Lov šarana traženjem i vrebanjem je verovatno najuzbudljiviji – i takođe najaktivniji – aspekt našeg sporta. Pod ovim načinom pecanja podrazumevamo pokušaj da uhvatite ribu na mestu gde ste je videli, tj. pronašli, odnosno pokušaj da je upecate na mestu gde znate da se riba nalazi. Ponekad možete videti izbacivanje ribe, mehuriće ili tragove kada riba pliva ispod površine. U svakom slučaju tada znate da je riba tu.

Moguće je ribu loviti na površini, u “pola vode”, ili na dnu, ali svakoj situaciji treba prilagoditi sistem i prezentaciju mamca. Generalno govoreći, najčešće ribu vrebanjem lovimo u blizini obale. Na ovaj način je teško, naročito kada je riba na površini, loviti ribu na sred jezera pa će metode, koje ćemo objasniti, biti mnogo upotrebljivije na manjim daljinama pecanja. Neki od metoda mogu se prilagoditi i pecanju na većim daljinama.

 

Po našem mišljenju, pecanje šarana na površini je jedan od najmanje korišćenih načina pecanja. Mi obojica pecamo šarana na površini vode već dugi niz godina i prijatno se iznenadimo kada vidimo retke pojedince da rade to isto. Uglavnom šarandžije ne osećaju potrebu da pokušaju da potraže šarana. Udobno smešteni u stolicu ili ležaljku u blizini štapova postavljenih na rod pod, čekaju na akciju - do koje često i ne dođe! Pecanje šarana često zahteva mnogo više od strpljivog čekanja da dođe na mesto gde smo zabacili svoje mamce.

Najčešće, pecanje šarana na površini je uz samu obalu, ili na manjoj daljini od nje. Zbog toga je veoma važno da sve prilagodimo tome, da ribu ne uplašimo i samim tim je prosto razjurimo sa mesta. Znači, važno je biti dobro sakriven od pogleda ribe pa mi uvek nosimo kamuflažnu odeću. Takođe, veoma su korisne polaroidne naočari koje će nam omogućiti da lakše uočimo ribu i sa veće daljine. U bolje opremljenim prodavnicama možete naći kvalitetne naočari po prihvatljivim cenama.

Kad ribu pronađete leti ona je često u “poluspavajućem” stanju i ispod površine vode - kao da želi da upije toplotu. Bez obzira što izgleda tako letargično, adekvatnom taktikom i tehnikom moguće je ribu isprovocirati da se hrani.

Pre nego što pokušate da zabacite bilo kakav plivajući mamac posmatrajte ribu i okolinu oko nje i prostudirajte njene pokrete. Pogrešan potez može rezultirati time da riba otpliva i da se više ne vrati. Riba mora biti ubeđena da je hrana sigurna i da nema opasnosti u blizini. Držite se na dobroj daljini od ivice vode i budite u čučećem položaju. Ako ima mogućnosti sakrijte se iza neke prepreke, žbunja, ili slično.

Nikad ne zabacujte plivajući mamac nasumice ili direktno iznad ribe. Sve to može preplašiti ribu i upropastiti šanse da je upecate. Ako je voda blago zatalasana pod uticajem vetra, iskoristite to da šaku plivajućih mamaca bacite malo dalje, ali tako da ih talasi dovedu u neposrednu blizinu ribe. To je najbolji način da zabacite mamac na površinu a da ribu ne uplašite. Ako nema vetra zabacite mamce pojedinačno, sa pauzom od minut-dva između bacanja. Rasturite ih u blizini šarana, a ne tačno iznad.

Količinu hrane koja se tako baci odredite na osnovu toga koliko je riba u zoni. U ovom slučaju vam samo iskustvo može dodatno pomoći. Generalno, bolje je baciti manje nego više, jer ono što ste bacili ne možete vratiti nazad. Po nekim našim iskustvima na jednu ribu je potrebno baciti oko četri do pet komada. Naš favorit za površinski mamac je Chum Mixer (biskvit za pse) koji se takođe veoma lako može modifikovati dodavanjem boje i atraktora. Kada Chum ne uspeva probamo alternative kao što je hleb, pelete za pastrmku, ili neke plivajuće žitarice, npr. kornfleks.

