(Kad je drugo mesto višak!)
Zašto luda, saznaćete ukoliko pročitate do kraja. Tek, 1978. beše zapamćena po prekrasnim crni Lotusima, ali i po tregedija Roni Petersona u Monci. Ja je pamtim i po prvoj sezoni Žila Vilneva u Formuli 1. Vozio je tada dosta slab Ferrari 312 T3, izletao i odustajao, ali je na poslednjoj trci sezone pobedio – i skrenuo pažnju na sebe.
Kako su Čepmenovi Lotusi 78 i 79 dominirali, za sezonu 1979. svi su ih kopirali. Tako je Mauro Forgieri skockao (mnogi kažu) ružni Ferrari 312T4. Sad da li je baš toliko ružan ne znam, ali u poređenju sa prekrasnim Lotusom 79 sigurno nije lepotan. No, bio je to prvi Ferrari „wing car“ bolid. Vozili su ga Šekter i Vilnev. Džodi je zamenio Karlosa Rojtemana, doveden je u Skuderiu kao prvi vozač, iskusan i prekaljen na trkama. Za Žila je, kao, bilo vremena...
Voženo je 15 trka, na prve dve pobedio je Žak Lafit u... Ližjeu! Ferari je na te dve startovao sa starim T3 i naravno ništa posebno nije mogao. Ali od treće trke nastupio je 312 T4. Dve trke, dve pobede – ali Žilove! Ja poludeo, Italijani poludeli. Tada se bodovalo prvih 6 plasmana na trci sa 9, 6, 4, 3, 2, 1 poen.
Ali avaj, nažalost bodovalo se i ovako: sa prvih 7 trka računaju se 4 najbolja plasmana, pa sa preostalih 8 trka takođe svega 4 plasmana. Ostali se otpisuju. Eto vam odgovora zbog čega je Žil toliko forsirao i bolide ubijao! Setite se (pogledajte na YouTube) borbu Vilneva i Arnua u Dižonu te godine! Eto slike ispod sa te trke.
Na nesreću Žilovu, u tih 7 trka imao je samo 3 plasmana: dva prva i jedno peto mesto. Đžodi dva prva i dva druga! U drugoj polovini sezone, od 8 trka, Džodi je pobedio jednom, Žil jednom (pojavio se Alan Džon u Vilijamsu!), ali je Žil imao i 4 druga mesta. Jedno drugo mesto mu je otpisano, nije uračunato. I eto nepravde, eto tuge, jer samo da je računato prvih 8 trka pa drugih 7, Vilnev bi imao 6 bodova više – u 8. trci bio je drugi. Ovako je nesrećnik uskraćen za titulu – bio je drugi. Šekter je bio šampion sa 51. bodom, Vilnev vice-šampion sa 47. Džodi je računato svih 8 plasmana, Žilu svega 7 – jedno drugo mesto bilo je „višak“, iz drugog dela sezone?! Drugo, bre – a višak!
Sve u svemu, Šekter 3 pobede i 3 druga mesta, Vilnev 3 pobede i 4 druga mesta – ali mu jedno drugo nije bodovano jer ispucao kvotu u drugom delu: 1 pobeda i 4 druga. Ehm samo je trebalo Grand Prix Francuske da bude u prvom delu sezone.
Eto gluposti, jer da nisu delili sezonu na 7+8, nego da je podeljena na 8+7, Žil bi bio šampion. Uostalom, bio bi šampion i da se bodovalo 8 najboljih plasmana iz 15 trka: 3 prva, 4 druga i jedno 5. mesto. Šekter bi imao 3 prva, 3 druga i 2 četvrta mesta. Jedno drugo i jedno peto su 8 bodova, dva četvrta 6 bodova. Ali da su sve trke bodovali prvi bi bio Džodi, Žil je imao odustajanje više. Kao što vidite, i pre je bilo glupih pravila, a moj voljeni Žil je ni kriv ni dužan izvukao deblji kraj. Ćuj bolan, drugo mesto... višak?!
Nego, što da jednim udarcem ne ubijem dve muve pa da predstavim i repliku tog bolida u istom trošku – zašto da pišem posebno za sekciju Sport - Formula 1 a posebno za Kolekcionarstvo – automobili. Stoga neka ovaj tekst bude zajednički.
Naravno da ne mogu osuđivati Šektera što je pobedio jer nije on pravila bodovanja sastavljao, ko što ne mogu kriviti ni Pikea što je 1987. sa tri GP pobede bio šampion a Mensel sa 6 pobeda nije osvojio titulu – sve dok nije seo u Williams Renault FW14B. Uostalom, baš Džodijevu repliku imam.
To je replika Ixo, naručena za ediciju GE Fabbri, sa nemačkog tržišta, rađena u razmeri 1:43 po licenci Ferrari. Bolid se nalazi na sjajnom kosom postolju i pod akrilnim poklopcem. Detalja ima sasvim dovoljno, a posebno cenim to što su brojni otvori dobro urađeni. Boja odlična, nalepnice trajne i dobro zaštićene. Čak je i detalja u kokpitu dovoljno. Proporcije bolida su tačne, na bokovima su čuvene zavesice koje su još pojačavale „downforce“, tačnije „ground efecat“. Sad, da li je ružan procenite sami. Meni je lep, ma najlepši, jer me za njega vežu drage uspomene.
Tu sezonu ću večno pamtiti! Po Ližjeu francuskog pekara Gaja, po Džonsu i opakom Williams-Fordu (4 pobede), po Žabuju i prvoj pobedi za Renault Turbo – ali i po drugom mestu Vilneva a trećem Arnua – obojica iza Žabuja u Dižonu 1979. A najviše po nepravdi nanete Žilu!
No, i Alan Džons je u prvih 7 trka imao jedino jedno treće mesto, ali je u nastavku nanizao 4 pobede. Odustajao je, a kad nije – pobeđivao je. Dva puta ispred Žila, jednom ispred Šektera. Ali Alan se dokazao sledeće godine - za njega je još bilo vremena. Za Žila posle 1979. praktično nije. 1980. ništa – T5 je bio „propeto kljuse“, 1981. poslednje dve GP pobede i brojna odustajanja, a proklete ’82...
Salut Gilles!
FjodorD
