Internet je fenomenalna stvar, ja bez njega ne mogu ni jedan dan. Recimo, ukoliko mi iz nekog razloga ne radi adsl ja utaknem onaj usb net – mobilni internet. Ali internet je opasan – veoma opasan! Jer ima poguban uticaj! Prave, dobre, lepe knjige se sve manje čitaju, iz kojih je čovek mogao i da sazna ali i da se (pre)vaspita. Sada elektonski mediji preuzimaju tu ulogu – uskoro će net zameniti i školu. Jer Google zna više od svakog profesora. Samo, opasno je što Google ne neguje ni kulturu pisanja ni istinitog i poštenog informisanja – za Google sva(t)ko može da piše. Pa čak i ako “pisac” ništa nema u glavi sve što napiše Google objavi. Znam da vas “smaram”, jer čim je tekst duži od 10 rečenica, a nema ni jedne slike, dalje retko ko čita. Stoga evo jedne fotke… da biste nastavili dalje. Pa male dalje još jedne…

Jedan cinik je rekao: „što manje čitam, sve više pišem“!

Surfujući Internetom, primećujem sve više „foruma“ u odnosu na broj stvarnih sajtova. Jednostavno, sada svako može da ima sopstveno izdanje – samo otvori forum – i postane „glod“. A za „pisce“ nema zime – odmah se registruju.

Otkud tolika želja za pisanjem? A tek za „uređivanjem“?!

Stoga što je sada posebna fora ne biti samo običan član, pisac i komentator, nego je "čast" imati pravo i moć da brišeš, ispravljaš, prepravljaš... tuđe tekstove. I varnuješ i banuješ one koji troluju, stalkuju, flejmuju, floduju... forum. Sada je in biti moderator, tj. urednik koji uređuje forum. Međutim, ako revnostan moderator postane neki iskompleksirani serator, umesto reda nastane nered.

A kad takav uređuje, ili još gore – „gloduje“ – naiđete na brojne tekstove gde se štuka piše velikim slovom. Pa tako možete pročitati da je „sremac iz Rume upecao Štuku od 6 kila“. Zar i prase piše velikim slovom? Ne, jer je prase malo, nije Svinja. Ali je Sremac bio baš grmalj, što on malim slovom?

Srećom, moderatori su liberalni, dozvoljavaju i pisanje samo malim slovima (pa je mnogima lakše). Takođe, ima i onih koji zabranjuju ćirilicu „zbog šire komunikacije“, a na mnogim se i ne koriste naši znaci za latinična slova, tako da ćevapčić bude "cevapcic"! Kažu, da i stranci lakše čitaju?! Ajde?! Bas on zna da je leskovacki rostilj najbolji zato sto je sa cumura. Ipak, daleko najviše iritira ovaj novi – internet – pravopis: leskovachki roshtilj je najbolji zato shto je sa ccumura!

Negde je dozvoljeno pisanje samo malim slovima, ali je svuda zabranjeno pisanje samo velikim jer, kažu, to se tretira kao dranje! Ajde! Znači, ako se piše samo malim to je šaputanje?!

No, urednici po forumima ne moraju baš da poznaju pravopis u tančine, ionako se, uglavnom, ne potpisuju - ni oni a ni pisci. Ali često nemaju ni elementarno znanje o „gradivu“ koje uređuju. Tako se još uvek, često, pominju štapovi „akcije 60 grama“, a o „paktama“ su napisani čitavi epovi. Iako „pakta“ ni na jednom jeziku sveta ništa ne znači – kod nas postoji?! I opstaje...

No, vrednost brojnih foruma je u šarolikosti vesti i brzini informisanja - a to je danas najvažnije: ekspres vesti iz nesvesti - "Radikal uhvaćen u krivolovu"!

Opasnost po jezik i kulturu je pojavom takvih foruma tim veća ako ih uređuju moderatori kojima je nečitanje sreća.

Ali nije još tragedija, jer uglavnom isti, zanemarljiv, procenat populacije diskutuje. Međutim, tragedija je kad nas sa televizije bombarduju izrazuma: „bezbedOnosna“, „huliganizam“, „procesuiranje“, „gej“, „el-dži-bi-ti“... da i ne pominjem one televizije, one emisije, i onaj kočijaški rečnik. A, što je najgore, DERU SE SVE VELIKIM SLOVIMA!

Ali u vremenima bez stida ništa više nije sramota, pa ni pisati - a ne čitati, ni eksponirati se – a ne znati! Jer, sve je to tranzicija, transparentna tranzicija! Koja traje, traje... a niko ne haje!