 

Sledeći korak u pecanju na površini je verovatno i najteži deo - prezentaciji mamca moramo pristupiti na strateški način. Pošto smo bacili tako malo hrane neophodno je da sačekamo kao kada pecamo standardno, na dnu. Pokušavamo da sačekamo trenutak kada ribe počnu da se hrane na površini i da se na neki način “takmiče”, da što pre dođu do ukusnog zalogaja. Kada počnu da se hrane “lakoverno” i počnu da se utrkuju za hranom – tada je pravi trenutak da zabacite i mamac sa udicom! Pažnja ribe je tada najniža. Ako namamčenu udicu zabacite ranije, pre tog stadijuma, riba će biti mnogo opreznija i pre će primetiti da nešto nije bezbedno. Na nekim vodama u Velikoj Britaniji, koje važe kao “teške” za pecanje, posmatrali smo šarane koji pokupe sve mamce sa površine vode, ali onaj jedan koji je na udici ostave netaknutim?!

 

Ima nekoliko načina s kojima možete prezentirati mamac na površini vode. Jedan od veoma efikasnih načina podrazumeva pecanje kada praktično samo mamac i jedan manji deo osnovne strune dodiruje površinu vode. Ovo je posebno efikasno kada se peca veoma plašljiva riba koju i sam najlon u vodi može uplašiti ili uznemiriti. Iskoristite sve što je na obali (drveće, panjevi) da prezentirate mamac na ovaj način tako što ćete zabaciti da najlon ide preko njih. Mana ovakvog načina je što je moguć samo kada se peca na manjim daljinama od obale.

Sistem za ovu prezentaciju se pravi veoma jednostavno: dovoljno je da na osnovni najlon uvežete udicu (kao čvor preporučujem blood knot). Sada na udicu možete montirati mamac direktno na udicu (side-hooking) ili uz pomoć dlake. Mi za pecanje na površini koristimo i preporučujemo da mamac stavite direktno na udicu, ali takođe poznajem nekoliko ribolovaca koji veoma uspešno love stavljajući mamac na dlaku.

(Jedna od alternativa ovom načinu pecanja, kada treba pecati na većim daljinama je prezentacija koja je poznata kao “beachcaster rig”.)

Druge forme za prezentaciju mamca na površini, koje koristimo, su poznete kao Driftwood rig i sistem sa standardnim kontrolerom.

U većini prodavnica ribolovačke opreme (nažalost, ne kod nas - op. pr.) možete nabaviti plovak – kontroler. Montaža je slična ko kad pecate standardnim sistemom za lov na dnu samo što u ovom slučaju (umesto olova) na osnovnu strunu ide kontroler, koji će nam omogućiti da lovimo na površini, a ispod njega je udica s mamcem.

Kontroleri se mogu nabaviti u različitim težinama, a koji ćete koristiti zavisi od daljine na kojoj želite pecati.

Predvez koji koristimo u tom slučaju je od monofila koji koristimo i kao osnovni najlon, dužine veće od 60 cm, kako bi bili sigurni da je mamac na pristojnoj daljini od plovka.

 

Ovo je jedan od najefikasnijih sistema za ribolov šarana na površini. Pravi se i podešava na sledeći način:

Sam sistem je dobio ime po proizvodu koji se zove Driftwood, a koji pravi firma Kryston. To je plivajući, mekani (kao plastelin) materijal, koji se može namestiti na osnovnu strunu. Za većinu naših ribolova na površini koristimo osnovnu strunu od 12 libri. Kako Driftwood može ponekad prosto skliznuti sa osnovne strune, savetujemo vam da na osnovnu strunu vežete i jednu virblu na oko 60 cm udaljenu od udice.

Da formirate predvez, jednostavno odsecite strunu željene dužine (za predvez od 60c m trebaće vam oko 75cm strune). Virblu ćete montirati između osnovne strune i predveza jakim čvorom. Preporučujemo petostruki blood knot (crtež gore) sa obe strane virble, za sve čvorove sa monofilom. Vežite udicu na predvez. Još jednom: mi vam preporučujemo petostruki Blood knot i za vezivanje udice s alkom!

Uzmite mali komad Driftwood-a i stisnite ga oko virble na predvezu. Da biste lakše radili prvo ga zagrejte u ruci, omekša i mnogo se lakše s njim radi. Količinu prilagodite daljini na koju želite zabaciti, ali i sa težinom virble koju koristite.

Kao mamac za ovaj sistem, osim kada koristimo hranu kao što je Chum Mixer, mi favorizujemo običnu lopticu od plute. Nash Tackle pravi veoma dobre modele. Alternativno, možete probati i neku imitaciju Chum Mixer-a, koji se mogu nabaviti na tržištu.

