Драги мајке и татко!
Убаво се проводимо на овој камповање. Учитељ ни тера да ви пишемо да се не секирате. Ми смо добро, само је шатор и два џака за спање вода однела, беше не река поплавила. Срећа ники се неје удавија, јер ми т'д бемо у планину, тражимо Трајче. Кажите ги на његови татка у мајку му да је он добро, смо немож' да пише, руку је искршија к'д је бегаја од дивљу свињу. Трајче никад га неби нашли у мрак, да не беше муња. Иначе ја сам се т'д возија у јед'н од спасилачки џипови к'д се врћамо из планину. Беше убаво. Леле што је пуцало, к'д пукне џип одрипа, на возача му испаде волан из руке , па ударимо у неки камен, и искрши ги фарови, једва дођомо до шатори. Учитељ вика на Трајче што је отишја сам да да лови зајци, а неје се на никога казаја, и да пушка заноси к'д пуца, па је могја некога да медведа утепа, па после кој ће плаћа казну. Трајче се брани, вика: „ Казаја сам ти бе учитељу к'д беше пожар“. Ма ја верујем на Трајче да се је казаја, сигурно га неје чуја, учитељ беше мортус пијан. Мамо и тато, знали ли сте бе, да к'д се плинска боца тури у ватру, да експлодира? Несте сигурно. Ма несам ни ја знаја до њекња, док гу не тури у ватру. Туго мајке к'д пуче, мене ме експлозија качи на дрво. Једва ме скинаше од дрво бе, а Стојана су морали да поврћав из несвес' колко га је ошамутило. Киша врне по цел д'н, такој да мокра дрва неће да горив, али је затој изгореја јед'н шатор. И моје панталоне ми изгореше, али си имам бермуде. Еј, а што је Стојан смешан без косу, исцепимо се од смешку к'д га видимо. Ми ће дођемо у недељу ако учитељ поправи комби. Неје била његова грешка к'д слетемо с пут, вика да су кочнице работиле к'д кренамо на пут. Учитељ вика да је комби по стар од њега, и да ништа неје чудо што слетемо. На нас ни је лепо к'д се возимо, пушта ни да држимо волан док он одмори очи малка. Пошто је Тома по стар од нас, он му дава и да вози по планински путеви, јер вика нема путнички кола да проодев, само тешки камиони, што вучев дрва из гору.

Јутрос сви идомо на купање у језеро, и мене ме не пушти да идем. Пита ме знајем ли да пливам, ја га заеба, каза му да знајем. Беше убаво, само бе још има грањке по воду од поплаву, једна око теше ми искара, ал' ја избего само ми зуби искрши. Ма ће пораснев други, не се секирам. Учитељ је баш добар, неје викаја на нас ни к'д скинамо гуме за пливање. Ми смо исто фини спрема њега, док поправља комби ми се скријемо, по цел д'н такој да никад не знаје куде смо. У почетку му тој сметаше, ал' с'д се је навикја. Он вика да смо сви прошли курс на прву помоћ, оно к'д се Јована беше давила, и к'д је Иван исекја два прста, док је секја дрва у шуму са моторно тестере. Ja и Ђоке повраћамо, ал учитељ вика да знаје од што је и да је тој у реду. Ја мислим да је од онуј твоју пилетину што понесо од дом, јер забравимо да гу одма поједемо. Сетимо се тек к'д ни вук извуче кесу из шатор, отемо му гу и т'г гу поједомо. Кој ти ги знаје вучишта, па мож се довучев по рану. Ће морам с'д да идем, идемо у село да крадемо маркице за писма, паре ги све потрошимо на пиво. Идомо и да беремо печурке да не поцрцамо од глад, викав све се једев само неке јенпут. Ма не брините ја сам добро. Еј теше забравим, учитељ ми је рекја да ве питам , примаја ли сам тетанус. Што је тој тетанус? Toj ли је оној што се прима против тровање? Нешто ми се смучи у стомак, не могу више да ви пишем. Ако се не врнемо у недељу, ја па ће ви па пишем ако нађем неку артију. Ај, ај не цмиздрите више, заебавам ви! Тој ви је за оној што ми несте купили мобилан к'д сам пошја на камповање, па да си разговарамо како људи, а не у 21 век да ви пишем писмо. Е такој! Ваш је**ветар.