Jaz je delija kao krv crvenih peraja, ali je, čini se, i pored svoje evidentne borbenosti i lepote, zapostavljen i potcenjen. Razloga je bezbroj zašto bi mu rejting trebao biti na mnogo višem nivou, a možda dva najvažnija su što je svaštojed, tako da se može hvatati na široku lepezu mamaca, i što je to vrlo borbena riba. Zovu ga još jez i protfiš. Težina prosečnog primerka varira oko 300-350, pa i više grama. Za gornju granicu težine najčešće se uzima vrednost od 3 pa do 5 kg.
U Dunavu (uopšte u dunavskom slivu) je populacija jaza, na sreću mnogih, ogromna, tako da za jedan dan ribolovac može da uhvati bez problema i nekoliko desetina jazeva.
ŠPORNA (SKORO) UVEK
Jaz je riba koja može da se prilagodi različitim hidro-ekološkim uslovima sredine, pa tako naseljava spore kanale, jezera, zimovnike, pa čak i bare, ali je najveća koncentracija (i najveći primerci) skoncentrisana i naseljava brze delove reka sa kamenitim dnom, te panjeve, limane, itd. Školski primer su potopljene šporne, kameniti platoi u priobalju i kamenjari koji imaju brži protok vode. Jaz na ovakvim mestima, s obzirom na njegovu osobinu da jede sve i svašta, nalazi ne toliko skrovšte, koliko veliku količinu raznovrsne hrane, počevši od sitnih larvi, člankovitih crva, sitnih ribica, školjki... Ako neko vrši analizu onoga što jaz pojede tokom dana, videće da, u proseku, u želucu ima najviše sitno izmrvljenih ljuštura školjki, pa je to i razlog zašto ga baš privlače ovakva mesta.
Hidrodinamičan, vretenast oblik tela omogućava vitkom jazu da bez problema savlada brze delove reke, pa ga baš tu treba tražiti, na dubini najčešće od 1,5 do 4 metra. Lično sam više za manje dubine, jer je lakše prihranjivati (hrana brže dođe do dna) i nema problema pri zabacivanju, što nije slučaj kada vam je plovak od udice i olova udaljen 4 ili 5 metara. Ovakvih mesta ima na Dunavu puno (naročito oko Apatina) i nije ih teško pronaći. Takav ribolov, ali iz čamca, slobodno mogu da kažem, predstavlja vrhunsko zadovoljstvo i toplo ga preporučujem svima koji poseduju čamac. To je istovremeno i uživanje u ribolovu, jer vam ne smetaju kolege, nema mršenja najlona, bućkanja hranilica, lupanjem po kamenjaru itd. Naravno, podrazumeva se da se sa šporne može loviti i bez čamca, ako je voda ne preliva.
Čamac se sidri na potopljenu špornu, ili pored nje, ako je ova izvirila iz vode. Idealno je ako je šporna paralelna sa obalom. Šporne su uglavnom tako pravljene, da po celoj dužini imaju istu visinu u odnosu na površinu vode, što omogućava otpuštanje sve dok se antena plovka vidi, a to je ponekad čak i pedeset metara. Mnogo puta mi se desilo da plovak nestane pod vodom na trideset-četrdeset metara od čamca - kontra - i na udici je krupan jaz, kome je saveznik brza vodena matica. Ovakva borba može da traje i do 5 minuta, jer je predvez vrlo tanak - 0,14 mm.
Neobično je važno napomenuti da svakodnevno slušanje i zapisivanje vodostaja može u mnogome ribolov učiniti uspešnijim (ne samo jaza). Što se tiče jaza, on najbolje radi pri blagom porastu, pred porast, te pri stabilnom srednje visokom vodostaju. Najveće primerke hvatali smo u avgustu, i to po najvećoj vrućini. Ustvari, od ranog jutra, pa do nekih četiri sata posle podne jaz najbolje radi (što se tiče plovkarenja), a sa dolaskom večeri, aktivnost mu opada.
