Beli i sivi tolstolobik su ribe zadužene za širenje dezinformacija. Jedino u čemu su svi saglasni je način pecanja – najbolje radi na “glistu iz Čuruga” ili “salamu iz Bečeja”. Oba predstavnika ovog roda su svojim dolaskom uneli zabunu u ribolovačke krugove. Prva zabuna bila je da nije reč o samo jednoj vrsti, već dve; da ne jede ništa od onoga što se trpa na udicu; da se mresti pomalo čudno (a kod nas verova­tno nikako); da su „naši“ veći od „njihovih“...

Dodamo li tome da je prvom uhvaćenom primerku priheftan nadimak „Nesi“, pa još i „Dunavska“, da mu je dodeljeno četvoro očiju, a da se kod nas lovi na poseban način - na ubojitu „čurušku glistu“ ili „bečejsku salamu“ - „Fadipovku'', problematika poprima katastrofalne razmere.

Imena beli tolstolobik (Hypophthalmichtys molitrix), odnosno sivi tolstolobik (Hypophthalmichtys nobilis) aludiraju na jednostavnost razlikovanja dveju vrsta. Međutim, treba znati da sivi i nije toliko siv - više je flekav, a fleke su ponekad veoma blede. A ni beli nije baš toliko beo.

Razlikovanje dveju vrsta bazira se na položaju očiju i na položaju grudnih peraja.  Oči belog tolstolobika nalaze se iznad zamišljene linije ugla usana, a grudna peraja ne dosežu do trbu­šnih. Grudna peraja sivog dosežu do trbušnih, a oči su postavljene ispod zamišljene linije uglova usana. Inače, obe vrste imaju nisko postavljene oči - otuda i latinsko ime. Telo belog tolstolobika ima oštru ivicu celom dužinom trbušnog dela, dok kod sivog oštrina ide od grudnih peraja do analnog otvora. 

Beli tolstolobik se hrani uglavnom fitoplanktonom, sivi poseže i za zooplanktonom, a u ribnjacima veći primerci klopnu ponekad i neku zrnastu hranu a, navodno, skloni su i zalogajima koncentrovane energije i vidu neke ribice. Posledica bogatije ishrane je veći rast. Dok su najveći poznati primerci belog oko 25 kilograma, rekordni sivi premašuju 50 kila žive vage. Na ribolovačkim vagama su i znatno teži, a najteži na potpisima ispod fotografija. Najtačnije vage, ipak, imaju otkupljivači - ili možda i njihove lažu, pa mere malo manje?

Naše podneblje pogoduje rastu ovih mikrobiotičara. Kod nas su veći nego u vodama odakle su doneti. Pomene li se Kinezu tolstolobik od pedeset i kusur, ima da zakosi očima.

TOPLE SIBIRSKE REKE

Verovalo se da su tolstolobici ribe iz  hladnih sibirskih voda. Svako foliranje sadrži i nešto istine. Reke u kojima žive stvarno izviru u postojbini hladnoće - ali teku ka jugu, protiču kroz subtropske i tropske krajeve i postaju veoma tople. 

Čudne su to vode. Plitke, veoma tople i široke. Toliko široke da se suprotna obala i ne vidi. (Zli bački jezici tvrde, i Tisa bi bila takva, da Bog greškom nije stvorio Banat.)

Da bi se tolstolobici mrestili potrebna im je temperatura vode od najmanje 25 stepeni; voda mora da teče (najmanje 20 cm/sec); i da bude u nadolasku. Ikra tolstolobika je lebdeća (tzv. pelagična). Inkubacija traje oko dva dana. Izlegle larve migriraju sa strujom. Da bi pod ovim okolnostima nastala mlađ potrebno je oko 100 kilometara vodotoka!

Kao i ostale ribe, ishranu počinje planktonom, ali za razliku od ostalih, drugo uzimaju samo povremeno - ili greškom. Izuzetak čine priče naših proverenih stručnjaka za kuriozitete kojima otimaju tvistere - „Orbit“ za ždrelne zube, preporučen od strane svetske asocijacije tolstolobikovskih stomatologa. 

