Tekst je stari ali su reziltati novi: Nole opet osvojio Vimbldon a Hrvati postali vicešampioni sveta u fudbalu!
Skoro da me je sramota koliko smo superiorni! Ali to je stoga što mi „odavle“ pod sportom podrazumevamo samo i jedino igre, tj. kolektivne sportove. A bez lopte nema igranja, odnosno bez borbe nema nadmudrivanja. Vaterpolo, košarka, odbojka, fudbal, rukomet, a od pojedinačnih jedino tenis i (nekad) ping-pong - ali opet lopta i igra. Od ostalih pojedinačnih sportova nekada smo bili jaki u borilačkim - boks, džudo i rvanje,, a sada smo eto dobri u tekvandou. Bazični sportovi kao atletika, gimnastika, plivanje... kod nas nisu popularni i sve manje ih trenira.
Prema tome, nikad se nećemo moći meriti u broju medalja sa drugim zemljama koje imaju razvijene bazične sportove - ali ni mnoge od tih zemalja se ne mogu uporediti sa nama u igrama! Iako smo mali i siromašni, praktično smo velesila u "loptanju". Ma, u kompletom svetskom sportu! Eto, i u pecanju – pozdrav Gici i šarandžijama! No, da se vratim loptanju... jer i kuglanje je loptanje!
Mi smo u vaterpolu neuporedivo bolji nego u plivanju samo zato što postoji lopta. Iako bez plivanja nema vaterpola ali bez lopte nema nadmudrivanja. Ne mešajte legendu Čavića! On je ponikao u Americi – da je odrastao u Srbiji igrao bi vaterpolo. Jer kažu cinici da plivanje nije sport pošto plivaš da se ne udaviš. Zašto neko diže tegove ne znaju ni cinici. Valjda što im je merak kad ih spuste – ko kad Mujo izuje tesne cipele. Opet, kaže se da veslaju stoga da ne bi morali da plivaju. Čamac je saobraćajno a ne sportsko sredstvo! To najbolje znamo mi – pecaroši. Ali čak i veslanju smo šampioni.
Eto kakvi smo. Stoga bi skor, kada bi se sabrale sve (svačije!) medalje, bio... ihahaaj. Jer, realno, ako vaterpolisti osvoje medalju - dobiće ih čitav tim. Zato nikada ne smatram podjednako vrednom medalju u vaterpolu, ili košarci, odbojci, tenisu... i pucanju u glinene golubove! Uostalom, koliko ljudi na planeti igra tenis a koliko diže tegove. Nije isto osvojiti Devis kup i medalju u badmintonu! Stoga broj olimpijskih medalja ne odslikava realno stanje sportske nacije. Aj nek se medalje mere ukupno težinski, hehehe!
Prema tome, nemojte mi reći da je Jamajka sportska velesila, veća od Srbije. Jer Bolt je jedan - ko i naš Nole. Ali gde su im kolektivni sportovi, gde su im uspesi, titule i medalje. Oni imaju sprintere trkače - mi svetske igrače. I igračice!!!
Uostalom, zar nije tako? Pa čak je i u fudbalu Zvezda bila i šampion Evrope i prvak sveta! A sada su naši mladi fudbaleri Svetski prvaci! I to tako što smo u finalu tukli... Brazil! Jer, ’beš titulu ukoliko ne tučeš Brazilce. A Pako iz Hercegovine bi se u „Montevideo“ (II deo), upitao: „ma, jel’ to on Brazilcu proćera kroz noge“? Da, dobri moj Pako, baš tako! I još u finalu – a u produžecima, bre! Pa kud ćeš više...
A tek košarka! Partizan je bio šampion Evrope, a reprezentacija je u basketu osvojila sve što se moglo osvojiti. Eto, čak i Zvezda postala prvak... Srbije, hehehe. U vaterpolu (i klupskom i reprezentativnom), osvojili smo sve što je postojalo – skoro koliko sve ostale nacije sveta zajedno. U odbojci, pa i u rukometu, činili smo čuda – jer imamo… Da, baš to što se završava sa „da“. A on ih ima najveća!
Ali to što se završava na “da”, gle čuda, imaju i one, odbojkašice i košarkašice. I to pozamašna...
Koj će gi znae, možda bi u hokeju bili bolji kada bi pak bio loptica a ne pločica.
Stoga uporedite na taj način malenu Srbiju i, recimo, Veliku Britaniju - ili veliku Francusku. Ko je tu veći? A kod nas u reprezanticiji svi beli – pa čak i Amerikanka košarkašica!? Ma, uporedite slobodno Srbiju i Rusiju. Pa i US(r)A(nu). Dobro, možda vaterpolo nije toliko popularan sport. Ali košarka, fudbal, odbojka, rukomet – i posebno tenis – jesu, i te kako! Jer tenis je sport bogatih. A mi smo uboga sirotinja. Pa kako to, majke vi im spalim? Milion privatnih terena u USA a da nema onih crnih sestara Amerika ne bi ni znala šta je beli sport - tenis! Eve gi zašto:
Bog je nekim narodima dao izuzetno brze mišiće, drugim veliku izdržljivost, a trećim moć brzog odlučivanja i preciznog ubacivanja (čitaj: pamet, bre!). Stoga ne mogu svi biti brzi ko sprinteri Jamajke, ili izdržljivi kao dugoprugaši Kenije. A Srbija nema novca da kupuje maratonce iz Etiopije, sprintere iz Kenije i golgetere iz Afrike.
Eto braćo moja i sestre moje, i mi smo u nečemu bogati – u talentima koji brzo misle i vešto s loptom barataju. A to ne može svako. Tačnije: ne može niko, ko mi – (ex) Jugosloveni. Jer smo blagosloveni. Recimo, u vaterpolu na Olimpijadi 2012. za medalje borile su se Srbija, Hrvatska i Crna Gora, a sada na OI 2016. u finalu su Srbija i Hrvatska! Eh, da smo bili pametni pa da se nismo podelili. Šteta što nam je Bog dao jedino inteligenciju – ali ne i pamet, tj. razum. No, sad, šta je tu je - ipak je bolje da ratujemo na sportskom nego na bojnom polju. Ali da smo bili pametni sada bi imali medalje i u gimnastici (Cerarove), i u skijanju: Hrvati(ce) i Slovenija. Jebo nas i onaj koji nas sastavi i onaj koji nas rastavi! Jer sada su nam u mnogim sportovima najžešći konkurenti upravo komšije i susjedi iz exYU?!
Ali, priznajem, nema slađeg trijumfa od pobede nad njima. Zašto? Pa zato što ih poštujemo i znamo da je slast pobede tim veća što je protvnik jači. Nema nekog posebnog zadovoljstva kad demoliramo Ruskinje sa 3.0, ali je pravi merak tući Amerikanke u tajbreku petog seta.
Eto, za sada na letnjim OI u Riju 2016. imamo medalje iz rvanja, tekvondoa, atletike, veslanja, odbojke i vaterpola, nadam se i iz košarke. Koje su boje medalje još mi nije poznato, ali za mene su sve zlatne! Stoga, draga gospodo kad zbrajajte medalje i rangirate nacije, brojte sve medalje pojedinačno i iz ekipnih sportova pa saberite. Čik ako smete!
Dragan Jovanov Glod
P.S. Eh, prava je šteta što najbolji odbojkaši na svetu nisu na OI, i što Nole nacionale nije uspeo. Ali on je več odavno na vrhu svetskog sportog Olimpa i bez medalje iz Rija.
