Al bi bilo dobro, kad bi ga bilo – uzdišemo mi pecaroši koji smo taman stigli na obalu, a ono na našem omiljenom pecaroškom mestu sedi neki ”uljez” iz posebne sorte ranoranioca. I ostaje samo da sa čežnjom ispratimo srećnog kolegu u daljini, ribolovca koji bezbrižno peca iz čamca.  

Imati čamac posebna je ribolovačka blagodet, za koju se može reći da je ko lepršava ruža na pecaroškom nebu. A kako to s ružama biva, one imaju i pripadajuće trnje. Pa, da se podsetimo na neke od tih trnova koji su sastavni deo svakodnevnice pecaroša čamdžija.

Uzmimo na primer Zrenjaninski okrug. Ispred nosa su nam Tisa, Tamiš, kanal Dunav-Tisa-Dunav, Stari Begej, a o mrtvajama, kubicima i jezerima da i ne pričamo. Odlučimo li se za nabavku ili pak pravljenje čamca ne bi bilo loše da se pre toga  opredelimo za samo jednu pecarošku vodu. Iz prostog razloga, jer kad jednom pustimo čamac na vodu, naravno uz pomoć krajnje nužne mehanizacije (prikolica, možda i traktor), a koju još prati i krug naših najnabildovanijih prijatelja, teško da ćemo zatim, kad nam se ćefne moći da naš čamac premeštamo čas na drugu, čas na treću pecarošku vodu. Čamac se ne pomera jednostavno, te će ostati na onom mestu, gde smo ga i postavili bez obzira kakve li ćudi će nam ubuduće pokazivati izabrana voda. I to ona ista voda, kojoj smo onomad tako nesebično poverili svoj pecaroški glas.

Ako ste konačno izabrali vodu, i pomislili da je odsad čitava reka vaša, znajte da ste prenaglili. Naime postoji i sledeće. Da pronadjete odgovarajuće mesto za parkiranje čamca na izabranoj vodi gde postoji čuvarska služba... Naime danas komotno možete zaboraviti na neku zabit, na stogodišnji hrast, na ruski lokot-kapitalca, ali i na debele lance, koje ni Herkul ne bi mogao pokidati, s obzirom da živimo u vremenima kad ne samo što nema takvog hrasta, nema ni sigurnog čelika i zaštite...  U nama bliskom XXI. veku vaše plovilo može lako nestati čak i iz marine koja je dobro čuvana.

I reka je saobraćajnica

Vaš novi prijatelj od dasaka, ili nekog drugog čvrstog materijala,  svakako će Vam pružiti kvalitetnije i uzbudljivije pecanje, ali znajte da upravo s njim ste ograničili radijus svog kretanja na vodi. Naime poznata je stvar da s čamcem treba nekako i stići do izabranog pecaroškog mesta, ali i vratiti se odande. Šta god da učinite, od  trenutka kad stignete na obalu reke pa do momenta zabacivanja proteći će neko dodatno slobodno vreme na uštrb pecanja.

Ne treba ispustiti iz vida ni činjenicu da se pecanje iz čamca razlikuje od onog s obale. Pogotovo što ribolovac treba da se bavi još sa nečim osim pecanja. Na primer vozika se na reci. A kao redovni učesnik vodenog saobraćaja mora se prilagodjavati raznim pravilima i uslovima saobraćaja. Iako na vodi još ne postoje radari postavljeni u zasedi, čamdžija treba pomno da prati najbolji put u vodenom toku. I da uvažava ograničenje poput one, izražene u promilima u krvi…

Eh, ti troškovi

Ima toga još. Da vodeni vozač oprezno izbegava treningom zanesene kajakaše, trkače sa gliserima, plutajuća usnula debla, kao i eventualnog, ni od kuda iskrslog usamljenog, hrabrog plivača… I da se nada da ga talasi putničkog broda, ili one poveće bele ruske krstarice neće potopiti… A pritom još treba i da sačuva snagu i svežinu za obavljanje zaustavljenja i pravilnog usidrenja čamca na izabranom mestu često u snažnom vodotoku.  

Pokraj mene više nisi,

čamcem plovim sam po Tisi

Mora se priznati da pecanje iz vodenih skalamerija, kako neupućeni znaju da primete, ima svojih mnogobrojnih prednosti. Naravno, ono ne obezbedjuje automatski uspešniji ribolov, ali mobilnost na vodi uvek otvara nove izazove i nove mogućnosti.

Tako iz čamca može se naciljati bilo koji frtalj vodene površine, a da pri tom se ne mora daleko zabacivati.  I, naravno ukoliko proteknu dva, tri sata a na našem favoritnom, i hranjenom mestu i nema poteza, za tili čas može se dići sidro i otploviti na prvo rezervno pecaroško mesto. Ili, kad krenu drezga i sočivica, pecaroš sa svojim čamcem uvek može otisnuti na nekog pedlja, gde se još nazire voda u otvorima plutajućeg živog tepiha..

I na kraju  kad čovek ipak uspe nekako da ugrabi dovoljno slobodnog vremena, pa na Tisi okrene nos svog čamca prema izlazećem suncu, a pri tome je sam na vodi, e, tu sliku i doživljaj slobode zasigurno ni s čim na svetu ne bi menjao.

Ištvan Kazi