Svako ko malo revnosnije prati Formulu 1, a posebno ukoliko je stariji fan F1, mora se zapitati kuda sve ovo danas vodi. Značaj aerodinamike u konstrukciji bolida jeste enorman, ali sve dok ne leti nego ima 4 točka to je i dalje automobil a ne avion. Pogledajte našta sada liči prednje krilo bolida Ferrari 2016. i pokušajte da odgonetnete čemu sve to služi. Mora li tako?
A nekad je bilo ovako...
Kada se shvatio značaj „downforce-a“ (sile prianjanja koja „lepi“ bolid za asfalt, praktično naopako obrnuto avionsko) na bolidima su se pojavila prednja i zadnja krila. To je počelo negde na kraju 60-ih, tj. početkom 70-ih godina prošlog veka. Eto na slici ispod Ferrarija 312B – vidite da je to još uvek ličilo na bolid F1.
Kako je vreme odmicalo krila su postajala veća, a time i veća sila prianjanja. Eto kakav je „raonik“ krasio Ferrari 312 T2 Nikija Laude iz 1976. godine. Prednje krilo je bilo veliko, ali još uvek je to samo jednodelno „kontra-avio krilo“. Isti jednostavan oblik ostao je nepromenjen na svim modelima serije T (od 1975-79.), prednje krilo nije modifikovano čak ni na T4 – prvom wing car Ferrariju iz 1979.
Elem, Čepmen je sa Lotusom 78 napravio pravu revoluciju – ceo bolid je postao „wing car“, prvenstveno zbog bokova koji su preuzeli ulogu prednjih, pa i zadnjih krila. Svi su kopirali taj koncept, pa i Ferrari, od modela T4, T5, pa nadalje preko turbo modela serija 126 sve do 1983. godine.
Dokaz da je prednje krilo postalo skoro nepotrebno je model Ferrari 126C2 Turbo. Na čuvenoj fotografiji ispod vidite Pironija (broj 28) i Vilneva (broj 27) u legendarnoj borbi u Imoli 1982. Preticali su se bukvalno iz kruga u krug, iz krivine u krivinu, iako je Didije imao prednje krilo a Žilov bolid bio je bez njega. Znači, moglo se i bez prednjeg krila.
Ali je 1983. naprasno zabranjen wing car koncept – bolidi su se ponovo razmahali krilima, sada još većim. Na slici je Prostov elegantni Ferrari iz 1990. godine konstruktora Barnarda. Vidite da je prednje krilo postalo veće i već nešto složenije – više delova, ali je u suštini to još uvek prvenstveno krilo koje stvara downforce.
Međutim, tamo negde sredinom 90-ih već je postalo izuzetno bitno prednje krilo. I stoga je postajalo sve složenije. Eto Šumahera po kiši 2000. godine – nos bolida podignut, a prednje krilo konstruisano ne samo da stvara downforce i vuče nos nadole, nego i da usmerava strujnice oko točkova i tako smanjuje otpor vazduha.
Pogledajte sada Šumijev Ferrari iz 2006. godine – nos spušten i zakrivljen nadole a krila i zakrilaca sve više, spojleri na sve strane, pa je bolid postajao avion koji leti po zemlji. Naravno, oblik krila se iz sezone u sezonu menjao, pa i tokom same sezone vršene su neprestane korekcije i modifikacije.
Deset godina kasnije, ovako izgleda prednje krilo bolida Ferrari koje voze Fetel i Raikonen. Ogromno, istureno, štrči na bolidu, komplikovane konstrukcije i – po meni – ružno do bola! Koliko je trka Fetel završio na početku sezone 2016 – malo. Ne samo zbog krila, ali činjenica je da se svaki „kraš“, ma i najmanji kontakt sa drugim bolidom, završavao lomom prednjeg krila a često i izbušenom gumom bolida koji se dodirnuo sa prednjim krilom drugog! Nema trke bez loma prednjeg krila, nema trke gde ne izlazi SC dok redari ne pokupe krhotine, ostatke krila sa staze kojih je toliko ko da se skršio „boing“ Riblje čorbe: „avionu, slomiću ti krila“...
Pa se pitam: zar mora tako? Gde je tu bezbednost? Zašto ne vrate ponovo wing car koncept? Eto sa ovih nekoliko fotosa delimično ste videli u šta se pretvorilo nekada obično krilce sa kontra obrnutim aero-profilom na bolidima Ferrari. Isto se dešavalo i na bolidima drugih timova – bolidi su više vremena provodili u aerotunelu na ispitivanju nego po pistama na testiranju.
To je bilo ukratko o zamajavanju propisima u Formuli 1 – zašto jednostavno kad može komplikovano. Koga zanima još ponešto o aerodinamici u F1 neka klikne levo na zaplavljeni link. A ovde imate detaljnije pojašnjenje funkcionisanja prednjeg krila u današnjoj F1. Kako će izgledati prednje krilo 2017. ne zna još ni sam Berni. Ali siguran sam da će biti još ružnije i komplikovanije, i da će se još češće lomiti. No, to je, izgleda, postalo najuzbudljivije u modernoj F1 – lomovi krila i sečenje guma donekle razbijaju monotoniju dosadnog vozikanja bez preticanja.
FjodorD
