Nije dovoljno samo znati ribu uhvatiti i vratiti, treba je umeti prihvatiti i neozleđenu vratiti. Stoga evo male foto-škole za sve one koji ribe vole. Catch and Release podrazumeva najhumaniji pristup ribolovu, a ne jedino vraćanje.

Eto, dogodilo se i to čudo, napokon i mi u Srbiji imamo vodu za pecanje kojom se možemo podičiti – i bogatu ribom i savesno čuvanu vodu. Radi se o poznatom jezeru Joca. Guglajući internetom primetili smo brojne fotografije i nagledali se video klipova na kojima štuke obilno krvare! Većina ribolovaca koristi(la je) gripove za prihvatanje, jer ne smeju rukom, a meredov nemaju. Zašto ne nose meredov – ne znamo. Tačnije: znamo – jer je grip manji i praktičniji, ali…

Štuka je zver među ribama, agresivna i snažna, plus opasno zubata – grip čuva prste. Međutim, grip joj često polomi vilicu. Štuka se vrti, pa čak i ako je grip rotirajući, štuka se praćaka, izvija. A velikoj je sva težina na kičmi, što je posebno opasno! Rupe od gripa u donjoj vilici će, možda, vremeenom i zarasti, ali slomljena vilica ili polomljena kičma neće! Na brojnim video snimcima na YouTube nagledali sam se različitih prihvatanja štuka i maskija - i kod nas i u svetu. Staga predlažemo:

Apsolutno zabraniti grip!

Štuke prihvatati rukom!!

Ko se plaši, neka nabavi specijalni meredov-nosiljku, kakvi se koriste za prihvatanje velikih štuka i maskija.

Obavezno koristititi dušeke kao šarandžije!

Uvek prvo štuku osloboditi udice, pa se posle fotografišite!

Koristiti velike meredove – što veće tim bolje, sa plastičnom a ne končanom mrežom.

Ne fotografišite velike štuke držeći ih vertikalno – težina im je kičmi!

Evo, veliku štuku možete najviše ovoliko ispraviti (slika iznad), ali držeći je sa obe ruke! Ukoliko visi na gripu, ili je držite samo jednom rukom ispod vilice, težina opasno napreže kičmene pršljenove. Možda jednom foto-seansa i protekne bez ozlede, ali vi štuku vratite – da je upeca drugi, treći… Ukoliko je svi budu slikali vertikalno 100% neće još dugo poživeti. Znači, nikako ne ovako (na slici ispod)!

Problem je što većina ribolovaca na Joci nije imala nikakvog iskustva u postupanju s velikim štukama. Retko su se pre kod nas lovile tolike štuke. Sada je sitacija nešto bolja, vreme čini svoje pa se i postupa humanije – naučilo se. No, uvek može još bolje! Dobro je što se, bar, koriste sve veće i veće varalice, ali i najveću varalicu velika štuka može da proguta. Da i ne pominjemo pecanje kederima i trokrakim udicama.

Bez obzira na veličini u nepristupačnost velikog jezera vremenom će kapitalnih štuka biti sve manje – jer stradaju najveće. Stoga, da bi rasle sve veće i veće, ako već lovite velike budite i vi veliki ribolovac!

Šarandžije pecaju na neuporedivo manjim vodama – ali riba se kako-tako sačuva, iako su brojni matični primerci više puta hvatani. Stoga naučimo od njih kako se sa ulovom postupa (iako i među njima ima poneki kome je važnija atraktivna fotografija nego živa riba).

Invazija na Jocu, kada se pročuje da je štuka proradila, je velika. Jedini način da se ta divna voda sačuva, tačnije kapitalne štuke, je da se... pročita ovo. I da se tako postupi!

A možda i da se zabrane trokrake udice i povratne kukice. Eto, to je naš dobronamerni predlog, drugarski savet. Jezero Joca je sve poznatije – vreme je i da se peca humanije. Joca mora postati primer za sve ostale – jer neće valjda ta voda ostati jedina u Srbiji gde se pecaju velike grabljivice.

Trofej