Muju zaboleo zub. Ode kod zubara i upita za cene. - Vađenje zuba sa injekcijom 100 maraka, bez injekcije 50 KM. Mujo ima samo 50 maraka. Ode kod drugog zubara i ovaj mu kaže isto. Vrati se Mujo kod prvog i kaže: - Vađenje s injekcijom. Zubar mu da injekciju i kaže mu da sačeka napolju desetak minuta, dok anestezija počne da deluje. Mujo izađe, otrči kod drugog zubara i kaže: - Vađenje bez injekcije.

Кад сам бија помалечак, нормално сам ко и сва деца вероваја у Деда Мраза. Викаше ми и мајка и татко и деда и баба: „буди добар па ће ти Деда Мраз нешто лепо донесе за Нову годину. Ако неси добар нема ни бонбоне да добијеш“. И ја сам бија добар. Ако понекад и несам, то је све било у границе нормале. И истина, Деда Мраз ми доносеше по некоју играчку. Б´ш се и неје много претрзао, играчке беоше исте ко на пијац, али дај што даш. Редовно ми је доносија и Киндер јајце на које сам се посебно радоваја јер…

Dolazi gej kod lekara i žali se:- Doktore, boli me guza.- Gde te tačno boli - pita doktor.- Ovde, tačno na ulazu.- E moj sinko, u tome i jeste problem, jer to nije ulaz nego izlaz.

- Šta je nesporazum? - Zovneš komšinicu na kafu. Ona dođe, popije kafu i ode.

(Od ovog, bre, mož' se rikne!) Uf, davno beše, negde oko mog rođendana, u novebru 1969. ako se dobro sećam. Možda i koji dan posle. A možda i godinu dana više. Da, biće ipak da to beše tek u jesen 70-e. Pančevo, u blizini „stadiona“ „Dinamo“. Košava otkida - moj južni Banat, hehehe. Mrak rano pada, ali mi mladi i dugosi, ko Samson jaki, „u čizmama sa visokom petom“, igramo fudbal. Stoni fudbal. Joooj, kako sam razbijo. Pa kad prevučem peko srednjaka sa trojke, kad ga uštinem... pa zviznem! Pukne ko top! A tek kako me je neki plavokosi Sreja…