Trčanje nije samo sport, već postaje stil života. Polako nam se navike sa treninga, da ne primećujemo uvlače u svaku poricu naše kože, a mozak navikao na trening volje, takođe prima signale i u drugim situacijama, van staze. Šef vas kinji. “Ti to ne možeš, loše radiš, nisi sposoban…” Maratonac takav stav ne prihvata i menja ga. Istrajava u pokušajima da promeni sebe, to radi mudro, postupno, planski, baš kao i kada se priprema za maratonsku trku.
Juče sam prelomila da sam se ulenjila…
Pet dana netrčanja, a maraton se bliži. Imam važan cilj kome ću da podredim ostale, hoću da popravim vreme. Neki poznanici me provociraju da je već došlo doba kada polako treba da se oprostim od maratona jer sam žena u zrelim godinama. Ne demantujem, ne rogušim se, već vredno radim i sagledavam greške sa prošlog maratona.
Poslušah ja komšinicu i popih pivo pred maraton, uz to i neke tablete za spavanje, jer pred svaku trku ozbiljnijeg tipa imam i ozbiljana problem - ne mogu da spavam. Naravno, uspeh je bio poražavajući, pokvarila sam svoje staro vreme za čitavih dvadeset minuta.
Moj cilj je vrlo jasan
Želim da popravim vreme na pet sati… za ženu oko pedeset godina, 42km je sasvim dovoljan izazov. Naravno, na tome ne ostajem. Ne plašim se komentara. Ne strahujem od posledica takve odluke. Ne razmišljam da nešto u ovim godinama može da mi se desi.
Pomisliće mnogi kako je ovakvo razmišljanje u najmanju ruku infantilno, nezrelo, glupo, jer ljudi sa godinama gube snagu, energiju. Kakva zabluda! Ja u četrdeset sedmoj imam sada više energije nego sa dvadeset pet. Zašto je to tako? Promenila sam način razmišljanja, postavila sebi ciljeve, promenila ishranu i navike. To je jako bitno, sve ostalo dolazi kasnije, upornost, izdržljivost, pa onda fanatično stremljenje ka nečemu.
Juče sam trčala petnaest krugova oko stadiona, danas moram dvadeset, jednostavno moram. Poneću sok i čokoladicu i izdržati. Savremeni ljudi nisu navikli na fizičko iznurivanje, testiranje sopstvene volje i izdržljivosti. Pomerajte granice, do praga bola… pomislite da će vam onda duševni bolovi u životu lakše pasti, jer ste naučili na istrajnost… eto zato je maraton filozofija života, bez preterivanja. Umesto da uzmete bensedin ili se zakucate pred kompjuterom, utrčite u patike.
Snežana Jovicki
Pre izvesnog vremena nakratko sam svratio kod Snežane i Jovisa. Imao sam nekog posla po Beogradu, svratio na par mesta – kolima – pa se zdravo umorio. Popeo se liftom do njih, pozdravio se, seo za sto, i počeo da kukam kako sam se umorio. Pa sam pogledao u Snežanu i počeo (sam sebi) da se smejem… Ćuj bolan, umorio sedeći u kolima?!
D. Jovanov
