Poslednjih dana došlo je do usijanja među ribolovcima: zimski post, previše slavlja, prejaka hrana, prazni džepovi... šta li. Uglavnom nervoza i optužbe, najviše po grupama na Fejsbuku. No, to je sve posledica internet demokratije, o kojoj sam već toliko pisao, a OVDE posebno kritikovao. Tačnije: upozorio. Ali avaj...

Banovanje i samoispivanje traje, ali gotovo uvek ispisnik na sva zvona obznani, kako se, eto, njegova malenkost ispisala, pa nam potanko opiše zbog čega. Kao da grupa postoji zbog njega?! Samo zbog njega. Ajde?!

Ja, recimo, nikada u tekstu ne imenujem direktno one koje praktično prozivam. Verujem da se takvi sami prepoznaju, a i da ostali tačno pretpostavljaju koga kritikujem. Time izbegnem brojne a nepotrebne burne polemike, pa čak i svađe. Ali nešto drugo je mnogo važnije:

Nemojte napadati nekoga ko se ne može braniti! Ispiso se, ostavite ga, pustite, zaboravite da je i bio, jer je sam tako hteo.

Ukoliko taj nije član, svejedno da li se sam ispisao ili je banovan, ili uopšte čovek i ne zna da ga pominjete, ne zna za grupu, forum... nemojte ga opanjkavati – nije fer. Nije džentlmenski, ma kakav da je tip lik, ili nik. Jer čak i da je opskurni kinik i zlo neopevano, dižete mu „rejting“ i samim pominjanjem – i antireklama je reklama, a takav gotovo uvek pati za popularnošću i „slavom“. Ignorišite ga, i zbogom.

Mene, znam sigurno, opanjkavaju, ali marim baš. Jer svaki put kad me pomenu bukvalno mi skoči rejting, mnogi brže-bolje potrče i kliknu baš da vide šta je to Glod opet „srao“. A tamo... JAO! Eto, siguran sam da će moji „neprijatelji“ i ovo pročitati, hehehe.

Nego, zbog čega ne imenujem pojedince i kada znam da nisu baš čistunci? U stvari, prozovem direktno po imenu baš kada postoje očigledni dokazi. Ali većinom izbegavam, jer je moje oružje previše moćno. „Neprimerena sila“ – rekli bi. Naime, moja reč je (pre)oštra a imam i jak glas, ubojit razglas! Portal www.trofej.info je samo za poslednjih 15 meseci posetilo (tako kaže Google Analitics) preko 125 hiljada jedinstvenih posetilaca, tj. različitih ljudi. Verovatno portal čita preko 80 hiljada ribolovaca, a ima nas sa svih strana, najviše iz Srbije, republika bivše Jugoslavije i rasejanja širom sveta – iz čak 118 zemalja! Sad zamislite da napišem „Šojić je lopov“! Koliko njih bi lopova videlo? Mnogo. Pa ako bih ga svojski okrpio kako bi se on, jadan, odbranio. I gde? Na Fejsbuku? Po grupama? Ajde?!

Jer u mnogočlanim grupama samo je privid da bi mnogi videli njegovu odbranu. Što je grupa brojnija praktično se manje vidi, novi komentari potiskuju stare pa odgovor Šojićev tone i za sat-dva potone u bestraga. A moj atak na njega stoji li stoji na sajtu. Stoga Šojić, ukoliko želi, može odgovoriti baš na sajtu, ispod u komentaru.

Eto zbog čega nije fer napadati nekoga ko se ne može braniti. Ako nisam na nekom forumu ja i ne znam da me pominju, pa ukoliko vređaju kako da se branim? A ja, opet, ne želim da se među takve „džentlmene“ učlanim i svojim prisustvom ih udostojim - iako bih i te kako znao da se odbranim.

I po grupama je slično: kritikujte javne ličnosti jer oni imaju i sredstva i moć da se odbrane, a nemojte obične pojedince jer su oni nemoćni. Ali možete hvaliti javno koga god poželite. Tako i ja u tekstovima one koji vrede imenujem, a one druge poimence ne pominjem.

I na kraju, imajte stila! Nikad Domanović nije napisao ko je a ipak svi znamo da je „Vođa“... Ko što znamo i ko je kolovođa i kada ga ne imenujemo. Još ukoliko ga i ne pominjemo možda od njega ipak, kad-tad, postane i valjan čovek, a ne samo dobar ribolovac, još bolji krivolovac, a horor fotograf.

Nažalost, baš takav se svuda upiše a niodakle ne ispiše – jer voli da teroriše. Stoga ništa drugo ne preostaje nego da ga admin... obriše. I po cenu da „kolege“ kritukuju admina zbog cenzure. Samo tako se može stići do zavidnog nivoa kulture.

Licemerje je kad „onaj“ namerno objavi „one“ fotografije pa se, kao, izvini – a svesno je pogrešio jer mu je cilj bio tiraž. No, još veće je licemerje kad u tv emesiju kod toga dođu „ugledni“ gosti koji ga eto, kao, kritikuju, a u stvari došli da dignu gledanost i njemu i sebi.

Civilozavan čovek bira društvo. Može se biti džentlmen i među ribolovcima – izbor je na nama. Ali licemerje je zalagati se za sportski pristup pecanju a tapšati Šojića po ramenu ne bi li ga primio u društvo i poveo na grabuljanje, jer licemer ne zna gde je ktrtog u zimovniku.

Ko što je licemerje kad admini Šojića protežiraju - umesto da mu „sportske ulove“ brišu oni teroristu tolerišu. Jer za njegovom „slavom“ potajno uzdišu. Nisam, naravno, za rigorozne mere iz cuga: stoga prvo brisanje neprimerenog sadržaja i opomena par puta. Pa tek ukoliko ni to nije delovalo na smora banovati sTVORA!

Veliki inkvizitor