ponedeljak, 22 maj 2017 12:04

Crni vir, a zelena oaza

Ocenite ovaj članak
(2 glasova)

Uzana, u svim godišnjim dobima prohodna stazica za automobile, koja se proširuje u mali parking na obali glavnog jezera, tri sojenice sa obnovljenim trščanim krovom, restoran sa drvenom fasadom koji se uklapa u prirodni ambijent, plutajući splav na maloj vodi koji se upravo reparira, tragovi uredjivanja obale...

To je prizor koji nas je dočekao na obodu Kaća kada smo dolazeći iz Zrenjanina kod jasno vidljive velike table sa natpisom Crni vir skrenuli udesno sa tranzitnog puta ZR-NS.

Ima nešto specifično u ovoj oazi prirode

Da. Niz godina sa zadovoljstvom obilazim naša jezera i ribolovne revire. Uživam da ih posećujem, upoznajem, da ih osetim, da iznova i iznova boravim na njihovim obalama... Tako da ni ovoga puta nije bilo teško “naterati žabu da skoči u vodu”. Kada mi se javio pecaroški kolega Oliver sa predlogom da za vikend “ajmo negde na vodu” oberučke sam prihvatio mogućnost da to bude destinacija Crni vir, voda na kojoj već neko vreme nisam bio.

vir-1

Ima nešto specifično u ovoj oazi prirode od čega zatreperi pecaroško srce... Crni vir nudi izazove i za takmičare, i za pecaroše početnike, ali i za iskusne vukove velikih reka. Rastao sam pored Tise, pristalica sam nedirnute prirode, ali moram priznati, kada vremenski uslovi ili nedostatak dovoljnog slobodnog vremena me sprečava da krenem na reku, rado sam posećivao ovo malo jezero sa virevima od šaranskih repova, vojvodjansko Catch & Release  vodu, na kom po mišljenju mnogih u uspešnom skladu je divljina, urbana priroda i intenzivno poribljavana ribolovačka voda. Jezero se nalazi veoma blizu Novog Sada ipak je poseban biodiverzitet. Ono je utočište mira, ptičjeg cvrkuta i svežeg vazduha.

Istorijat jezera

Započelo je 1997. godine kada je malo krivudavo jezerce, nekadašnji dunavac, na čijoj obali se stasavao, a koja je ostala draga uspomenu iz detinjstva, gospodin Goran Runjić kupio i počeo poribnjavati. Njegov gest su oduševljeno podržali drugari i udruženim snagama novac i trud ne žaleći, u čitavoj zemlji su pronalazili, kupovali žive kapitalne šarane. Da bi ostvarili pecaroške snove, počeli su i sa uredjivanjem obale privatnog jezera, naravno kad god su mogli zabacivali su i s uživanjem pecali na „Uhvati i pusti“ način.

Tako se rodilo pecaroško jezero u Vojvodini, zasnovano na principu kulturnog ponašanja prema ribama. Kao ostvarenje dečjeg sna, kao plod ljubavi preme ribolovu, kao rezultat prijateljstva i mnogo-mnogo rada.

Kako se prisećaju meštani, ovo jezerce ime je dobilo zbog boje karaša i tamne vode jezera.

Crni vir danas

Od oktobra 2016. godine braća Zoran i Miroslav Piljić u svojstvu udruženje gradjana su preuzeli brigu o jezeru i oni su danas domaćini Crnog Vira. Njih smo pitali za sadašnjost Crnog vira.