MESO JE MESO
O mamcima koji se koriste za jaza, čuo sam (i probao) sve i svašta. Uostalom, kada neko ne bira između ribica, larvi, školjki, glista, crva, dudova, graška, kukuruza, žita, višanja, slanine, hleba i još mnogo mamaca, tu ne treba mnogo detaljisati. Ipak, tvrdim da je ubedljivo najbolji mamac crv (larva domaće muve). Crv ne spada sa udice čak ni pri jakim kontrama, što je veoma važno, jer ribolovca zamara uvek nanovo stavljanje mamca posle svakog izvlačenja. Crv je kvalitetna hrana puna proteina, što jaz i sve ostale ribe dobro znaju, pa čak i šaran, koji takođe zna da iznenadi. Dalje, crvi su jeftini, s obzirom koliko se ribe može uhvatiti na kesicu crva, a možete ih i sami napraviti. Ono, jeste da puno smrde, ali možete napraviti zalihu za puno izlazaka na vodu.
Na udicu, koja bi trebalo da je nešto tanja, se vrlo lako stavljaju i nisu potrebna nikakva uputstva. Tanja udica je potrebna da probodenom crvu ne iscuri „sadržaj“ na mestu uboda, a takođe, da bi se lakše zabola u usnu jaza. Udica veličine 8 ili 10 se pokazala kao najbolja. Osmica je optimalno rešenje za juli i avgust, kada je najveća prosečna težina jazeva i najveća je šansa da dođe onaj pravi, kao dukat žuti jaz ili šaranče. Desetka je odlična baš za ovo doba (maj, juni), kada se hvataju nešto sitniji primerci jaza, bodorke, deverike...
SMRDLJIVA RUŽA
Onaj ko hoće pravog jaza, ne treba da štedi na crvima, koji treba da su što deblji i mesnatiji. Na udicu dužeg vrata, veličine 10, ovakvih crva može da stane 5-7 komada, a na osmicu i do 8, 9, pa čak i 10. Uglavnom, udica treba da je potpuno pokrivena crvima, odnosno, treba da izgleda kao ruža od crva. Crve treba kačiti po sredini tela i to na mestu gde su najdeblji (ovo važi samo za ovakvo pecanje, a za druge tehnike i za druge vrste riba postoje drugačija rešenja kačenja). Ako crva ne zakačite na ovaj način, ubrzo će se, čak posle prve kontre, otromboljiti i okesiti na udici, pa će vam bela riba dosađivati vukući crve za krajeve. Crve na udici treba često menjati, jer treba da budu što svežiji. Ovo ne znači da se jaz pali na njihovu vibraciju, već i on voli svežu klopu koja pritom ima i „divan miomris“. Proizvođače udica neću da navodim (ima ih i previše), jer i tu je jednostavna priča: koliko para, toliko i...
KONTRAŠ...
Veoma je zahvalan za ribolov iz još jednog razloga - nije preterano sumnjičav, tako da ne zazire od olovica, niti od veličine plovka ili debljine najlona. Najbolje i najpraktičnije rešenje se pokazalo stavljanje na najlon samo jednog olova, duguljastog, ili oblika suze. Predvez bi trebalo da je nešto duži, i na njemu obavezno treba staviti sićušno olovce na 15 cm od udice, da se ne bi mrsio za osnovni najlon. Sve ovo je čisto radi brzine i praktičnosti montiranja, mada ako patite od pedanterije, možete i eksperimentisati sa više olovaca različitih težina, ali se opisani sistem ipak pokazao kao najracionalniji, a istovremeno i najprostiji.
Plovak treba da je kruškolikog, ili oblika kapljice (neki ga nazivaju i kontraš). Ovaj oblik mu omogućava najveću stabilnost na brzacima, turbulentnoj vodi i po vetru, što mnogo znači (ko ne veruje neka proba u brzaku da peca sa duguljastim plovkom). Za proleće i početak leta bolje je koristiti plovke od 2 do 3 grama, a za pravu sezonu one od 4, 5, pa i više grama nosivosti. Plovak treba da ima deblju, transparentno obojenu antenu, koju je moguće lako uočiti na većoj daljini. Italijani prave mnogo vrsta plovaka u različitim veličinama, bojama itd... ali su prilično skupi. Milo, Trabuko, Barbeta, Maver, Venturieri i još mnogo stranih i domaćih proizvođača su vam na raspolaganju.