Ovaj sistem je veoma lak za pravljenje, a takođe se veoma lako podešava i retko se mrsi. Sistem je idealan za pecanje u blizini trave, lokvanja... i zato što izgleda veoma prirodno.

U zavisnosti od težine Driftwood-a, ili kontrolera koji se koristi, sistem se može zabaciti i na daljine do 90 m. Ukoliko pecate na tako velikim daljinama neophodan vam je dvogled kako bi mogli da pratite šta se dešava sa mamcem.

Dužina i materijal predveza su neki od najvažnijih elemenata za sistem koji služi za pecanje na površini. Ti elementi zavise od konkretne situacije na vodi, daljine na kojoj pecamo, prepreka koje su u blizini (u blizini nekih prepreka bolje je koristiti kraći predvez) ali i ponašanja ribe. Ako je riba veoma plašljiva možda neće prići blizu kontroleru - tada koristite predvez dužine i do 120 cm. Kako budete sticali iskustvo lakše ćete moći da odaberete pravu dužinu sistema. Za početak možemo vam preporučiti da startujete sa dužinom od oko 60 cm.

 

Videti kada i kako riba uzima mamac s površine je suština ovog načina pecanja. Gledati kako riba uzima hranu, a u blizini vašeg mamca, podiže nivo adrenalina, posebno kada je riba veoma blizu udice i naročito ako je u pitanju velika riba. Kad riba uzme mamac, kontra treba da bude pravovremena! U slučaju da požurite, možete jednostavno izvući udicu ribi iz usta; u slučaju da zakasnite – riba ima vremena da ispljuje mamac s udicom.

Kontra treba da bude precizna i samo vam iskustvo u ribolovu može pomoći u tome. Ako bi hteli da generalizujemo, možemo savetovati samo sledeće: od momenta kada riba uzme mamac, izbrojte do dva i onda kontrirajte. Ovo je odlično uputstvo za većinu slučajeva, ali još jednom treba napomenuti da zaista mnogo toga zavisi od konkretne situacije na vodi. Neki šarani se veoma teško mogu uloviti na ovaj način jer su oprezni i plašljivi.

Ako imate takav problem da se riba veoma plaši čak i da priđe u blizinu mamca pokušajte da koristite predveze od tanjeg i manje vidljivog materijala. Ponekad je dobro i duplirati broj mamaca na udici; nekada je samo usamljeni, veliki mamac, bolji način da upecate plašljivu ribu od grupe manjih mamaca, nekad....

 

Ako možete locirati ribu koja patrolira u blizini obale, to je odlična šansa da je uhvatite naročito ako se tada već upustila u upotragu za hranom. Dobro mesto da započnete s traženjem je u blizini zatravljenih obala. Na početku godine šarani ulaze u plićake i ako u blizini ima trave, ljiljana i sl. neće odlaziti daleko odatle.

Ipak, naći i uhvatiti šarana je mnogo lakše reći - nego učiniti. Nekad je dovoljno samo da zabacite mamac na mesto gde znate da su šarani, ili znate mo da će to mesto obavezno posetiti. Da li ste bili u situaciji da se, prosto, “saplićete” o šarane koji se hrane u blizini obale i prosto “vrište” da budu uhvaćeni? Izgleda jednostavno, treba zabaciti mamac i šaran će biti uhvaćen. Tačno?

Pogrešno! Mnogo češće ćemo ribu uplašiti i to već samim pljuskom olova koje pada u vodu u blizinu ribe. U takvim slučajevima je bolje kompletno ukloniti olovo i smanjiti pljusak u vodu. Nepraktično je koristiti olovo, ali ako morate koristite što manje ili još bolje koristite Kryston Snag Safe putty. Na taj način ćete umanjiti pljusak u vodu a putty ima dovoljnu težinu i da možete zabaciti i da povuče osnovni najlon. Ne zatežite već držite opušten najlon tako da se riba ne preplaši kada ga dodirne.

Ako želite da prihranite ribu bacite malo primame na početku. Slomljene boile prave manje buke prilikom pada uvodu i propadaju na dno sporije te će manje uplašiti ribu. Jedan od najboljih mamaca u ovakvim situacijama je glista. Riba se ponekad hrani prirodnom hranom i potpuno ignoriše boile a glista ili crv koji bez dodatnog otežanja lagano propada kroz vodu je idealan mamac.

Ako imate slobodnih samo nekoliko sati u popodnevnim časovima, posle posla, koje možete iskoristiti za pecanje nemojte ih gubiti sedeći iza dva ili tri štapa na rod podu, nadajući se akciji. Ponesite samo jedan štap, kutiju s mamcima i meredov i lovite krećući se pored obale, gledajući i tražeći signale riba koje se hrane. Zora i sumrak su idealno vreme za to a i vama će prijati povešana aktivnost.

