Poznato je da većina riba najbolje radi u sumrak i svitanje. Najlepše je što je to i najbolje vreme za fotografisanje. Znaju to ribolovci, ali mnogi ne stižu da se tada slikaju jer riba otkida, pa ostave za kasnije. Međutim, ako je rano jutro kasnije je – kasno. Ako je kasno popodne kasnije je – prekrasno. U prvom slučaju sunce je previše jako, već je „debelo“ izašlo pa je svetla, gle čuda, previše. A u drugom slučaju sunce je zašlo pa je svetla premalo. Stoga pročitajte ovo do kraja. pa još ukoliko savlade DOF biće od vas majstor samo takav.

Fotografija je svetlost, i ništa više. Fotografija su, stoga i boje, a najtoplije boje su u sumrak i svitanje. Da krenemo prvo od ranog jutra, kao na slici ispod, kad je još prohladno, sunce se tek pomalja ili još nije ni izašlo iznad horizonta, samo se nebo tek ovlaš rumeni. E, to je odlično vreme za fotografisanje.

Vidite da je svetlosti malo – pazite na ekspoziciju da ne bude predugačka pa slika mutna, ukoliko vam zadrhti ruka. Koristite stativ ili dignite ISO. A možete i tako – dosvetliti blicem. Vidite na travi odsaj blica. To je učinjeno da bi se šator dosvetlio. Kasnije, kako sunce izlazi i nebo dobrano zarumeni blic više neće biti neophodan, mada se tada može koristiti.

Slična priča je i prilikom fotografisanja dok sunce zalazi. Samo što u ovom sličaju neće blic pomoći ukoliko zakasnite i svetlosti ne bude dovoljno, jer ne može dotle da dobaci. Ukoliko sunce skroz zađe izađe od ovakve fotke nema ni pomena. No, možda je ovo fotografisanje i u svitanje, teško je to oceniti – ali bitno je da su oba slučaja nema previše svetlosti, ali ni nedovoljno.

Fotografisanje u svitanje i sumrak nije teško ni običnim kompakt aparatićima, svi oni daće lepu fotku ukoliko ulovite pravi trenutak, kad je svetlosti dovoljno, ni premalo ni previše, tada su boje tople a sunčevi zraci kosi. Jer ukoliko je svetlosti previše, biće prejaki kontrasti i preduboke senke, koje sakrivaju detalje. Stoga ne fotografišite u podne, a posebno ne leti, osim ako je nebo oblačno.

Recimo, ja sam sa prijateljem Portratom mnogo puta pecao i fotografisao. Nikada Olivier, verovatno najpoznatiji svetski fotograf kada je reč o ribolovu, nije fotografisao leti po danu. Ili smo slikali rano ujutru, ili pre veče. Bilo šta da smo fotografisali, pa i šarana i „boilu“.

Eto, čak je i slika ribe sa naslovne njegove fenomenalne foto-monografije snimljena u to doba. Sad teško je reći da li u sumrak ili svitanje jer je teško pogoditi da li je sunce upravo zašlo ili tek što nije izašlo. No, bitno da je nebo plavo, horizont rumen a tajgerfiš blještavo srebrn (osvetljen blicem). Baš takve fotke ulova (i) ja najviše volim, snimljene u tzv. „kontra-svetlu“.

Recimo, prijatelja Staneta sam fotografisao na Saruleštiju u sred leta! Međutim, sačekao sam kasno poodne da sunce počne da zalazi kako bi boje bile toplije. Svakako da nisam ručno dodao blic aparat bi izračunao da ima dovoljno svetla i ne bi ga automatski uključio. Tada treba forsirati blic, inače bi i Omerzu i smuđ bili tamni – u senci, jer svetlost dopire iza njih. Stoga je blic osvetlio prvi plan. Eto vidite da blic nije samo za noćne snimke.

Mogao sam još malo sačekati (ko recimo na ovoj slici iznad), bila bi još lepša. Međutim, kad sunce sasvim zađe a nebo se zarumeni, brzo se smrači – a nama je do hotela trebalo dobrih pola sata vožnje čamcem, jer po mraku nije baš jednostavno krivudavati Saruleštijem a bez farova.

I još nešto, vrlo bitno: kod takvih fotografija pazite na efekat „crvenog oka“! Znači, uključite forsiranje blica ali uključite i opciju za redukciju crvenih očiju, da ne bi ribolovac izgledao kao vampir!

I kombinujte boje. Nažalost, Stane je bio u svetloj majici i pantalonama boje smuđa – toplo je bilo tog jula. Zamislite da je imao narandžastu majicu i plave farmerke – ko naš zajednički drugar Jurgen kojeg je Portrat snimio na slici iznad.

Ako želite atraktivnu fotografiju nemojte pozirati u nekoj neupadljovoj sivoj smb odeći ili kamuflažnoj uniformi – ma ko da vam je sponzor! Ne plašite se boja, nego koristite crvene, žute i oranž detalje pa ih kombinujte sa plavim i zelenim.

Verujte, uopšte nije toliko teško praviti ovakve fotografije, samo odaberite pravi trenutak. A on brzo prođe ukoliko zakasnite. Brojni drugari koje sam fotografisao na pecanju znaju već moju izvršnu komandu: „batali 10 minuta pecanje, sada je pravo vreme za poziranje,  da mi ne padne blenda za slikanje“. Mnogi su gunđali i negodovali jer nisu znali kakve će uspomene imati, sve dok fotografije nisu videli.

Pecati se može i danju i noću, ali najbolje fotografisati uglavnom u sumrak i svitanje. Ja više fotografišem u sumrak, jer da bih iskoristio svitanje moram raniti još po mraku i čekati da sunce grane i ozari nebo. Jeste da ko rano rani dve sreće grabi, ali i ceo dan zeva. 

Dragan Jovanov Glod