Ne volim da govorim o znanju, pogotovu na ovakvim mestima. I generalno uopšte, jer znanje je posledica ili individualnog zalaganja ili kolektivne skupine na jednom mestu. Ali kada pojedinac želi da svoje (ne)znanje predstavi kao znanje i još ubeđuje druge da je to ispravno onda se to zove čist bezobrazluk.

Znanje kao pojam može biti teorijsko i praktično i jedno bez drugog ne idu. Međutiim u slučajevima kakav je Formula 1, mi se moramo zadovoljiti onim teorijskim delom iz prostog razloga sto u Srbiji ne postoji prava baza znanja vezana za ovaj sport. Problem je i u tome što pojedinci uspevaju da kako-tako održe kolektivno znanje o ovom sportu ali problem predstavlja kada se dodje do novih tehnologija kao što se dogodilo u F1 prošle godine - uvođenje hibridnog pogona. Teorijski, manje-više sve je objašnjeno i jasno, i kao takvo, znanje o proslogodisnjim ali i ovogodišnjim F1 motorima je sasvim dovoljno za prećenje sporta. Jednostavno ima ljudi koje ne interesuje tehnologija prehranjivanja motora i koji smatraju da je sve preko onoga što su pročitali na internetu ili u časopisu previše. Neki i ne razumeju tehnologiju već ih zanimaju samo timovi i vozači i ne upuštaju se u rasprave oko tehničkih detalja. Međutim ima onih koji smatraju da imaju znanja i da su kvalifikovani time što su recimo po struci automehaničari, inženjeri, tehnički obrazovani. E tu nastaje veliki problem. I to veoma ozbiljan.

Pre svega ne želim nikoga da potcenim - nema potrebe za time. Rekli smo da je znanje ili pojedinačno ili kolektivno. Ali da se razumemo odmah - to što je neko proveo puno godina ispod haube servisirajući obične motore koji su pravljeni da služe putničkoj nameni ne znači da je automatski kvalifikovan da daje stručne komentare o trkačkim motorima i to koji još realno i nemaju primenu u putnoj varijanti. Isto to važi i za nekog inženjera čija je primarna delatnost recimo rashladni uređaji. Nađite motor koji se ugrađuje u putnički automobil i da ima MGU-H. Nema ga i neće ga još biti. Druga stvar koju moramo da znamo je da su iako slični principi rada, uslovi u kojima operišu trkački motori, pogotovu F1 motori toliko različiti da je prosto nemoguće porediti ih.

Evo primera: Ferarijev V8 motor u 458 Italia radi na najviše 8-9000 o/min a startuje sa 1500-2000 o/min. Motor Ferrarija F138 056 V8 startuje sa 9500 o/min a gornja granica rada mu je elektronski ograničena na 18.000 obrtaja. Pri tome, radna temperatura izduva 458-ice je negde oko 550-600 stepeni Celzijusa a V8 motora oko 1100 do 1200 stepeni Celzijusa. Da li uviđate pre sve svega razliku u brojevima koji pokazuju brojeve obrtaja, temperature izduva? Da li možete da naslutite kolika su opterećenja koja nastaju usled takvih naprezanja?

Ukoliko bi dali majstoru mehaničaru da vam prepravi običan motor u trkački on će to odraditi tako da motor dovede do njegovih krajnjih granica ali će se držati odrđenih granica tako da ne dozvoli da motor strada nakon prvog većeg naprezanja. Kod F1 motora to je sasvim drugačije - jednostavno morate da napravite deo ili čak ceo motor koji će izdržati takva naprezanja ali će glavni inženjer morati dobro da proračuna svaki detalj jer kod motora koji se kreću brzo veoma je lako napraviti previd i da dodđe ili do fatalne greške po motor ili do potpuno drugih stvari koje će značajno umanjiti performanse. Tako da majstor nikada neće popravljati F1 motor već inženjer i četa mehaničara koji su uigrani sa inženjerom i tehničarima.

Druga stvar su materjali - motor običnog automobila napravljen je tako da uz svo habanje i sve temperaturne promene pređe oko 50 do 100.000 km u nekoj normalnoj vožnji. A zamislite motor F1 koji mora da traje u današnjem slučaju preko 2000km i da za to vreme pretrpi opterećenja koje običan motor izdrži možda za 2-3 godine aksploatacije. Tako da je jasno da materjali koji su u F1 moraju da budu posebni - i po načinu izrade i po odabiru. Postoje materjali koji su zabranjeni zbog cene i oni čija je upotreba strogo kontrolisana. Na primer titanijum je još uvek jako skup metal ali se obilato koristi za neke delove, ali je tehnologija njegove obrade dosta specifična. Čelik se koristi u današnjoj F1 kao i aluminijum i to su materjali koji imaju specifične zahteve prilikom obrade, a čelik posebno, jer zmano da je čelik legura koja se oplemenjuje drugim materjalima zarad poboljšanja osobina. Kada su pred materjalom ekstremni zahtevi, onda i obrada i alati moraju biti ekstremni - superalati, 3D sekači i još mnogo njih koje većina na ovim prostorima nije ni videla a za neke i čula. Tako da bilo kakva rasprava ili nametanje mišljenja ne dolazi sa osnovom.

Treća stvar je cena. Sve što je vrhunski ne može biti i jeftino a da ne govorimo tek o ceni same tehnologije sa kojom se raspolaže. Neki timovi su usavršili izvesne procese i ne žele da se drugi tako lako dokopaju te tehnologije u koju su ulagali sredstva koja su značajno velika. Da napomenem i da sam majstor koji operiše sa nekom mašinom ili koji radi na sastavljnju recimo motora košta, jer on je čovek koji svojim zanatom i svojim znanjem učestvuje u uspehu tima ili možda neuspehu.

I na kraju bih se posebno osvrnuo na poređenje putničkih i trkačkih automobila kao i motora. Iako jako lepo zvuči kada čujete eto moja Honda ima brizgaljke iz F1 to znači da su brigaljke tj. njihova tehnologija razvijane za potrebe F1 motora ali vi u svojoj Hondi imate brizgaljku optimizovanu za rad u putničkom automobilu koja je tehnološki dosta različita od one u F1 ali možda koncepcijski ista. Isto tako ne možete reći da se neko ne snalazi sa tehnologijom i da ume samo sa starom jer ne razumete koncept tehnologije i mislite da je sada izuzetno teško napraviti motor sa prehranjivanjem - možda će Mercedesu i Hondi biti malo lakše jer osnovne ideje imaju u sopstvenoj proizvodnji, ali Ferari recimo isto zna o turbo motorima kao i oni jer su se i takmičili u F1 u turbo eri i imali model sa turbo motorom u prodaji.

I iz gore navedenog, shvatate da je gotovo i nemoguće poređenje putničkog i trkačkog - slično jeste ali isto nije.

I nemojte nametati mišljenje ukoliko nemate za to čvrst dokaz makar i sa interneta jer kao što rekoh - na ovim prostorima Formula 1 je sport popularan ali ne toliko. Oni koji su bili na trkama nisu bili svi u Padoku, iz Padoka se ništa ne vidi, retki su oni koji su ušli u garaže a oni koji su radili sa F1 bolidom mogu se nabrojati na prste jedne ruke.

Nadam se da će se to promeniti i da ćemo jednoga dana imati i momke i devojke koji će raditi i na bolidu ili čak projekktovati F1 bolid.

Ako dotle opstane Formula 1...

Z. Ristić