Kaže se da „čizma glavu čuva, a šubara pokriva“. Sad, ja za ribolov nisam laik ali sam za kompjutere totalni diletant. Ipak, iz iskustva odgovorno tvrdim da „kućište kompjuter čuva“. Naime, moj stari kompjuter kupljen još 2002. godine još uvek radi! A radi svakodnevno, sve u 16, istina ne više zahtevno ko nekad, kad sam na njemu radio prelom za „Ribolovački TROFEJ“ i „igrao igrice“ – vozio simulaciju „Grand Prix IV“ Džefa Krejmonda. Posebno je fascinantno to što nijedna, ama baš NI-JED-NA, komponenta nije otkazala za punih 12 godina, a sada nedavno tek u 13. godini eksploatacije napokon je crklo napajanje. Promenio ga, kompjuter šljaka i dalje...
Istina, komponente su te 2002. godine bile skoro sam vrh i ni malo jeftine, evo koje:
Matična ploča Asus P4PE,
Procesor Intel Pentium 4 2800MHz,
Memorija DDR, dva slota po 512MB, ukupno 1GB rama,
Grafička karta ATI Radeon 8500 AGP sa „svih“ 64MB,
Dva ATA hard diska Maxtor DiamondMAX od 30 i 80GB.
Naravno da sam ubrzo flopi drajv izbacio a ubacio prvo CD a posle DVD.
A sve to sam složio u džinovsko srebrno metalno kućište, tzv. Big Tower, firme Thermaltake pod nazivom Xaser II. Koliko sam platio koje komponente više se ne sećam, ali pamtim da sam za kućište dao svih 400 maraka – i to bez napajanja! Verujte, isplatilo se. I još se isplaćuje, jer kad (ako ikad) kompjuter crkne u staro kućište ubacujem nove komponente.
Neverovatno je da svi ventilatori još uvek rade tiho, pet u kućištu i jedan na procesoru! Crklo je jedino hlađenje (mali fan) na grafičkoj (terala je dva monitora istovremeno!), ali nema veze – ostali ventilatori rade i sve super hlade. Dva su nazad, dva napred, i jedan na desnom poklopcu kućišta. Mislim da su posebno značajna dva prednja ventilatora koji hlade pregradu sa hard diskovima jer oni i dalje rade!
Bojim se da ovom pričom za neverovati nešto ne ureknem, ali moram da napišem. Hlađenje je od vitalnog značaja za sve komponente. Ja sam, recimo zimi, kad nije toplo, isključivao po tri pa četiri ventilatora, dovoljni su bili ventilatori na napajanju, procesoru, grafičkoj i jedan na kućištu koji hladi diskove, ali sam leti, kad je pakleno toplo, uključivao povremeno i svih 5 komada Thermaltake narandžastih ventilatora.
Gledah pre neki dan oglase, neki naš momak prodadate znatno noviji ispravan kompjuter od moga u isto takvom kućištu za 2500 dinara – sve komplet?! A ja moje staro kućiše ne bih dao ni za 100 evra! E to zaista ne razumem. Znam da monogi „igraju igrice“ pa im trebaju brze „gejmer mašine“, ali što bre prodate i kućište? Jer se na njemu bukvalno nema šta pokvariti. Sve je metalno (1mm debeo aluminijum) a ako neki ventilator crkne zameni se novim, iako može i bez njega – ima u rezervi još četiri. Jesu kineski ali ko da su japanski! Uostalom, nije bitno da li je mačka crna ili bela ukoliko lovi miševe, a ovi ventilatori rade i ’lade!
Naravno, i moj omiljeni kompjter je mator ko ja - „Pantelija“ – pa šta! Za internet i Word bolje mi i ne treba, jer ja pre svega cenim pouzdanost i dugovečnost. Jer šta vredi najbesnija zver od kompjutera nekome ko ne ume da... piše. Ili Nikon ukoliko ne ume da fotografiše. Stoga sam iz inata svojeručno promenio napajanje uprkos savetima „IT stručnjaka“ da se ne isplati jer „kompjuter više ne vredi ništa“?! Ajde! Ko kad bih nekome savetovao da batali metalni Nikon jer ima samo 12MP a nema video, uprkos činjenici da vlasnik zna i te kako dobro da fotografiše a da ko ne zna ne pomaže ni 24MP ni „full“ HD video.
Jer u životu sve ima svrhu, treba jedino pronaći namenu - i optimalnu meru. Ko kad Jovis na stari „fiberaš“ Hardy namontira ABU Cardinal 77 sa metalnim kućištem i pužnim pogonom pa peca i uživa jer zna šta u ruci ima. I ja volim stare stvari, posebno brendove koji su pošteno zaslužili svoje ime. I trajnošću se odužili ma koliko ih platili. Jer nisam bogat.
A ko je jeste neka kupuje „jeftine“ stvari – nove brze kompjutere koji će šljakati godinu-dve pa već biti prevaziđeni za igrice, plastikaner-digitalce od milion piksela i mašinice za pecanje sa 20 lagera. U ovo vreme potrošačke megalomanije čim ste nešto novo kupili, ma koliko platili, već ste izgubili ma koliko čuvali. Danas se sve pravi da traje kratko jer se živi brzo. I toliko površno da se nema vremena ni za šta ozbiljno.
Pantelija Topalović
