Malen, brz i okretan postao je prava legenda među supersoničnim lovcima. Praktično je to bila elegantna srebrna strela brzine 2 maha sa delta krilima. Malih dimenzija (dužine 13,46 m i raspona krila od 7,15m) bio je teško uočljiv cilj – mnoge njegove žrtve nisu ga ni videle a već su bile pogođene. Istakao se u brojnim vazdušnim duelima širom sveta i stekao slavu kao najpoularniji lovac svoga doba, a danas ga svrstavaju u najpoznatije lovce svih vremena.
MiG-21 (po Nato klasifikaciji engl. Fishbed) je sovjetski lovački avion presretač, druge generacije. Proizvedeno je samo u Sovjetskom Savezu 10.158 primeraka, pored toga proizvodio se u Čehoslovačkoj, Indiji i u Kini (još oko 2.000 primeraka). To je avion sa turbomlaznim motorom, koji je u celoj svetskoj vazduhoplovnoj istoriji imao najmasovniju serijsku proizvodnju u toj kategoriji, a u periodu posle Korejskog rata i u odnosu na sve ostale avione. On je i rekorder po dužini trajanja serijske proizvodnje, u mnogim varijantama, od 1959. do 1985. godine. Koristio se u preko 50 država, a u nekima je u upotrebi i posle 50 godina od prvog uvođenja u operativnu upotrebu. U periodu od 1962. godine do početka 80-ih, Jugoslavija je kupila 216 aviona MiG-21 različitih verzija.
Mig 21 F-13 ispred „rupe“ - aerodrom „Željava“ kod Bihaća
U prvoj verziji (MiG-21E), bio je izostavljen top, bile su samo integrisane rakete vazduh–vazduh, sa IC samonavođenjem. Na vreme je zaključeno da je to pogrešno i u noviju verziju Mig-21F, ugrađen je poznati top GŠ-23, sa izvanrednim karakteristikama. To se kasnije pokazalo kao prednost u borbi sa Fantomom, u Vijetnamskom ratu.
Na račun skromnijeg opremanja i nošenja manje količine goriva, sačuvan je povoljan odnos potisak/masa aviona i sa odličnim aerodinamičkim performansama odlične manevarske karakteristike, posebno u vertikalnoj ravni. Dat je naglasak na stvaranje prednosti u bliskoj borbi, što je bilo presudno u suprostavljanju Fantomu (koji je bez topa). Sa nošenjem male količine goriva, žrtvovana je utonomija leta (svega je 1,52–1,9 časova), ali mu je obezbeđena velika pokretljivost i brzina penjanja, što je povoljno za presretanje neprijateljskih aviona. Zbog te osobine je figurativno nazivan i „skakač“.
Proizvedeno je mnogo verzija, a jedna od najbrojnih bila je MiG-21F-13 (NATO oznaka: „Fishbed-C“), kakvog je imala i SFRJ u svom sastavu. To je jednosed kratkog doleta predviđen za letove po danu i prva je verzija koja je imala masovnu proizvednju. Opremljen je sa turbo-mlaznim motorom. Bio je naoružan sa dve rakete vazduh-vazduh i sa jednim topom od 30 mm. Baš takvog predstavlja maketa Revell.
Maketa je u razmeri 1:72, klase (složenosti) broj 4, a Revell je preporučuje za kolekcionare starije od 11 godina. Sastoji se od 83 dela. Interesantno je da su ramovi izliveni u srebrno-sivoj boji plastike, pa ko nije prfekcionisa ne mora previše da se zamara bojenjem – možete ga ostaviti takvog. Lepo se vide zakivci i svi detalji na panelima.
Za razmeru 1:72 delova je sasvim dovoljno. Na slikama ispod vidite neke detalje stajnog trapa sa dopunskim rezervoarom goriva i saćastim lanserima nevođenih raketnih zrna, pilotsku kabinu – kokpit sa brojnim instrumentima, karakterističan nosni deo – usisnik promenljivog preseka zbog pomičnog konusa (u kojem je smešten mali radar), i rep sa izduvnicima motora.
U lepo oslikanoj kutiji nalazi se uputstvo – šema sa instrukcijama za sastavljanje makete, ramovi sa srebrnim delovima i ram sa delovima od providne plastike zavidne prozirnosti, kao i set nalepnica za dve verzije aviona – SSSR (na slikama) i DDR oznake. Sklopljena maketa je dužine 215mm a širine 100mm.
Dexy Co prodaje maketu ovog Miga u svojim prodavnicama, a ukoliko u vašem mestu nema prodavnice možete ga naručiti on-line i uživati sklapajući zaista legendaran avion, lovca druge generacije čije su se kasnije verzije relativno uspešno nosile i sa modernijim avionima treće generacije. Zbog toga praktično nema ozbiljnijeg maketara aviona koji u svojoj kolekciji nema ovog vitkog i skladnog lepotana. Nabavite ga i vi!
Kolekcionar
P.S. Pisac ovih redova služio je vojni rok u JNA 1974/75. baš u Željavi, seocetu pod masivom Plješevice u blizini Bihaća, i nagledao se Migova 21 na „podzemnom“ aerodromu (preciznije: objekat „Klek“). Naravno, ceo aerodrom (5 pista, dve poletno-sletne i tri poletne piste) nije bio pod zemljom, nego skloništa za avione koja smo mi, tada mladi, vojnici-plavci nazivali: „Rupe“. I dan-danas u ušima mi je buka koju stvara Mig 21 kad doda tzv. „forsaž“ (naknadno sagorevanje goriva), od kojeg grmi čitava Plješevica i trese se tlo sve do Bihaća.
