subota, 19 oktobar 2013 15:25

Deverika na plovak - pecanje za uživanje

Ocenite ovaj članak
(25 glasova)

deverikaKada sam bio mlađi imao sam mnogo više vremena za ribolov i mada mi je prva ljubav bila (i ostala) štuka danas retko imam prilike da je pecam. Prvi od razloga je svakako i to što se sve više družim sa plovkarošima i šarandžijama, a drugi - imam sve manje slobodnog vremena za ribolov.

Upravo stoga, prilikom odlaska na pecanje, nije mi najvažnije šta i koliko ulovim, već da li mi je bilo prijatno pored vode, u prirodi. Za tu vrstu uživanja dovoljno je da u ribolov odem samo s petljašem od 6 m, koficom za primamu i mamcima. Moj cilj su ciprinidi, na prvom mestu - deverika!

SCENA PRVA – GOLD PRO BREME

Zbilo se to jednog septembra, pre dosta godina. Lovio sam kedere za pecanje bandara. Jedina primama koju sam imao je bila Gold Pro Breme pa sam, hteo to ili ne, nju i koristio, ali sam je razblažavao prilikom prihranjivanja bodorki. Posle nekoliko ulovljenih bodorčica na udici se zakoprcala ribica pljosnatog oblika - deverika. Još nekoliko njih, koje sam ubrzo zatim ulovio, ubedilo me je u dve stvari: da u Garaškom jezeru postoji znatna količina te vrste ribe i da ipak treba verovati u hranu poznatih svetskih firmi. Tačnije: ako na pakovanju piše da je određena primama za deveriku - onda i jeste tako!

SCENA DRUGA – PŠENICA S MEDOM

Početak avgusta pre par godina je na Garaško jezero doveo i mnoštvo kampera. Imao sam priliku da sa još jednim kontrolorom krenemo u obilazak jezera. Tako smo naišli i na zajedničkog prijatelja kojeg zovemo Milence. On peca samo šarana i amura i uredio je mesto na strmoj obali u šumovitom delu. Diveći se volji našeg prijatelja i upornosti da, na relativno nepristupačnom terenu, provede veliki deo leta, u jednom trenutku mi je pažnju privukla nekakva kesa. U njoj je bila deverika od 1,3 kg. Milence mi je objasnio kako ju je upecao petnaestak minuta pre našeg dolaska, i da to nije prva deverika koja mu se ,,javila” na hranjenom mestu. Sve ulovljene deverike kao mamac su uzele tri zrna kukuruza na dlaci montiranoj uz udicu 3/0?! Ovo me je malo zbunilo, jer sam znao da, zbog blizine granja, on koristi najlon debljine 0,50 mm.

Enigma je rešena čim nam je ovaj ribolovac objasnio kako uz stari raskuvani kukuruz mesto hrani i sa raskuvanom pšenicom, i još aromatizovanom medom!

SCENA TREĆA – CRVIĆI I RUŽA HLEBA

Posle mresta babuške, početkom maja, obišao sam terene na kojima se mrestila ova vrsta ribe proveravajući da li se neka ,,baba” zadržala blizu obale. Ubrzo je vetar promenio pravac i počeo jako da duva sa jugoistoka. Morao sam da promenim lokaciju, da bih mogao pravilno da plasiram plovak. Odabrao sam takvo mesto da mi je vetar duvao pravo u lice. Prisetio sam se priče da riba prati vetar, jer talasi u plićaku spiraju zemlju i na taj način u vodu dospevaju i organizmi kojima se ribe hrane.

Tvrdo sam zamesio hranu, aromatizovao je anisom, i nahranio mesto. Međutim, zbog jakog vetra nikako mi nije polazilo za rukom da relativno mali plovak, nosivosti od 1 g, zabacim na hranjeno mesto. Spas sam potražio u plovku kruškastog oblika tri puta veće nosivosti. Udicu sam namamčio crvićima i ružom od hleba. S obzirom da je jak vetar rasterao sa obale ribolovce, na miru sam sačekao desetak minuta, kako bi riba imala dovoljno vremena da ,,uđe” u hranu i tada je počelo: na svaki zabačaj - riba! Prvo su se javili šarančići od pola do kile i po (za koje je važio lovostaj), a mnogi su bili ispod mere, te stoga svi su vraćeni nazad u vodu. Ulovio sam i jednu ,,babu” od 900 g.

Sledeće potapanje plovka donelo mi je i najprijatnije iznenađenje toga dana - bodorku od oko pola kilograma! Zbog fotoaparata, koji je ostao kod kuće, bio sam besan na samog sebe. Ribolov sam završio ulovivši još nekoliko deverika, teških od 500 do 750 grama. Bilo je to pravo uživanje! Ali kako je sve počelo, tako se i završilo: potrošio sam svu hranu pa se riba pomerila iz zone ribolova. Moja čuvarka se brzo osušila na jakom vetru i suncu, jer je bila - prazna! Sve upecane ribe vratio sam u vodu i ne pamtim kada mi je u ribolovu srce bilo tako puno kao toga dana.

