Ima ih od Brazila do Rusije, ali ne i kod nas - jer nema Jugoslavije. A da se izdavači zamajavaju kupcima iz „velike Srbije“... baš ih zabole. Ili iz male Slovenije. A baš šteta, velika šteta – mislim na Jugoslaviju! Ma ljudi moji, kolege kolekcionari, ima ih čak u Rumuniji i Ukrajini! Mislim i u Bugarskoj?!
Proizvođač je Ixo, razmera 1:43, replike su izvanredne, a u odnosu na nisku cenu - vrhunske! Jer su serije ogromne, svi vole i kupuju Ferarije - sem nas iz Srbije. I Slovenije. Mi sakupljamo „legendarne stojadine“. I taksije...
Izdavača ima više, a najpoznatiji je GE Fabbri (zapadna Evropa, Brazil, SAD... Prodaje ih i Eaglemoss (Rusija, Ukrajina, Rumunija...), a poznati su i pod imenom „Altaya“. Sad, i nije bitno ko ih sve prodaje, i pod kojim imenom, važno je da znamo da ih Ixo proizvodi za sve njih. A cene zavise, uglavnom, od ambalaže – u blisterima su jeftiniji, u akrilnim kutijama od 3-5 evra skuplji.
Kvalitet je, uglavnom, svuda isti. „Uglavnom“, jer u Eaglemoss ediciji ima i lošijih replika – recimo crvena Testa Rossa (model iz 1980, ne stara TR legenda!) je lošija nego žuta Fabrijeva „Crvena glava“. Ali većinom su podjednaki. Tu prvenstveno mislim na stare legende, koje bi obavezno trebalo da imate:
1. Ferrari 330 P4 – po meni najbolja replika serije. I najlepši Ferrari svih vremena. Naravno, i najskuplji! (Uostalom, kliknite na zaplavljeni link pa vidite kako šta je čista erotika!).
2. Ferrari 250 GTO.
3. Ferrari 250 GT SWB.
4. Ferrari 275 GTB.
Od novijih modela izdvojio bih pre svih ova dva:
- Ferrari 360 Modena
- Ferrari Enzo
Iako su i ostali modeli odlični, ovi su po meni najbolji – od „običnih“ automobila. Dosta bogat i detaljan enterijer kabine, logo Ferrari svuda gde treba, farba odlična, svetla plastična a ne samo obojena, usisnici su stvarni otvori a ne nacrtane rupe, žičani točkovi, hromirani delovi... a proporcije tačne.
Svakako da pored običnih serijskih Ferrari kupea i kabrioleta (berlineta i spajdera) postoje i trkačke verzije. To je Ferrari Racing edicija. Tu su već rasni trkači i prototipovi sa trka izdržljivosti i Le Mana. Replike su odlične, a najvažnije: reklamne nalepnice vrlo kvalitetne, trajne i zaštićene! Cene opet zavise od ambalaže, a kreću se takođe od 10-13 evra (funti). Ja bih preporučio tri:
1. Zeleni 250 LM
2. Crveni 250 P
3. Belu legendu Lucybelle II, tzv. Pontoon Fender – Ferrari 250 TR iz 1958. godine. Na slici ispod vidite 250 TR u obe verzije ambalaže: gore je blister, ispod akril.
Naravno, Racing replika ima mnogo, ali moj izbor je ove tri pre ostalih, jer obožavam Ferarije iz ’50-’60 godina.
E sad, kakva bi to kolekcija bila bez Ferrari bolida F1. Stoga postoji i Ferrari Formula 1 edicija. Ali njih bi bolje bilo da predstavlja Luka nego ja – ima ih (skoro) sve. Ja tek poneke...
I njih ima u dva pakovanja, blister i akrilne kutije (bolidi su na sjajnim kosim postoljima). Ja, naravno, imam sve Šumaherove, ali preporučujem i ova tri obavezno:
1. Ferrari 312T Niki Lauda
2. Ferrari 312T4 Džodi Šekter
3. Ferrari 126C2/B – Tambay – ko ovoga ima bogat je čovek! Ni Luka ga nema!
Replike F1 su (u odnosu na cenu) više nego odlične. Naravno, nisu detaljne kao HW Elite, nemaju vozača u kokpitu kao HotWheels, ali su za 10-13 evra (koliko koštaju u Nemačkoj) odličan izbor za skromnije kolekcionare. Uostalom, pogledajte kako izgleda Masin Ferrari iz 2008. godine, pa još metalik crveni! Recimo, poznata edicija Ferrari La Storia jeste bolja – malo, ali je skuplja – mnogo!
GE Fabbri Ltd edicija ima (koliko znam) preko 200 replika u tri serije: klasični, trkački i Formula 1. I to do sada. Jer Ferrari stalno lansira nove modele. Pa kad bolje razmislim, i bolje je što ih nema kod nas. Jer nema Ferarija kojeg ne bih voleo da imam. A svakih 14 dana dežuranja pred kioskom... mnogo kume!
Stoga sam zahvalan političarima što su nas u Srbiji (i Sloveniji) poštedeli te „pošasti“, tako da se nisam... razveo!
Sasvim bi se drugačija priča odvijala da smo ostali Jugoslavija! Tada bih ladno kupovao sve... Minichamp-ove! Ovako, dobro je deco moja i ako imate za „legendarne“.
Kolekcionar
P.S. Moj tekst je – moj. Znači, subjektivan. Ili objektivan onoliko koliko to može biti neko ko je prvu repliku Ferarija kupio još 1969. a danas ima punih 60 godina. I još uvek je u duši... dete. Istina, razmaženo. Jer se rodilo, detinjstvo i mladost proživelo u Jugoslaviji. U Jugi, gde sam se vozio „stojadinom“ (novim!), a kupovao Ferarije. Sada se vi švercujete GSP-om jer i ako imate nekog polovnjaka nemate za benzin – pa kupujete „stojadine“!A razlika između socijalističke „tamnice“ i kapitalističke „samice“ je kao između La Ferarija i Zastave!
