Osnovni preduslov za uspeh u životu, na poslu, u sportu ili nauci, je da se u potpunosti tome posvetite. Ni ribolov nije izuzetak! Vrhunski ribolovac se ne rađa nego se to postaje. Kako prvi izlasci na vodu na samom početku nove pecaroške sezone ne bi bili svedeni samo na pokušaje da se šaran ulovi, evo i nekih osnovnih smernica za sve one koji su na putu posvećivanja totalnom ribolovu.
Odabir mesta je jedan od najbitnijih faktora, tačnije - od presudnog je značaja za uspeh na samom početku sezone. To je daleko bitnije od činjenice na šta pecate - da li na mamce (boile) nekog renomiranog proizvođača ili na stari i suvi kukuruz.
Posle duge zime i uglavnom potpunog mirovanja, riba je izmoždena, poneki primerci čak toliko da ne uspevaju nikako da se oporave, pa njihova tela plutaju površinom čim sa nje nestane ledena kora. Oslabljeni organizam riba iza kojih je duga i oštra zima podložan je napadu raznih bakterija (dermatitis, saprofilija...). Prolećne infekcije su vrlo rasprostranjene, pogotovo u ribnjacima.
Razumljivo je da tako iscrpljena riba ne reaguje burno na postepeno otopljavanje vode i lagano se pomera ka njenim najtoplijim slojevima, a to su plićaci. Osim što je ribi u tim delovima toka prijatnije, tu je i njena hrana. Čim temperatura vode poraste do desetog podeoka Celzijusove skale u tim plićacima počne da buja život. Sve vrvi od vodenih buva (dafnija), ciklopsa, račića... a sve je to omiljen prolećni zalogaj riba, pa tako i šarana. Takvi hranom bogati plićaci sa najvećom dubinom od jedva 1-1,5 m već tokom prvih nekoliko uzastopnih sunčanih dana znaju biti topliji od okolne vode i za čitavih 5-6°C. Sve ovo nedvosmisleno upućuje na to da je s ranog proleća plićak, i to sa osunčane strane (!) idealno mesto za pecanje šarana. Obilje prirodne hrane u tim plićacima je od presudnog značaja za događaje koji slede.
Kod stajaćih voda, bara, jezera i slično, mesto za pecanje obavezno potražite na obali ka kojoj vetar nabija talase. Upravo vetar stvara drastičnu razliku između plićaka i - toplog plićaka! Zagrejani površinski sloj vode se pod uticajem vetra potiskuje ka jednoj obali. Tu ovaj (topao) sloj vode, udarivši o obalu, kreće ka dubini i tako se na toj strani, recimo jezera, stvara znatno dublji sloj tople vode nego na obali sa koje vetar duva. Praktično to znači da dolazi do zakošenja granice između toplog i hladnog sloja vode ili takozvane termokline. Posledica toga je i činjenica da se na suprotnoj obali, odnosno na onoj sa koje vetar duva, hladna voda probija čak do same površine. Ukratko, za višednevno pecanje treba obavezno u obzir uzeti prognozu vetrova za taj period i odabrati dane kada će vam na vašem omiljenom mestu vetar duvati u lice.
Hranjenje izabranog mesta je druga važna stvar. Najčešća greška koju prave početnici je preobilno bacanje hrane. Čak i na Saruleštiju, gde sve vrvi od krupnih šarana i gde padaju svetski rekordi, majstori šaranskog ribolova ne bacaju više od 2-3 šake hrane (boila ili partikli) po markeru. Sve se ovo odnosi na situaciju kada je temperatura vode do 10°C. Sa povećanjem temperature ubrzava se i metabolizam šarana pa se količina hrane može proporcionalno povećavati.
Kada voda još više otopli, hranu treba dozirati u zavisnosti od aktivnosti ili “odziva” ribe.
Bitna napomena kada je reč o hranjenju: nikad na vodu ne izlaziti bez “rakete”! Veoma često jedino je pomoću nje moguće obaviti hranjenje po jakom vetru. Tada vam ni “kobra” ni “zvečarka” ne vrede ništa (ali tek tada vredi “Queen Meri” sa strane 32-33 ako talasi nisu previsoki - op. ur.).
U sam osvit nove ribolovne sezone i sve dok se voda malo ne ugreje, treba koristiti mamce kao i sredstva za hranjenje sa aromama na bazi alkohola, jer se uljna baza u hladnoj vodi veoma sporo širi, tj. rastvara. Prema našem skromnom iskustvu, vrlo su delotvorne slatkasto-kremaste i biljno- začinske arome. Opredeljujemo se za boile nešto manjeg prečnika a grublje granulacije, koje se lagano rastvaraju u vodi, oslobađajući mirisne i ukusne čestice. Pokazalo se kao dobitna kombinacija ako se boila montira na dlaku tako da bude “suspending” - da lebdi tik iznad dna.
Dobro bi bilo kada bi ribolovac za prolećni lov šarana mogao sebi priuštiti i nešto lakši pribor, pre svega tanji monofil i manju udicu.
