Ruku na srce, moji pogledi na pecanje dosta su uvrnuti i ne očekujem da se svi složite. Recimo, sa zabranom pecanja u zimovnicima. Ali slažete li se da treba dozvoliti noćni ribolov, ili ne? Jer tek su nam moderne šarandžije otvorile oči – najbolje se brka peca noću! Istina, ja ne znam tačno zbog čega šaran bolje radi noću nego danju, ali znam da je noć neuporedivo produktivnija. U to sam se bezbroj puta lično uverio - bude ponekad, posebno leti, rezultat čak 10:1 u odnosu noć-dan. Zar to nije dovoljan dokaz?
A tek grabljivice: smuđevi, somovi i mladice! Smuđ još i đene-đene, ali som skoro da isključivo radi noću. Naravno, i mladica. Negde se pominje da i štuke love po mraku?! Iskren da budem, niti sam je noću ikad upecao niti sam je po mraku pecao. Sumnjam da su je noću upecali i ti koji su je „upecali“. U svitanje i sumrak – da, ali noću ne, zar ne? Međutim, somova sam se napecao noću, a po našem zakonu ispada da sam krivolovac a ne ribolovac. Ajde?!
Pa u čemu je svrha pecanja ako nije dozvoljeno ići u ribolov onda kada riba najbolje radi. Ispoštovali smo sve zabrane i lovostaje, stiglo je proleće, kupili smo jedinstvene dozvole za ribolov i doplatili nejedinstve za pecanje na izuzet(n)im revirima... zašto onda da ne smemo da pecamo noću, onda kada riba radi. Zar treba da je pecamo kada ne radi?! Kako da je sportski upecamo ukoliko ne radi?!
Recimo, u Španiji se šaran sme pecati samo do mraka, a som do ponoći. Dalje se ne sme, ni minut iza ponoći. Dobro, šarana (divljaka) ima ko pleve, možete ga razbijati i danju, čak i bolje nego noću, jer se noću sakriva, beži – kreću somovi! Tako se, recimo na Segru u gradiću Mequinenza (leva protoka Ebra), od 21 do 24 časa napecate somova da ne poverujete. Eto ispod jedne foto-pričice koju sam lično snimio – vađenje soma od tačno 89 kilograma.
Ma čak je i u 21h rano, dovoljno je svega 2 sata, od 22-24 časa da upecate nekoliko. Nažalost, morate doći ranije da biste zauzeli slobodno mesto na obali, iako ste često uzaludno još po danu zabacili – samo ste pelete bez potrebe trošili. Ali šta ukoliko somina udari u 5 do ponoći a vi ga zamarate do pola jedan – da li ste tada krivolovac?!
Šta bi bilo da se sme pecati do ujutru ne smem ni da pomislim. Nisam smeo da probam, da rizikujem kaznu. Ali na Dunavu i Tisi jesam, rizikovao sam – pecao sam noću, i upecao. A nikad kaznu nisam platio. Posle ponoći retko da je bilo kontrole, obično nas ribočuvari maltretiraju od 20 do 22 h pa odu (i do sutra ne dođu), pošto su nas opomenuli. Međutim, sada su druga vremena, sada smo pravna država a kasa prazna, ko garantuje da ribočuvari nisu postali alavi ko komunalni policajci?
Znam, bre – ZNAM! Kao, noću se krade! Ajde?! A danju se, kao, ne krade?! Zar nije ovo logično: kada bi na vodama noću bilo više ribolovaca, bilo bi manje krivolovaca. Jer bi pecaroši videli mrežaroše, obavestili čuvare, uhvatili na delu jajare. Ovako su noću vode praktično nečuvane, ono malo savesnih ribočuvara nema šanse da revire po mraku obilaze. Ali krivolovci ih noću ne zaobilaze!
Da se ne lažemo, javna je tajna da je 90% mladica na Drini upecano noću. Pecali su je i naši brojni medijski junaci, i te kako. Toliko, da su se proslavili, čak tv zvezde postali. S izuzetkom nekih dnevnih decembarsko-januarskih ulova, mladica se oduvek pecala noću. I peca se... samo što to retko ko sme da kaže. Ne budimo licemeri, retko ko može da priušti pecanje tajmena u Mongoliji danju. Stoga se peca mladica noću.
Da se šaran, som, mladica... smeju pecati noću da li bi naši išli na Sarulešti, Ebro ili u Mongoliju? Išli bi – oni koji imaju. Ali bi i oni koji nemaju mogli da upecaju – ovde! Da upecaju jer pecaju na miru, a ne ovako da se kriju. Ribolovci nisu krivolovci ni kada pecaju noću. Krivolovci su oni koji soma ili šarana „upecaju“ u krtogu zimi - danju, a ne oni koji ih pecaju leti - noću!
Nama ionako godišnja dozvola za pecanje ne važi 365 dana, a eto ne važi ni noću. Plus je jedinstvena, ali često nije dovoljna. Plus je ribe malo, pa dozvola za pecanje iako nije skupa ispada... preskupa! Ribe nije malo zbog rekreativnih ribolovaca nego zbog nesavesnih korisnika. Da se voda čuva i poribljava bilo bi je više. Da bi se bolje čuvale treba više ribočuvara – ali se nema para. Pa zar nije logično da tada vode besplatno čuvaju (i) ribolovci. Tada bi bar znali zašta idu naši novci.
Što se mene tiče, takvu dozvolu bih platio i više, jer ja hoću noću!
Verujem da bi i elita za kraljicu mladicu platila više da smeju da pecaju noću. Ne, ne bi je izlovili... ukoliko korisnici tako dobijene pare ne bi proćerdali nego u veštački mrest uložili. Jer ovako se mladica peca noću – a po istoj ceni. Zar nije vreme da počnemo da gledamo drugačije: plati, pa klati! To jest: koliko para toliko i muzike. Odnosno: nema ribe bez nauke (je l’ tako Mišika?).
Ovakvom politikom zaštite voda i kvazi-zaštite džepa ribolovca samo radimo u korist sopstvene štete. Ribe je sve manje, nemojte da se lažemo, ne samo što nesavesno čuvamo nego što u ribolov nedovoljno ulažemo.
Dragan Jovanov Glod
