Ima tome tačno 50 godina: 330 P4 je prvi Ferrari kojeg su moje oči ugledale. Zbog njega sam zavoleo sportske i trkačke automobile, a do ušiju se zaljubio u Ferrari i Formulu 1 i ta strast me drži do dana današnjeg. Ovako je bilo: moj puberteski idol, Litl Toni je u Sanremu 1967. otpevao  Cuore Matto na što smo svi otkinuli, a u časopisu AS (Automobil i Svet, ili Sport – ne sećam se više najbolje šta je skraćenica značila) naletim na intervju s njim (bio je veliki ljubitelj rasnih automobila), u kojem je fotografija Tonija pored Ferarija 330 P4, tada najnovije grlo iz trkačke ergele. I dan-danas znam čitav intervju napamet, a seksi, pun oblina, 330P4 i dalje sanjam, pošto sam ga gledao, gledao...

Ako je Lamborghini Miura raskošna lepota, sklad i elegancija, ovo je čist seks na eks! Zanosne obline, neskrivena erotika, nesputana raskalašnost... Do danas ništa privlačnije na 4 točka ne videh! Veliki farovi, ogromni točkovi, nabildovani zaobljeni blatobrani, seksi bokovi, odsečen zadnji kraj... Niska, široka, zaobljena mišićava zver – eto je na slici.

A konstrusan je za trke, ne za izložbe! I, tako se rodio Ferrari 330 serije P (P - prototip), i moj omiljeni, najlepši Ferrari 330 P4. Nažalost, na 24 časa Le Mana nije uspeo – pobedio ga je Ford GT40 – ali je osvojio Svetski šampionat konstruktora te godine, u najjačoj klasi – prototipova -1967. ispred Poršea i tog prekrasnog Forda! Uostalom, taj Ferrari je i imao za cilj da bude bolji nego kokurent Porsche. Za Forda GT40 postarao se Ferrari 512 S a za njega Porsche 917. E to su bile trke...

Napravljeno je tek nekoliko komada, ukupno svega 3. Stoga je danas milioner koji ga ima... multimilioner (iznad vidite ponosnog vlasnika Kanađanina kojeg vozi lično Džeki Stjuart). Očuvan oldtajmer Ferrari 330 P4 je neverovatno skup. Verujem da bi danas na aukciji potukao i 250 GTO koji prestigao cenu od 50 miliona dolara! Ali ne prodaje ga niko. Srećom, replike nisu skupe, jer ih mnogi prave pošto se mnogo i prodaje. Očigledno da taj Ferrari ne privlači jedino mene, nego mnoge. Još da napomenem da je Ferrari 330 P4 prva replika koju sam imao, beše to neki mali u 1:64 razmeri, kupljen još davne 1970. godine.

Veoma kvalitetnu repliku Ixo 1:43 (u odnosu na cenu apsolutno vrhunski urađenu – na slikama iznad!) krase brojni otvori-usisnici, kvalitetno urađena svetla od fine plastike, točkovi (felne), boja je klasična „ferari-crvena“, 4 auspuha srebrna sa crnim otvorima, a vidi se čak i rezervni točak. Kabina veoma detaljna, čak je na srebrnoj ručici menjača braon „drvena“ kugla, a tu je i obavezno propeto konjče na volanu i logo Ferrari svuda gde i treba (4 sličice ispod, i original kokpit).

Proporcije „zanosnih oblina“ su idealne. Sve u svemu, replika koju vredi imati! Tačnije: koju bi morali imati! Verovatno najkvalitetnija replika iz čitave edicije Ferrari - GE Fabbri! Ixo je tu repliku napravio za mnoge izdavačke kuće (Fabbri, Altaya, Eaglemoss, Deagostini...) pa je usled velikih serija ova kvalitetna replika 1:43 veoma jeftina. Ali ako možete da birate, izbegavajte Deagostini! Eto ispod na slikama pa pogledajte pažljivije. Vidite da Deagostini nema otvore na bokovima zadnjih točkova, a na točkovima nisu srebrne navrtke, u kabini je manje detalja...

I Fabbri (Altaya) ima nedostataka, recimo nema natpisa na gumama, najveći je što je ram šoferšajbne crven a ne crn, i što na bočnim staklima nema srebrnih lajsni. Ali to vešt kolekcionar može lalo da doradi, čak se i ja nosim mišlju da to prefarbam iako imam 64 godine i nisu mi ni oči ni ruke ko nekad. Naravno da postoje brojni proizvođači replika koji imaju Ferrari 330 P4 ali tvrdim da za manje para bolje od ove Ixo nema, a često su i znatno skuplje replike manje kvalitetne od nje, jer je prvenstveno pravljena za GE Fabbri – a to je italijanska firma i nema zezanja kad je u pitanju Ferrari (slike ispod).

Dokaz da je ovaj Ferrari prava automobilska ikona je i to što su mnogi milioneri pravili sopstvene verzije 330 P4 sa raznim motorima, ali su svi kopirali originalnu karoseriju. Proguglate internetom, bićete zatrpani brojnim fotografijama „330 P4“ ali je originala svega 3, ovaj prvi crveni kojem je fabrički odsečen korov da bi bio 40kg lakši, potom drugi crveni sa krovom, a treći je možda (ukoliko se ne varam) otvoreni zeleni spajder privatnog trkačkog tim „Piper“. Četvrtog nema! No, jedino je sigurno da je očuvan svega jedan jedini 330 P4 u originalnoj verziji, vlasništvo Kanađanina Lanca Strola (na slici ispod), i da mu je danas cena praktično nemerljiva. 

Eto, prikazao sam Ferarija koji me je zanavek vezao za sportske automobile i auto trke. Počelo je još 1967. a traje i danas istim žarom, iako odavno nisam u pubertetu. Jer prva ljubav se pamti a prava traje večito.

Kolekcionar