Ipak, nešto zajedničko imaju svi – pa i oni sa pride parade - kompjuter! Jer ko danas ne surfuje taj je, definitivno, out. Baj d vej, ako ne znate engleski - nije strašno, dovoljno je samo povremeno ukucati skraćenicu BTW na nekom forumu pa će svi pomisliti da ste in, bez obzira što ste u tekstu napravili brojne, i pravopisne i gramatičke, greške. I tako nas ni(c)k skriva, baš nas briga što ne znamo maternji jezik, ako engleski natucamo.

Zašto ovoliko boldiram tekst? Da bih popravio image pre nego što ga na sajt upload-ujem! Šalim se, jer...

Nije kulturno praviti se važan, treba ostati običan! Nije skoman čovek luzer - naprotiv! Gubitnik je onaj koji ne zna, a ne onaj koji nema! A nije neophodno ni znati ove “zacrnjene” reči, nije potrebno znati engleski jer je naš sajt - naš - srpski, bre! U redu, možete koristiti i BHS pismo, ma šta to značilo. Možete i maternjim, ili očinjim - ako ste iz Monte Negra (Crne Gore).

Kao što odelo ne čini čoveka (bez obzira što danas mnogi smatraju obrnuto), ne pravi se Englez. Jer, često odelo od listera krije veću seljačinu od nekog gegule u čoji; nije bolji ribolovac onaj u Sims prsluku od vas, u plavom radničkom odelu.

Nije sramota biti radnik, ali jeste biti gladan radnik! Sramota je što neki imaju badroom i leavingroom na jahti, a nekima je stan – podrum!

Ali ko im je kriv kad ne znaju da je u ovoj zemlji važnije koga znaš nego šta znaš. Jer samo tako možeš sve da imaš - a da ništa ne (pro)čitaš. A i vid tako sačuvaš...

Glod Smarač

Najzad sam je malkice provrteo. Daiwa New Certate, bre! Joooj jarane, dobre role. Šta da vam kažem, a da vas ne lažem, nego: lepo, lako, jako i skupo. Meko radi, za Daiwu čak i tiho, skoro pa nečujno, slaže strunu odlično (s obzirom da nema Worm Shaf - idealno!), a koči savršeno. Uostalom, sve Daiwe Made in Japan kočile su ko Formula 1. Istina, neke su, recimo Exist, i nežne ko bolidi, preosetljive su na grublje postupke. Maltene da lepa mala, tamno plava, nema mane. Međutim...

Da ne poverujete! Samo četiri okreta da bi se ručica zašrafila – ali i odšrafila!

Da preklopite ručku – ne mere, bolan! Morate je skroz skinuti. Cap, 4 okreta, i skinete ručicu. Hoćete da pecate – cap – četiri okreta, i zaštafite ručicu.

Samo četiri okreta je (po meni) bezobrazno malo! (Ko ima, neka prebroji koliko puta treba obrnuti ručicu na Shimano Stelli, da i ne pominjem Millennium Limited Edition seriju). Zašto je to toliko važno?

Pa i nije – ukoliko vam New Certate služi za "určenje" a ne za ozbiljno pecanje.

Pa i nije, ukoliko ste je kupili da vam zavide komšije.

Ali šta ukoliko ste “suvozemni” vuk sa Dunava, ili varaličar sa Save, koji se probija kroz šiblje i grmlje, koji često menja mesta u potrazi za smuđem? Ko garantuje da se neće ručica uz put nehotice odšrafiti sama od sebe, tj. od granja i žbunja. Ili ćete svaki put skidati ručicu kad spot napuštate, pa je na novom mestu nanovo šrafiti? Zavrni-odvrni… Ajde?!

I još nešto: koliko je jako nešto što se plitko šrafi? Koliko je jaka “loza” sa 4 a koliko sa 24 navoja? Da li je jači deblja ili tanja navrtka, deblji ili tanji šraf?

Ova Daiwa Certate nije moja, pa nisam smeo da “malo” jače šrafim i forsiram ručicu, a baš me zanima. Interesuje me šta kada udari somče od 20 kila, tada se mora malkice i ručicom pripomoći, kada somče ispumpate na površinu morate ga motanjem dovući.

No, možda preterujem, možda sam ko ona lisica koja ne može da dohvati grožđe pa kaže da je “zeleno”. No, jedno su basne, a sasvim drugo mašinica za novce masne! Stoga mi ovakve “sitnice” nikad neće biti jasne.

