Možda vam naslov deluje nestvarno (valjda bi trebalo obratno), ali sve je moguće. Ko pročita do kraja biće mu jasnije, saznaće gde se i šta sme a šta i gde ne sme...

Recimo da Novosađanin kupuje dozvolu za pecanje u mestu stanovanja, znači u Novom Sadu. Čiju jedinstvenu dozvolu će kuputi, kad je gro korisnika iz NS. Logično bi bilo, kad je dozvola za ribolov jedinstvena i važi za čitavu teritoriju Srbije, da je i korisnik jedinstven, tj. država, i da se sve pare slivaju na njen račun. Ali nije tako – iako je dozvola jedinstvena – pare idu brojnim korisnicima, a ne Srbiji. Stoga je primarni cilj korisnika da proda što više svojih jedinstvenih dozvola. Kako to učiniti?

Pretpostavimo da u Novom Sadu ima dva velika korisnika, „Som“ i „Šaran“ koji koriste (kilometarski) velike delove Dunava, Tise, Save, Tamiša, Begeja i kanala D-T-D, i jedan mali – „Melez“ koji upravlja šljunkarom, praktično barom, ali na kojoj važi jedinstvena dozvola.

„Somu“ je konkurent „Šaran“ – kako Novosađanima uvaliti što više „somovskih“ dozvola. E, ni „Som“ više nije som, dosetio se kako: pustio je buvu da ko kupi jedinstvenu dozvolu od njega može da peca i noću! To jest, ko sa „šaranskom“ dozvolom peca u njegovom rejonu ne sme noću.

Naravno, ni „Šaran“ nije som – brže-bolje je parirao pa je lansirao „patku“ na Fejsbuku: ko kupi jedinstvenu dozvolu od njega sme da peca iz čamca, ali ko ima „somovsku“može jedino s obale, ne sme iz čamca na „šaranskom“ ribolovnicom na njegovom području.

Gleda sve to mali „Melez“ pa se zabrinuo: džabe mu i voda kada niko ne kupuje njegovu dozvolu. A i njegova kancelarija je, ko za inat, u predgrađu, ni Google ga neće naći na Klisi. Eureka! Sinulo mu! Sede „Melez“ u svoju stari Ladu „nivu“, jedino službeno vozilo koje ima, i zapuca od udruženja do udruženja, od prodavnice do prodavnice, a u Novom Sada, fala bogu, ima i-haaaj, i udruženja ribolovaca i prodavnica pecaroškog pribora. Zaputi se on do svih koji prodaju jedinstvene ribolovačke dozvole Srbije. Čak je i na buvljaku, popularnom „Najlonu“, našao čoveka koji će nedeljom prodavati jedinstvene ribolovačke dozvole Srbije na tezgi na ulazu.

„Som“ i „Šaran“ ostali zabezeknuti – sve dozvole Novosađanima prodade maleni prcvoljak „Melez“!!! Dok su oni međusobno ratovali „privilegijama i zabranama“, „Melez“ je bio racionalan i lukav (moderno je reći „pragmatičan“) – dao je prodavcima dozvola (udruženja, prodavnice...) čitavih 50% rabata!!! Ako je po zakonu, recimo, smeo svega 5%, on je kao „poklonio“ dozvole za istaknute prijatelje, potom za ViP uglednike, za njegov klub itd – do onih 45 posto. Kako je tačno to izveo ja ne znam – a finansijska i da zna može da mu pljune pod prozor!

I dok se u „centralnoj“ Srbiji još ne zna ni kada će biti novog (trećeg!) konkursa za podelu ribarskih područja, u severnoj Srbiji sve pršti od rata korisnika, iako je pobednik, ko i uvek, poznat – onaj ko DA najviše.

I sad se „Melez“ baškari, zaradio je oho-ho – uprkos procentu od 50%. Jer njegovi su troškovi minimalni za čuvanje bare: jedna Lada, on, jedan ribočuvar i jedan ihtiolog – njegov kum.