Ni manjeg izuma ni više ribe uhvaćene njime. Vaser-kugla je prost ali genijalan izum. Kao, uostalom, i mnogi drugi pronalasci. Može se reći da je u vreme i nakon njenog pojavljivanja došlo do male revolucije u sportskom ribolovu. Do tada nedostižna, često najbogatija, mesta sa ribom postala su nam lako dostupna. S druge strane, sada je ribolovac u poziciji da ribi ponudi mamac sa pristojne udaljenosti, tako da ostaje neprimećen svo vreme pecanja. Na taj način ima neuporedivo više šansi za ulov, jer su većine ribe koje se uz pomoć vaser-kugle pecaju  veoma oprezne i plašljive, i nisu baš za neki susret u četiri oka.

U početku, vaser-kugla se koristila za lakši lov pastrmke ili lipljena, ali se vremenom ona počela primenjivati i u lovu drugih vrsta. Danas se pomoću nje pecaju još i klen, bucov, beovica, bodorka, grgeč, kao i neke morske ribe (iglice ili bukvice, na primer).

U početku nije bila „vaser“ (vodena), a nije, bogme, bila ni kugla. Naime, bili su to različiti oblici - najčešće od plute ili lakog drveta, koji su u svojoj unutrašnjosti imali olovno otežanje. Tako je „ovo“ moglo da se daleko zabaci i da posle pada pliva na vodi. Kasnije, kad je plastika osvojila svet, a samim tim i ribolov, vaser-kugla je počela da se izrađuje od ovog materijala, i tako je ostalo do danas.

PING-PONG I RAGBI

Što se tiče njenog oblika, dva su najčešće upotrebljavana - oblik klasične lopte i obliku lopte za ragbi. Izrađuje se od plastike koja može biti različitih boja, ali je vrlo često bezbojna, to jest, providna. To je šuplja plastična loptica, koja na svom zidu ima dva otvora, nekoliko cm udaljena jedan od drugog, a svaki od njih ima po jedan (obično gumeni) čep.

Kroz ove otvore kugla se puni vodom, ali nikada do vrha! Na jednom, ili češće na oba pola, nalazi se probušena ušica koja služi za vezivanje glavne strune, ili predveza, što zavisi od načina montaže celog sistema. Veličina kugle odgovara otprilike veličini ping-pong loptice. Rekosmo već da se kugla ne puni vodom do vrha, a koliko će se vode u nju naliti određuje se direktno na reci, zavisno od udaljenosti mesta na koje mamci treba da padnu.

PRIBOR I MONTAŽE

Štap ne treba da je predugačak, od 2,5-3m je dovoljno, težine bacanja do 40, eventualno 60 gr. Mašinica manja i po mogućstvu nešto brža, a najlon određuje vrsta ribe koju pecamo, kao i veličina očekivanog ulova. U principu, sa debljinom ne treba preterivati. Recimo za klena 0,18 mm, bucova 0,22 mm, beovicu 0,14 mm, dok je na moru debljina najmanje 0,30 mm, pa naviše.

Za pecanje na slatkim vodama montaža ima više. Prvi način je prikazan na crtežu ispod. Ovde se glavna struna veže za jedan pol kugle, dok se za drugi pol veže glavni predvez, čija je dužina najmanje 1m, a može biti i duži. Na  njega se onda vezuju drugi, poprečni predvezi, koji su tanji od glavnog, na međusobnom rastojanju od 40-50 cm. Prvi je od vaser kugle udaljen minimalno 40 cm, a može i više. Dužina predveza se kreće od 10-20 cm, ali se vodi računa da se dva susedna predveza ne mogu dohvatiti (jedan za drugi), kako se ne bi mrsili prilikom zabacivanja. Na kraj glavnog predveza se vezuje zadnji poprečni predvez, dužine 10-ak cm.

Na poprečnim predvezima se mogu nalaziti udice, na koje se stavljaju živi mamci ili, što je mnogo više sportski - veštačke mušice, obično plivajuće, ali i tonuće. Struna glavnog predveza treba da bude plivajuća, dok struna poprečnih predveza može biti i tonuća, što opet zavisi od toga da li mamac želimo plasirati na samu površinu, ili u pod površinske slojeve. Ili još dublje (naravno, tada se koriste tonuće mušice).

Zabaciti ovako namešten sistem na pravo mesto je doista teško, naročito za one koji se zadese na reci kada duva jači vetar. Kod zabacivanja ovako vezane vaser-kugle, ona kao najteža leti napred, a za njom, kao dva repa, jedan pored drugog, glavna struna i predvez sa mušicama. Zbog blizine glavne strune i predveza koji lete kroz vazduh, vetar će dovesti do mršenja istih, a naročito ako mu je u pravcu duvanja predvez prvi na udaru. Sledeći kritični momenat kada se sistem može zamrsiti jeste nakon pada kugle na vodu - ako je predvez ostao između vaser-kugle i ribolovca, tako da je on uzvodnije od glavne strune.