Uostalom, nije štednja na dužini navoja jedino na novoj Certate, da ne bude zabune. Daiwa očigledno štedi na "lozi" i kod Certate Vintage Custom (pogledajte pogonski zupčanik i broj navoja), i na starim Certate modelima, a i Bradia ima malo navoja. Pogledajte na slici ručicu koja se preklapa, model je Daiwa Infinity Q - priča je opet ista. A onda na kraju pogledajte koliko je navoja na ručici mašinice Shimano Stella FD. Pogledajte, prebrojte, pa zaključite šta je bolje - i sigurnije!

Ili računaju manageri Daiwe da ko ima para za prelepu Daiwu Made in Japan ima i za rezervnu ručicu. I tako, ko ima New Certate neka naruči i rezervnu špulnu i rezervnu ručicu. Jer đavo nikad ne spava, a po Marfiju ručica vam se neće nikad odšrafiti u stanu, ali uvek hoće kada ste daleko od kuće – recimo u čamcu na Saruleštiju.

Da, baš na Saruleštiju – jer za Ebro takva ručica nije.

Ali za Dunav može – u njemu ionako više nema riba.

Ako ima, javite gde – i pošaljite ulove, da ih objavimo!

Dragan Jovanov Glod

Zabranjeno je kopiranje i reprodukovanje tekstova sa portala http://www.trofej.info/

Lesath, Antares, Acrab, Shaula... svi pripadaju istom „sazvežđu“, ali su različitih cena i kvaliteta. World Shaula je vrh ponude iz te serije, jer je Made in Japan i prvenstveno je namanjen japanskom tržištu. Zbog toga je znak škorpije na kraju rukohvata. Inače, zaštitna futrola je Made in Korea, da vas ne buni. Postoje serije za multiplikator i za stacionarni čekrk (Baitcasting i Spinning), ali nas zanimaju štapovi sa klasičnim rolenhalterom, za mašinice.

Prvo što ćete zapaziti su transportene dužine – svi su dvodelni, a dužine 130 cm! Zbog čega nisu podeljeni bratski, po pola? Zbog težine!

Danas traje trka u lakoći štapova za varaličarenje. Međutim, da bi se dobio dovoljno snažan štap nije preporučljivi previše stesati debljinu zida, ma od kog da je materijala. Otuda je Shaula dobio kraći donji kraj. Jer je spoj, gle čuda, Put In! Gornji deo štapa se niti navlači na donji niti na trn, nego uvlači u donji! Tako je dobijena znatno manja masa (težina) gornjeg nastavka, postigna je fenomenalna lakoća, a zidovi ostali zavidno debeli. Koliko su Shaula štapovi zaista jaki pokazuje i dokazuje video klip World Shaula (klik na link!). Da su štapovi rađeni klasično, spoj na polovini, donji deo bi bi kabastiji – i teži. Štap bi još dodatno bio teži i da je spoj Put Over, pa i Spigot Joint, jer bi masa prednjeg dela (veći prečnik blanka) bila teža.

Eto zbog čega je tako konstruisan World Shaula. Naravno, da postoje dužine od 3 metra ili 330cm takvo rešenje ne bi „pilo vodu“, jer bi gornji nastavak posta predugačak i tako nezgodan za transport. Ali meni i ne treba duži štap od ovog lepotana od dva i po metra. Uostalom, težina od 175 grama za štap tolike dužine i nije malo. Ali ni mnogo! Jer ja ne volim ni teške ali ne (pre)lake štapove. Stoga je 175 grama opitimalno – i idealno!

Time je fizički smanjena težina štapa, a kvalitetom ugrađenih materijala blanka i karika – i tehnološki. Shimano kaže da je korišćen vrhunski karbon, blank rolovan naravno prepreg postupkom (unakrsna vlakna), pa je postignuta zavidna snaga i brzina štapa, a blank ima i zavidnu obručnu čvrstoću. E sad, šta je tačno Spiral-X Construction i High-Power-X niti znam niti me zanima – nešto od toga što sam napisao u prethodnoj rečenici jeste sigurno. A valjda je nešto dobro ako štapovi koštaju od 500 do 600 evra!

E, kada toliko koštaju moraju biti i lepi. Stoga je blank presvučen keramičkim slojem (lakom) tako da se preliva u dugnim bojama (Rainbow Ceramic Coating). Kako to izgleda vidite na slici iznad. Meni to nije naročito lepo, ali nekome izgleda jeste.

Svemu tome prilagođen je adekvatan rolenhalter sa umetkom od plemenitog drveta, a rukohvat je, naravno, od vrhunske plute AA klase – kako i dolikuje vrhunskom štapu. Ne znam da li na rolenhalter pasuje stopa baš svake mašinice, ali Stella pasuje 100 posto!