... I PETICA
Kvalitetan osnovni najlon debljine 0,16 i predvez 0,14 mm je najbolje rešenje. U ovakvom ribolovu se najlon brzo troši (što kidanjem, što dejstvom sunčevih zraka, što krzanjem o školjke) pa bi trebalo da je otporan na abraziji. Proizvođači najlona su već mnogo puta apsolvirani, tako da ih nema potrebe ponavljati.
Bolonjez je idealan štap za lov jaza. Ako je dobar i kvalitetan, ovaj deo pribora je prilično skup. Tvrdim da je bolonjez od 5 metara najbolje rešenje. „Petica“ je kompromis između težine, dužine i cene. Ovakav štap bi obavezno trebalo da bude brz i lagan (oko 150 grama), a kombinacija ove dve stvari se skupo plaća. Sa druge strane, to je verovatno najisplativija vrsta štapa, jer sto kilograma jazeva i još toliko bele ribe po sezoni, možete lako uhvatiti.
Mašinica obavezno treba da bude brza, lagana, ne prevelika i mora dobro da slaže najlon. Nekada su se ove karakteristike skupo plaćale, ali danas to i nije neka investicija. Naročito je slaganje najlona i mehanizam protiv njegovog uvrtanja jako bitna stvar, jer u suprotnom najlon teško silazi sa špulne i mrsi se, što itekako kvari idilu ovakvog ribolova. Optimalna težina štapa i mašinice zajedno bi trebala biti oko 400 grama, ne više.
KUKURUZ I ŽITO
Vrlo korisna spravica je vadilica udica iz usta ribe. Radi na vrlo jednostavnom principu i jako je jeftina, pa će vam sigurno olakšati ribolov. Takođe je dobro imati i olovnu štipaljku za brzo štelovanje dubine, odnosno razmaka između udice i plovka.
Pristalica sam svih mogućih inovacija i progresa u domenu ribolova, ali za lov krupnih jazeva, skupe i mirišljive hrane sa atraktorima, izazivačima gladi, oplemenjivačima itd, ma koliko bile dobre, samo otežavaju nam stvar. Jednostavno, upotrebom ovakvih afrodizijaka privlačite toliko bele ribe da na vaših deset crva na udici, pored nekoliko krupnih jazeva, konkuriše i mali milion deverika, bodorki, babuški, koje su isto toliko gladne. Probali smo sve i svašta, ali se najbolje pokazala domaća kombinacija: kukuruz i žito. Kukuruz se ostavi da stoji preko noći u vodi kako bi nabubrio, a zatim se sutra samo dokuva sa žitom. Na kraju se u sve to samo stavi aroma anisa ili vanile. Hranjenje mora biti obilno. Ovim privlačite jata krupnih jazeva i ponekog šarana, a osim toga, hvatali smo i vrlo krupne deverike.
Ako pecate iz čamca, kukuruz i žito pomešajte sa hlebom i stavite u džak od krompira. Ovakvu hranilicu spustite pomoću kanapa pored čamca i uživajte. Svaki put kad plovak prođe pored džaka, naglo potone i svaki put se borite sa debelim jazevima.
Kod jaza nema pipkanja, titranja, ševe i vozanja kao kod nekih drugih riba, jer u najvećem broju slučajeva plovak naglo potone i, kada se kontrira, oseti se pomalo tupo cimanje jaza sa suprotne strane najlona. Zakačeni jaz ubrzo ispliva na površinu i tu mlati glavom i repom, kako bi se otkačio. Štap tada treba polegnuti horizontalno. Bolonjez je dovoljno skup pa ne pokušavajte da njime dižete umorenog jaza iznad vode. Za to treba koristiti mali, lagani meredov.
Za mene je ovakav ribolov apsolutni hedonizam i čarolija, divan osećaj slatkog umora koji čoveka prožima posle ovakvog. Ponekad zanemarim i štuku, čak i kada sam siguran da ću uhvatiti krupnu, pa odveslam na obližnju špornu, usidrim se i lovim divnu ribu, pravog fajtera crvenih peraja, jaza.
Miodrag Novković
