je očigledno ovde mnogo štukaroša. Kako je lako - ako se ima gde! I čime nije problem - kad se ima gde. A gde kod nas ima velikih, to je problem kojim započinjem ovo pisanije. Velikih je bilo širom severne Srbije, ravne Vojvodine: u Svetićevu, na Krivaji,…