A karike? Zna se! Pa ima li boljih od jakih a laganih Fuji SiC sa pero-lakim titanijumskim ramovima? Nema! Zbog toga Wold Shaula baš njih ima. Već sigurno znate i po kakavom su poretku naređane, a i zašto su baš tako postavljene.

Sve to zajedno rezultira savršenim balansom štapa, pa još kada se pridodaju odlične bacačke peformanse (precizno i daleko zabacivanje varalica), brza akcija i velika snaga a mala težina, ostaje nam jedino da patimo što nemamo “jedan i po štap iz dva dela”, jer je Shimano World Shaula štap i po!

Dragan Jovanov Glod

Zabranjeno je kopiranje i reprodukovanje tekstova sa portala http://www.trofej.info/

Prvu mašinicu za pecanje video sam kod nekog nemačkog turiste daleke 1965. godine – blinkerisao je u Jelsi na Hvaru. Zapanjeno sam buljio u to čudo, nikako nisam razumevao šta to on otvara i zatvara, prebacuje i zabacuje, i kako ta sprava radi. Od tada je prošlo skoro 50 godina, a ja sam se nagledao mašinica, pecao svim mogućim modelima, rasklapao ih... i uglavnom uspevao da dokučim kako rade. Ipak, čak i danas, poneki modeli me zbunjuju nekim rešenjima, pokadkad mi nije jasno čemu šta služi.

Daiwa Certate je osnovi model, rodonačelnik svih serija Real Four projekta. Bilo da su Daiwe niže klase, bilo više (ovo „više“ prihvatite uslovno) kao Exist ili Branzino, Certate je i dalje udarni model te kompanije.

U međuvremenu se pojavila i nova Daiwa Certate, ali ovde ćemo se pozabaviti tim prvim modelom i njegovim klonovima, jer su i svetu i kod nas veoma popularne. Daiwa Certate je vremenom dobila više verzija, čak previše – samo su nazivima zbunjivali ribolovce - ali su svi modeli u suštini jednaki, razlikuju se u ponekom ležaju više, vrsti zupčanika, obliku ručice... i znatno višoj, pa i previsokoj ceni. Iako ni osnovni model Certate nije bio jeftin.

Daiwa nema običaj da kao Shimano različitim imenima i ponudom stvara zabunu, nema posebne modele za USA, Evropu ili Japan, ali kod Certate ima. Iako je plava Certate bila prodavana širim sveta, od Japana do Amerike, za Evropu je lansiran srebrni Infinity Q kojeg nema ni u USA ni u Japanu. Potom je napravljena crna Daiwa Bradia – model praktično samo za Japan (ako je nabavite dobićete i uputstvo sa ovakvim &!#$?*&# slovima). A danas je lako nabaviti bilo koji model, čak iako nije namenjen vašem tržištu, jer postoji kupovina preko interneta.

Tri slične Daiwe – Certate, Infiniy Q, Bradia

Elem, model Infinity Q je bio skoro skroz (skoro!) isti kao Certate, ali Bradia nije. Ona je bila malo siromašnija (dva ležaja manje, nema „titanijumski“obod špulne) ali mnogo jeftinija! Recimo, svojevremeno se mogla kupiti u USA (istina ograničen kontigent) po 149,99 dolara! Naravno, planule su Bradie dok su reko „keks“. A rasprodane su i iz Japana. Danas ih više ne proizvode - iako su se poslednje pojavile najkraće su trajale?!

U stvari, valjda su baš stoga što bi dugo trajale kratko prodavane, jer su bile i po više od 100 evra jeftinije od Certate ili Infinity Q. Danas ih još uvek možete kupiti na internetu, ali za 250 evra, pa i više – uglavnom iz druge ruke. Zašto su poslednje lansirane a tako brzo povučene iz proizvodnje, iako su vrlo brzo rasprodane, ja drugog razloga ne vidim sem da je Daiwi profit po komadu prodate Bradie bio mali.

Najelegatnija iz čitave serije – Daiwa Bradia

Ali ne samo da su bile najjeftinije, nego su bile i najlepše! Crne, elegantne, bez nepotrebnih šarenih aplikacija, odavale su već i samim izgledom robustnost i trajnost. Eto tako je ni ja nisam nabavio, iako mi se odavno neka Daiwa nije toliko dopala kao Bradia, bez obzira što nema beskrajni vijak.

No, Certate i Infinity Q su bile skoro iste, pa zaista nije jasno zbog čega je uopšte za Evropu lansiran I-Q. Ako je jedino zbog srebrne boje, mogli su Certate da ne farbaju u plavo nego u srebrno. Jeste i Infinity Q lepa Daiwa, ali Bradia je meni lepša. Uvek sam više voleo elegantno crno, nego šljašteće srebro ili blješteće zlato. Eto na slici ispod Infinity Q.