Da bi se mršenje izbeglo, izvodi se sledeći manevar: Neposredno pre pada vaser-kugle na površinu vode, kada je ona od površine udaljena 1-2 m, preklopimo vođicu strune na mašinici, tako da vaser-kuglu zaustavimo još u vazduhu, uz istovremeni blagi pokret štapom prema sebi, što će za posledicu imati sledeće: predvez sa mamcima će, nošen inercijom, produžiti let, preleteće vaser-kuglu i pasti ispred nje u vodu. Da bi predvez što bolje „legao“ na vodu, kod montaže mamci trebaju biti sve teži i teži, što se ide od kugle prema vrhu (kraju) predveza, tako da najteži bude na kraju i najdalje odleti.

FORHEND I BEKHEND

Inače, zabačaj se može izvesti na dva načina. Pokreti ruku kod zabačaja su slični pokretima ruku tenisera kada udaraju reketom lopticu, pa da ću ih  nazvati „forhend“ i „bekhend“ zabačaj. Za oba je potreban znatan slobodan prostor iza ribolovca, očišćen od prepreka, tako da se ceo sistem koji je dosta dug (štap + jedan deo glavne strune + predvez) može nesmetano i pravilno zabaciti. Ako na obali nema dovoljno prostora, možemo zagaziti u vodu onoliko koliko je potrebno za nesmetano zabacivanje.

„Forhend“ zabačaj:

Položaj ribolovca je takav da stoji okrenut vodi, držeći desnom rukom štap napred, prema vodi i podignut uvis, tako da predvez ne dodiruje tlo niti vodu. Zatim ribolovac okreće gornju polovinu tela s desna ulevo, za približno 90 stepeni, uz istovremeno pomeranje desne ruke zajedno sa štapom, skroz ulevo. Znači, početni položaj je takav da gornja polovina tela stoji poprečno u odnosu na vodeni tok, a desna ruka i štap paralelno uz telo. Vaser-kugla sa predvezom je zabačena unazad i ulevo. Sada sledi izbačaj tako što se štap sa kuglom šalje napred, uz vraćanje gornje polovine tela i desne ruke u prvobitni položaj. Ruka, štap, struna i vaser-kugla su u jednoj liniji dok kugla leti kroz vazduh, a ta je linija poprečna na pravac vodenog toka. Ruka je ispružena napred i blago podignuta uvis. Ribolovac prati let kugle sa sistemom kroz vazduh i u momentu pre njenog udara u površinu vode zatvara preklopnik na mašinici, uz kratko povlačenje štapa prema sebi. Kugla će pasti prva, a za njom predvez. Čitav postupak liči na usporeni „forhend“ udarac u tenisu. Naravno da je ovo izbačaj za dešnjake, a oni koji to čine levom rukom uradiće to isto, ali se telo i leva ruka sa štapom sada okreću sleva udesno. Ovakav se izbačaj koristi ako smo na levoj obali reke (gledajući nizvodno), tako da voda teče zdesna na levo u odnosu na nas, i ako nema vetra, ili vetar duva niz vodu. Takođe se koristi ako smo na desnoj obali, a vetar duva uzvodno. Ako vetar duva poprečno na reku, biramo obalu tako da nam vetar duva u leđa.

„Bekhend“ zabačaj:

Ribolovac stoji okrenut vodi. Desnom rukom, koja je polusavijena u laktu, odruči udesno i nazad, zabacujući tako štap sa kuglom i predvezom udesno i unazad. Zatim sledi izbačaj prema vodi, koji liči na „bekhend“ udarac u tenisu. Ovde je gornja polovina tela za vreme izbačaja okrenuta vodi, ili vrlo malo udesno. Kad kugla poleti, sledi isti postupak kao i kod „forhend“ izbačaja. Ovako se vaser kugla nabacuje na vodu ako smo na desnoj obali, a vetra nema, ili duva niz vodu, kao i kada smo na levoj obali, a vetar duva uz vodu.

Ribolovac je uvek uzvodnije od mesta gde se očekuje udarac. Vaser kugla je non-stop „na struni“, to jest struna od kugle do štapa je uvek zategnuta i bez trbuha. Povremeno se kugla „štopuje“, tako da je predvez sa mamcima uvek nizvodno od nje.

Međutim, bez obzira na to što je struna uvek zategnuta, sa mamcima nikada nismo u totalno direktnom kontaktu, pa je maksimalna koncentracija, znači, na vaser-kugli.