 

Za pecanje na dnu koristimo klizeće sisteme, bez fiksnog otežanja. Većinu vremena takođe koristimo “lift metod prezentaciju”.

To sadrži korišćenje standardnog plovka, oblika pera, koji je opterećen sačmicom, ili uz pomoć putty otežanja. Koristi se otežanje koje je veće od nosivosti plovka pa je plovak praktično skoro ceo potopljen. Kada je sistem zabačen treba zategnuti monofil između štapa i plovka, tako da se plovak postavi u uspravni položaj i bude skoro potpuno potopljen. Sistem indikuje diranje mamca tako što plovak teži da ispliva i bude u horizontalnom položaju na vodi. Kada riba podigne mamac, samim tim i sačmicu ili putty, plovak brzo isplivava. Uz ovaj sistem se koristi vrlo kratak predvez, oko 10 cm tako da je indikacija ugriza veoma brza. Sa ovom prezentacijom, ako je urađena korektno, moguće je zakačiti šarana pre nego shvati šta se dešava.

 

Nekada se mnogo vremena može izgubiti u pokušavanju da se šaran uhvati na dnu, ili pri površini vode. Nema razloga da tada, uz neke izmene sistema i prezentacije, ne pokušate da uhvatite ribu ili dve na “pola dubine”.

Kada vide šarana koji krstari većina ribolovaca zabacuju plovak, nadajući se da će šaran krenuti da se hrani na površini. Međutim, mamac prezentiran na pola dubine može biti efikasniji od onog prezentiranog na dnu, ili površini.

Postoji nekoliko metoda koje će omogućiti da mamac prezentiramo na taj način, kao što je i pecanje uz pomoć plovka ili korišćenje sistema koji je poznat kao zig-rig.

Ako izaberete da pecate šarana na plovak, jedan od boljih metoda kojeg smo isprobali je korišćenje lakog plovka sa sporotonućim prirodnim mamcem. Takva prezentacija izgleda veoma prirodno i retko koji šaran joj može odoleti. Vrlo je efikasno primeniti je na mestima gde se prirodna hrana šarana već nalazi i koristiti istu takvu hranu kao mamac, na primer neke insekte ispod krošnje drveta koja je nagnuto nad vodom. Prednost pecanja na plovak je to što je lako prezabaciti na određeno mesto bez mnogo uznemiravanja ribe.

Ako ipak više volite statičniji način pecanja i sigurni ste da su šarani na pola dubine tada zig – rig može biti prava stvar. Ova taktika je veoma efikasna u vrlo toploj vodi, kada šarani lagano krstare na pola dubine. Primetili smo da ova taktika najbolje rezultate daje na jezerima gde je voda malo zamućena ali ne previše, jer je tada nemoguće da riba jasno vidi mamac.

Prva stvar koju treba da uradite je da ispitate dubinu jezera i zatim imati malo sreće da pogodite dubinu na kojoj se šaran kreće. Tada napravite sistem tako da ima dugačak predvez od olova do mamca i koristite pop-up bez balansirajućeg otežanja. U suštini ovo je pecanje sa pop-up mamcem, ali sa predvezom koji je dugačak 90 do 150 cm, pa i više ako je potrebno. Mamac treba da bude jarkih boja tako da bude lako uočljiv. Ako imate problema sa zabacivanjem, jednostavno uz pomoć PVA konca ili pene učvrstite predvez u neposrednoj blizini udice uz osnovni najlon. Kada se PVA otopi pop – up mamac će se podići na željenu dubinu određenu dužinom predveza.

Zig – rig je izgleda efikasan jer se šaran jednostavno spotakne na mamac tamo gde ga najmanje očekuje i takav mamac pre uzme iz radoznalosti nego zato što je gladan.

Da se vratim na boju vode i njene efekte na sistem. Primetili smo da kad je mamac u veoma bistroj vodi bude lakše primećen. Ovaj sistem je, ipak, efikasniji kada je šaran koliko-toliko iznenađen njegovim prisustvom, pa će ga pokupiti instiktivno, a to se najčešće dešava kada je voda malo mutnija.

Izbor materijala za predvez ostavljam vama, po našem mišljenju monofil je dobar izbor. Izbegnite korišćenje teških i gustih pletenica i koristite nešto što šaran neće tako lako videti.