– U Ribolovnom rekreacionom centru Crni vir postoji glavno jezero i takozvana mala voda – predstavljao nam je rekreativni centar Zoran Piljić. – Glavno jezero se prostire na oko 1,2 hektara. Dugačko je 360 i široko od 15 do 60 metara. Prosečna dubina jezera je 2,5 metara, ali treba istaći da na određenim mestima voda je dubine oko 4,5 metara. Dno jezera za pecaroše je bez mnogo opasnosti od zapinjanja i kidanja sistema. Mesta na obali, predvidjena za ribolov su numerisana. Kod njihove izrade vodilo se računa da ona budu bezbedna i komformna. I prilaze na mesta za pecanje stalno održavamo. Glavno jezero je prepoznatljivo po šaranskoj ribi (po šaranima i amurima, kojih ima od 13-15 kg, pa čak i više). U vodi ima još tolstolobika, bele riba, karaša...

Kako Zoran kaže, ima i smudjeva ali na njih se ne peca... U maloj vodi žive karaši, bela riba i sitniji šarani. Na Crnom viru vrše se poribnjavanja, a ribe se hrane prirodnom hranom.

Od dolaska braće Piljić osim što je jezero obnovljeno i kvalitet vode u jezeru je poboljšan.

– Korišćenjem metode aeratora, zatim i sistemskog krečenja, kao i uradjenom  eliminacijom gvoždja iz vode postigli smo da je sada više vazduha u vodi, te je jezero svetlije i “življe”, pa su i ribe postale borbenije. Monitoring jezera se vrši redovno, kvalitet vode se održava.. Imamo planove i za “malu vodu” koja se prostire od restorana prema izlasku na asfaltni put u dužini od nekih 140 metara. Dosad je odradjeno odmuljavanje i trenutačno se na njemu pravi splav koji će služiti za prijem gostiju – pričao nam je Miodrag Piljić.

Šta se i kako peca?

Na glavnom jezeru postoji 15 mesta za rekreativni ribolov, a za šarandžijska takmičenja ima 10 mesta. Mala voda će imati deset mesta za pecanje.

Pecanje na glavnom jezeru je dozvoljeno parabolicima,štek štapom i method feeder tehnikom.

Glavno jezero je predvidjeno za šarandžije sa parabolik štapovima, za pecaroše sa štek štapovima i za ljubitelje feeder tehnike. Oni koji žele da pecaju meč ili drugom plovkaroškom tehnikom na raspolaganju je mala voda.

vir-2

vir-3

vir-4

Pecanje je dozvoljeno po pravilniku šarandžijskog ribolova. Cena dnevne dozvole koja važi od svanuća do sumraka je 700 dinara, cena “poludnevne” dozvole koja važi 6 sati je 500 dinara, dok dozvola za 24 sata pecanja je 1200 dinara.

Na Crnom viru organizuju se i ribolovačka takmičenja.

Feeder kup Crni vir održava se u dva kola početkom jula i početkom oktobra sa 15 takmičara.

Liga u ribolovu šarana i amura “Crni vir” peca se po 48 sati u dva sektora u 4 kola. Prvo kolo je odpecano u aprilu, drugo kolo počinje 2. juna, za 25. avgust zakazano je treće kolo, dok će se poslednje kolo odpecati u terminu od 6. do 8. oktobra.

Ostali sadržaji

Škola prirode će se organizovati na maloj vodi čim se završi školska godina.

Petkom, subotom i nedeljom radi restoran. Lična karta današnjeg Crnog vira je riblja čorba i to “Mikijeva riblja čorba”. Miroslav, domaćin jezera je kuva od minimalno 3 vrste ribe, gde je šaran, som i tolstolobik obavezan. A za naziv čorbe kumovao je šarandžijski sudija Cile, koji je za vreme jela u svom oduševljenju glasno uzviknuo “Strava je ova Mikijeva riblja čorba!”. U restoranu se nude i druga gurmanska jela, šaran som, dimlj. tolstolobik, kečiga... Peče se i roštilj.

vir-6

Kako smo od braća Piljić, domaćina pitome pecaroške oaze Crni vir saznali, njihov cilj je da posetioci ovog ribolovnog rekreativnog centra dožive i osete pravo-pravcato kaćko gostoprimstvo.

Ištvan Kazi

Lajkuj nas na Facebook-u