Osim toga, vaser-kugla se obično zabacuje dosta daleko, tako da se mamci često i ne vide, pa se udarac registruje na njoj. Kada riba udari, “vaserka” ili naglo zastane, ili potone, ili krene u stranu. Kontra mora biti jaka i oštra, jer štapom prvo moramo savladati težinu vaser-kugle, pa tek onda da ubodemo ribu. Privlačenje ribe obali, pak, treba da bude lagano, zbog tankog predveza i malih udica.

ZA DALEKE HICE

Drugi način vezivanja vaser-kugle je prikazan na crtežu ispod. On se od prethodnog razlikuje po tome što je vaser kugla vezana za kraj glavne strune, a predvezi su između vaser kugle i štapa. Predvezi su, dakle, vezani direktno na glavnu strunu, od koje su tanji za jedan do dva broja. Na primer, ako je debljina glavne strune 0,18 mm, debljina predveza je obično 0,16-0,14 mm.

Prvi je predvez udaljen od vaser kugle oko 30-50 cm, a dugačak je oko dvadesetak cm. Rastojanje između sledećeg i narednih predveza zavisi od njihove dužine, ali međusobno rastojanje im je uvek veće nego što je zbir dužine dva susedna predveza, da se oni kod bacanja ne bi mrsili. Ako su naredni predvezi različitih dužina, rastojanje između dva takva predveza je opet uvek veće nego što je zbir njihovih dužina (u ovom slučaju dva susedna predveza ne smeju ukupno biti duži od 40cm – ukoliko su duži tada proporcionalno povećajte njihovo međusobno odstojanje). Predvezi različitih dužina se vezuju kada se kombinuju plivajući i tonući mamci (mušice). Tonući mamci se vezuju na duže predveze, a njihovom se dužinom mamci šalju u dublje slojeve vode, ili na samo dno.

Iza ovako vezane vaser kugle može se vezati nekoliko predveza, ali je najbolje vezati dva, a najviše tri. U nekim slučajevima se vezuje samo jedan predvez, koji se tada stavlja na 1,5 m od vaser-kugle, a njegova dužina se kreće od 0,5 do jednog metra, što zavisi od toga da li se peca na površini ili u dubini.

MUŠICE I VARALICE

Ako se peca na površini (obično klen ili bucov), predvez je dugačak oko 50-ak, najviše 70 cm. Na sredinu predveza se stavi jedna olovna kuglica teška oko jednog grama. Kada vaser-kugla padne na vodu, štap se podigne skoro vertikalno uvis, da mamac na kraju predveza lebdi neposredno iznad površine vode. Cimanjem vrha štapa gore-dole mamac skakuće po njoj i tako mami ribu na udarac. Osim klena i bucova, ovako se mogu loviti i druge vrste ribe, ako se primeti da one u tom momentu uzimaju hranu u površinskim slojevima vode.

Ako za mamac imamo larve podvodnih insekata, kao i razne nimfe, bez obzira da li su prirodni ili veštački mamci, predvez je duži. Koliko će on biti dugačak, zavisi od dubine vode na mestu gde pecamo. Ovako plasirani mamac se može voditi po samom dnu, ili se može imitirati izlazak nimfe sa dna prema površini. Ovakav način je veoma produktivan.

Prednost vezane vaser-kugle na kraju strune je u tome što se ona lakše zabacuje, predvezi se ne mrse, uvek smo u direktnom kontaktu s mamcima, lakše se oseti udarac, kontra je mnogo efikasnija. Zatim, mogućnost kombinovanja površinskih i dubinskih mamaca, a vetar ne utiče na pecanje itd.

Vaser-kugla se i u ovom slučaju baca poprečno u odnosu na vodeni tok, ili blago uzvodno. Struna se drži zategnutom onoliko koliko ne remeti prirodno kretanje kugle koju nosi voda. Takvo vezivanje kugle i predveza veoma je pogodno za pecanje u sumrak i po mraku, kada se vaser kugla i ne vidi, jer se udar ribe oseti na vrhu štapa, ili na struni koju držimo između palca i kažiprsta.

Danas postoji bezbroj oblika i veličina vodenih kugli, providnih i različito obojenih, skupljih i jeftinijih, Brand Name (ko Fox na uvodnoj slici) i anonimnih kineskih… kombinujete i eksperimentišite. Možete staviti na kraj predveza i varalicu, možete koristiti drečavo obojene kugle radi bolje uočljivosti trenutka napada itd. Jer, već rekosmo na početku: ni manjeg (jeftinijeg i jednostavnijeg) izuma, niti više riba uhvaćenih njime. A mi smo je, čini mi se, malo zapostavili…

Milovan Mića Mijajlović