ĆELA NA TELU 

Ova riba kao da je zadužena za širenje dezinformacija. Prvi njen primerak, ulovljen na Dunavu kod Sremske Kamenice, zakačen ABU Kilerom u telo, težak oko 8 kila, imao je poveću fleku bez krljušti, na telu  - ožiljak iz mladih dana. Novinar, poslat da napiše nešto o nesvakidašnjem ulovu još nepoznate vrste ribe, u senzacionalističkom nadahnuću dodeljuje mu dva para očiju, smatrajući nozdrve dodatnim parom organa vida. „Ćelu“ na telu pripisuje somovskom poreklu i izvlači zaključak: radi se o prirodnom hibridu soma i šarana?! Pomenuti tolstolobik-dezinformator dospeo je i u ruke naših stručnjaka na institutu za biologiju, gde su Vlasta Pujin, Stevan Maletin, Nada Đukić „iz prve“ ustanovili da se radi o najobičnijem sivom tolstolobiku, ali njih tada (a ni od tada) niko iz medija za mišljenje nije pitao.

TAJNA ČURUŠKE GLISTE

Tolstolobici su doneti na ove prostore sa ciljem da se iskoristi iz vode ono što druge ribe ne jedu, ili jedu samo malo, u prvim danima života. Hrane se sitnim lebdećim organizmima: Cyanobacteria, Bacilla-riophyta, Pyrrophyta... od biljnih, i Rotatoria, Cladocera, Copepoda... od životinjskih komponenata - ukupno oko tridesetak rodova, vrsta i podvrsta. Sva ta sitnež golim okom je vidljiva samo kad je masovna, u vidu zamućenja. Tolstolobici ih cede iz vode. Sve su to mali zalogaji, koji se ne mogu staviti ni na najmanju udicu. Da zlo, po ribolovce, bude veće, tolstoloci su ribe velikog rasta i nema šanse da se ulove na lagani pribor. Dok u prapostojbini ove ribe dostižu četrdesetak kilograma, kod nas su preko pedeset. Živa je muka imati ovolike ribe oko udice, a ne jedu ono što je na njoj.

Neki su eksperimentisali sa pufikama, striporom... da bi ih filtrirajući vodu pokoji slučajno usisao. Napredak je upotreba tehnoplanktona okićenog grozdom malih trokrakih. Ne verujući u efikasnost ovih „Bingo“-varijanti, skeptici su posegnuli za „Čuruškom glistom“ u kombinaciji sa švedskom gimnastikom s elementima boksa i bodi-bildinga, a sve to u disciplini povuci-potegni. Rezultati ove metode su kapitalni primerci „ulovljeni  na tvistera, na 0,40 mm i štapom težine bacanja 150-300”.

Bakarna iliti Čuruška glista (u Bečeju „Fadipovka“) i fitnes pecanje nije naš patent, iako smo do perfekcije usavršili taj stil ribolova. U prekobarskim vodama živi riba lopatara (Polyodon spathula) koja je i po rastu i po lošoj navici mikrobiotičke ishrane nalik našim dalekoistočnim dođošima i lovi se na isti način.  Sportski, da sportskije ne može biti! 

ANTIALKOS U KAFANI

Ako imamo u vidu samo rast i masovnost tolstolobika, mogli bi konstatovati da se vrlo dobro aklimatizovao. Međutim, oko mresta se nekako ne snalazi. Nikako da nađe vodu koja teče i da - u nadolasku - ima 25 stepeni Celziusovih tokom 100 kilometara. Naše tekuće vode, ponekad, u letnjem periodu i dostignu tu temperaturu, ali tada su redovno u opadanju.

Masovna pojava mlađi tolstolobika još nije dokaz uspešnog mresta. Kao dokaz poslužilo bi nalaženje oplođene ikre. Rešenje enigme „otkuda toliko tolstolobika bez mresta“ je veoma jednostavno.

U uzgajalištima se proizvodi ogromna količina larvi ove ribe. Nakon isporuke naručenih količina, tržišni viškovi se puštaju u razne vodotoke iz kojih se šire na sve strane, pa dospevaju i u najzabačenije vode. U prilog njihovog dobrog snalaženja u ravničarskim vodama govori podatak da je po veličini odmah posle soma, a imajući u vidu brojnost primeraka od 10-30 kilograma, u sveukupnoj masi uveliko nadmašuju „brku“. Imamo li u vidu brzi i veliki rast, džabe podmladak, i činjenicu da iz vode troše ono što drugim ribama ne treba, poribljavanje tolstolobicima liči na pun pogodak. Kad ono, međutim... 

Jedući ogromne količine planktona ovi gabaritni proždrljivci otimaju ogromnu količinu hrane i od ribljeg podmlatka svih ostalih riba. Poreg toga, jata krupnih tolstolobika uznemiravaju ostale ribe. To nam je kao kada grupa nabildovanih i bučnih antialkoholičara upadne u kafanu, rastera goste i razbije lokal. Treba li nam to?

Mihalj Buzaš