Čitavog života bežao sam (ko rokeri od turbo-folka) od primitivnih naslova i patetičnog pisanija. Ali jednom sam pokleknuo. Naime, nisam izdržao a da ne stavim naslov koji pre priliči žutoj štampi nego Trofeju. Ali je sam dogođaj isprovocirao baš takav, jer je istinit: Som na Dunavu napao dete! Ipak sam naslov malo ublažio, da ne bude previše morbidan, pa sam napisao „napao“ umesto „progutao“, iako je som na Dunavu kod Novog Sada zaista progutao dete. Uostalom, eto vam gore zaplavljenog linka - kliknite pa oprezno pogledajte slike i soma i deteta. No, da to nije usamljen slučaj svedoči i ova fotografija – veliki somovi napadaju i ljude, a tek da neće decu. Stoga ribolovci: oprez!

Pre neko veče sam nešto merio na Google Analytics-u. Po Fejsbuku sam linkovao tekst sa tim provokativnim naslovom i paralelno pratio posetu sajtu www.trofej.info u realnom vremenu. U jednom trenutku je istovremeno njih 48 čitalo upravo taj tekst – iako je stari, a 33 posetilaca je bilo na ostalim stranicama. Uprkos 4-5 nova dobra teksta objavljena baš toga dana, i skoro hiljadu drugih tekstova, „somovski naslov“ je privukao ubedljivo najviše posetilaca.

Eeej živote skote, najveću posetu ostvaruje moj najgluplji naslov! Do sada sam dao nekoliko hiljada što naslova što podnaslova, međunaslove da i ne pominjem, ali je taj (i ovaj!) ubedljivo najidiotskiji. Međutim...

Ovo je vreme provokacije a ne inspiracije („lakuj ovde da bi video golu...“). Ovo je vreme žutog novinarstva. Ovo je vreme kada se mediji upinju iz sve snage (čast izuzecima) da što ubitačnije zaglupe konzumente. Ovo je vreme kada se ne zna koji su primitivniji – elektronski ili štampani. Ovo je vreme gluposti – glupost je na (s)ceni – jer se glupost najbolje prodaje! Ma skoro da se jedino još to prodaje. Pa dok sve(t) potraje...

Stoga se i prave novine za nepismene, novine samo sa idiotskim naslovima i provokativnim slikama. Eventualno, od teksta maksimum 5-6 rečenica, i to sa sve velikim slovima. Da vide i slabovidi idiJoti, da se ne zlopate sa sitnim. A ni mnogi „novinari“ nisu više baš 100% sigurni šta se piše malim a šta velikim slovom. (Na Fejsu i netu većinom se piše sve malim.)

No, u elektronskim medijima je to mnogo lakše, posebno na televiziji. Tamo slova skoro da i ne trebaju. Dovoljne su slike i dijalozi. Još ako se učesnici svađaju, psuju, a najbolje i potuku, direktno - pred kamerama, takva televizija je najgledanija. A na takvoj skupu reklamu plaća ona banka čija službenica ume da izusti jedino: „može“. Može ..... moj!

Totalno rezigniran pišem ovo - i nanovo pravim grešku: pišem i malim i velikim slovima, i još podugačko – pa ko će to do kraja pročitati? No, možda Vi hoćete.

Ali i ako neko ne pročita do kraja, nego samo lajkuje, Glod ipak likuje: čak i ukoliko niko ne linkuje – - kliknuo je! A danas se broje klikovi i trikovi a ne vrednuju tekstovi.

Iako, ruku na srce, ovaj tekst i nije toliko glup, koliko je naslov tup. A i poseta Trofeju potvrđuje da nas somine, još uvek, nisu sve progutale.

Dragan Jovanov Glod