PETLJAŠEM NA DEVERIKU

Ovo je bila priča o tome kako sam se ,,primio” na pecanje deverike. Najkrupniji primerci ove ribe i dalje se nalaze na strmoj, šumovitoj obali jezera, ali mi zadovoljstvo pružaju i primerci teški do jednog kilograma, koje lovim prilikom retkih i kratkih odlazaka na pecanje. Priznajem, pelcovan sam, ali ne u tolikoj meri da odmah posegnem za kupovinom feeder štapova! I dalje nameravam da deveriku lovim na plovak i petljaš od 6 metara.

Za takvo pecanje deverike najbitnije je odabrati pravo mesto. Najbolji tereni za lov su oni sa tvrdim ili peskovitim dnom, a ako se ono blago koso spušta - još bolje! Ovakvo mesto obavezno treba oplemeniti sa nekom hranom. Nećete pogrešiti ako koristite bilo koju hranu proverenih proizvođača predviđenu za lov deverike (na njenom pakovanju piše ,,Breme” ili ,,Brasem”). Ukoliko rešite da napravite hranu u vlastitoj režiji, onda imajte na umu da je nezaobilazni sastojak svake hrane obična prezla (hlebne mrvice). Sa prezlom je najbolje razblažiti i neku od hrana za deveriku renomiranih proizvođača. Nezaobilazni sastojak hrane za lov deverike je i konoplja, ali samo u umerenoj količini. Za tu svrhu ju je najbolje pripremiti prženjem i mlevenjem, ili kuvanjem. Vodu u kojoj ste skuvali konoplju iskoristite za kvašenje primame. Ukoliko ne možete da dođete do semena konoplje pokušajte da nabavite konopljino ulje, kojega često ima i u bolje snabdevenim domaćim prodavnicama ribolovačkog pribora.

Veoma su efikasni mirisni dodaci -arome meda, vanile, karamele, anisa itd. Često jedna vrsta primame i jedna vrsta arome daju sasvim različite rezultate na različitim terenima, pa je neophodno eksperimentisati i tako doći do dobitne kombinacije za određeni teren i period godine.

Najčešći mamci za lov deverike su: crvići, ruža od hleba (često pun pogodak!), gliste đubretarke, šećerac, pšenica, pikolo nokla ili valjak u aromi primame itd.

VAŽNE SITNICE

Pribor za ribolov deverike na plovak je isti kao i onaj kojim se peca babuška, ili linjak. Može se reći da je to za jednu kategoriju lakši pribor od onog kojim bi lovili šarana na plovak. Češće se opredeljujem za petljaš nego za meč štapove, jer lovim blizu obale i na takvim terenima pecaljka nema konkurenciju: zabačaji su uvek iste dužine i mamac je uvek na istoj dubini.                 

Koristite što sitnije plovke (što manje nosivosti), a ako duva jak vetar pređite na plovke nosivosti 2 do 3 g, kruškastog oblika. Moj savet je da se koriste udice veličina od 18 do 12, sa dugim vratom i što manjom povratnom kukom, da ne gubite nepotrebno vreme u vađenju udice iz deverikinih tvrdih nepca. Debljina najlona mora biti u skladu sa očekivanom težinom ribe. Ja koristim kvalitetan monofil debljine 0,10 mm, ili na mestima gde očekujem da bi me mogao iznenaditi šaran, 0,12 mm. To su vrlo tanki, ali izuzetno jaki najloni i mogu da ih koristim, jer lovim na terenima gde ne svraćaju trofejni primerci, ni deverike ni šarana.

VELIKA ČUVARKA

Svaki put kada pecam deveriku, koja je zagospodarila Garaškim jezerom, dođem i do nekog novog saznanja. Tako recimo, kada uzima mamac, deverika to ne signalizira isključivo izdizanjem plovka! Kada sam je lovio pri dnu, na dubini od oko 3 metra, a primamu sam nešto ređe zamesio, dobijao sam deveriku i u propadanju mamca, najčešće na metar ispod površine vode! Ovo me je ubedilo da, iako riba dna, deverika neće odoleti da se ne podigne ka česticama kvalitetne primame kojima je ribolovac zasipa.

Deverika je izrazito jatna riba tako da čim ulovite prvu možete se nadati da će vam čuvarka uskoro biti puna. Dobro razmislite da li vam je potrebna tolika količna ribe. Moj savet je da odaberete samo nekoliko najkrupnijih, a ostatak, na kraju ribolova, vratite nazad u vodu - teret ulova će vas manje zamarati na povratku kući!

Ivica Drobac

deverika-plovak

Lajkuj nas na Facebook-u