Kao i u svakom drugom ribolovu što se više vremena provede pored vode, to su i izgledi za ulov veći. Dakle, u šaranskom ribolovu nema instant pecanja! Zaista ste nepopravljivi optimista ako očekujete da će baš za vaših 2-3 sata slobodnog vremena šaran odlučiti da jede! Ponekad je na čuvenih 5 minuta vrhunske pecaroške satisfakcije neophodno višednevno čekanje. “Ponekad”? Tačnije: skoro uvek!
I na kraju još nešto, možda i najvažnije: nije dovoljno samo odabrati dobru lokaciju (“spot”), potrebnije je da tačno, maltene u centimetar, nađete tačnu mikrolokaciju! Microspot daje rubu, dobar spot samo - nadu.
Ako pecate u proleće, kampujete, dobro se obucite. Noći su i najboljem šatoru vrlo duge, ako vam je hladno. U tu svrhu i vi koristite nešto “na bazi akohola”. Kasnije, kada sunce upeče, razgaćite se u (iz)ležaljci. I ona i suncobran tada su neophodni.
Kod stajaćih voda, bara, jezera i slično, mesto za pecanje obavezno potražite na obali ka kojoj vetar nabija talase. Upravo vetar stvara drastičnu razliku između plićaka i - toplog plićaka! Zagrejani površinski sloj vode se pod uticajem vetra potiskuje ka jednoj obali. Tu ovaj (topao) sloj vode, udarivši o obalu, kreće ka dubini i tako se na toj strani, recimo jezera, stvara znatno dublji sloj tople vode nego na obali sa koje vetar duva. Praktično to znači da dolazi do zakošenja granice između toplog i hladnog sloja vode ili takozvane termokline. Posledica toga je i činjenica da se na suprotnoj obali, odnosno na onoj sa koje vetar duva, hladna voda probija čak do same površine. Ukratko, za višednevno pecanje treba obavezno u obzir uzeti prognozu vetrova za taj period i odabrati dane kada će vam na vašem omiljenom mestu vetar duvati u lice.
Hranjenje izabranog mesta je druga važna stvar. Najčešća greška koju prave početnici je preobilno bacanje hrane. Čak i na Saruleštiju, gde sve vrvi od krupnih šarana i gde padaju svetski rekordi, majstori šaranskog ribolova ne bacaju više od 2-3 šake hrane (boila ili partikli) po markeru. Sve se ovo odnosi na situaciju kada je temperatura vode do 10°C. Sa povećanjem temperature ubrzava se i metabolizam šarana pa se količina hrane može proporcionalno povećavati.
Kada voda još više otopli, hranu treba dozirati u zavisnosti od aktivnosti ili “odziva” ribe.
Bitna napomena kada je reč o hranjenju: nikad na vodu ne izlaziti bez “rakete”! Veoma često jedino je pomoću nje moguće obaviti hranjenje po jakom vetru. Tada vam ni “kobra” ni “zvečarka” ne vrede ništa (ali tek tada vredi “Queen Meri” sa strane 32-33 ako talasi nisu previsoki - op. ur.).
U sam osvit nove ribolovne sezone i sve dok se voda malo ne ugreje, treba koristiti mamce kao i sredstva za hranjenje sa aromama na bazi alkohola, jer se uljna baza u hladnoj vodi veoma sporo širi, tj. rastvara. Prema našem skromnom iskustvu, vrlo su delotvorne slatkasto-kremaste i biljno- začinske arome. Opredeljujemo se za boile nešto manjeg prečnika a grublje granulacije, koje se lagano rastvaraju u vodi, oslobađajući mirisne i ukusne čestice. Pokazalo se kao dobitna kombinacija ako se boila montira na dlaku tako da bude “suspending” - da lebdi tik iznad dna.
Dobro bi bilo kada bi ribolovac za prolećni lov šarana mogao sebi priuštiti i nešto lakši pribor, pre svega tanji monofil i manju udicu.
Kao i u svakom drugom ribolovu što se više vremena provede pored vode, to su i izgledi za ulov veći. Dakle, u šaranskom ribolovu nema instant pecanja! Zaista ste nepopravljivi optimista ako očekujete da će baš za vaših 2-3 sata slobodnog vremena šaran odlučiti da jede! Ponekad je na čuvenih 5 minuta vrhunske pecaroške satisfakcije neophodno višednevno čekanje. “Ponekad”? Tačnije: skoro uvek!
I na kraju još nešto, možda i najvažnije: nije dovoljno samo odabrati dobru lokaciju (“spot”), potrebnije je da tačno, maltene u centimetar, nađete tačnu mikrolokaciju! Microspot daje rubu, dobar spot samo - nadu.
Ako pecate u proleće, kampujete, dobro se obucite. Noći su i najboljem šatoru vrlo duge, ako vam je hladno. U tu svrhu i vi koristite nešto “na bazi akohola”. Kasnije, kada sunce upeče, razgaćite se u (iz)ležaljci. I ona i suncobran tada su neophodni.
”Carp system”