Sve tri mašinice imaju jednake metalne rotore, jednaka metalna tela, iste pogonske i prenosne sisteme i jednake materijale, jednake ručice, sve imaju prenosni odnod od 4,8:1, jednake kapacitete špulne i težine... samo Bradia ima manje lagera (7+1), a Certate i Infinity Q po 9+1. Ja sam buljio i buljio u njihove šeme, i nisam našao neke bitnije razlike u delovima i sklopovima, osim broja 79 (78 dela nema?) na Certate, kojeg nema Infinity Q. Evo i vama, pa ih pogledajte: šema Certate je skoro ista kao šema Infinity-Q (kliknite na linkove da vidite šeme u većoj rezoluciji – crveno su ležaji!).

Metalni rotor, preklopnik, vođica – sve isto na sva tri modela

Takođe sam analizirao i šemu Daiwe Bradia – i nisam video neke razlike! Jedino je, verovatno, ležaj manje u rukohvatu. Gde „fali“ još jedan kuglični ležaj nisam otkrio. Pokušajte vi. Uostalom, to i nije bitno, 7+1 je i više nego dovoljno, posebno što su glavni i važni kuglageri tamo gde i trebaju da budu. Sve preko toga, 9, 12 ili 15 je nepotrebno. Pa čak je i 7 previše...

Sada već gubite strpljenje, jer se pitate čemu ovoliki tekst ako su sve tri Daiwe jednake. E pa jesu slične, ali ne baš 100% jednake. Možda na prvi pogled deluje da je to jedna rola u tri verzije, ali ja ne bih bio ja kada se ne bih upitao „u kom grmu leži zec“? Uporno sam istraživao i zapazio naoko sitnu razliku. Sitnu – ali bitnu!

Pogledajte dobro ove tri fotografije, da li su mašinice jednake?

Nisu! Pogledajte mesto koje pokazuju strelice. Kod sve tri se razlikuje debljina zida kućišta! Ni manje ni više nego baš to. Zašto? Zar nije pametnije – racionalnije i jeftinije – napraviti samo jedan kalup za telo, a ne tri, pa ih samo različito farbati? E, ja odgovor nemam, ne znam zašto je na jednom delu tela Infinity Q najtanja, Certate nešto deblja, a Bradia tu najdeblja? Sve ostalo jednako, ali ne i tu? Istina, za nijansu je različit i oblik tog dela tela – Infinity Q i Daiwa imaju isti oblik, ali Certate različit? Da nije tu neko kritično mesto, kad je na Bradia-i dodavano „meso“?

Certate i Infinity-Q su se istovremeno pojavile, slične su ali za nijansu, eto, različite!

Bradia se pojavila znatno kasnije – najjeftinija a najdeblji zid. Verovatno i najjači!

Da li je moguće da je „tanki“ I-Q dobar za Evropejce (uostalom, za njih je i Shimano napravio Twin Power FC, praktično Stradic pod drugim imenom), za „ozbiljan“ svet već nešto ozbiljnije – Certate, a za Japance najjeftinije a najbolje – Bradia oblika korpusa ko Infinity Q ali debljih zidova. I to znatno debljih!

Ne verujem da je to razlog, ali objasnite mi zbog čega onda tri debljine i dva oblika tela?

Sva tri modela su Made in Japan, da ne bude zabune!

Mašinica Infinity Q je (u Evropi) bila malo jeftinija nego Certate, ali je Bradia bila mnogo jeftinija od obe.

Sva tri modela su odlične mašinice, da ne bude zabune! Ali...

Dobro, možda ja preterujem (ćuj bolan „možda“), ali takav sam – volim da znam. Jer ne kupuju se ovakve mašinice svaki dan. A ja, iako sam Srbin jesam i zagukheni Lala, pa još škorpija, nisam naivac da mi podvaljuje Japanac! NE-VO-LEM kad nam uvaljuju najskuplje ali ne i najbolje. Pazi bogati: dva legare manje, cena niža a zid najdeblji – ali jedino za Japan. E, ja nisam papan!

Na početku rekoh da neki put ne kontam čemu služi neki deo. Eto, kod ove tri Daiwe nije mi jasan ovaj nazubljeni dodatak (na šemama broj 58) koji se naglavljuje sa zadnje strane na oscilujući zupčanik sa bradavicom. Kažu: služi kao amortizer udara, prigušivač šumova?! Nije mi jasno kako on to postiže, jer ako hoće prenos bez udara u šumova onda neka izbace zupčanike i ubace beskrajni vijak, hehehe.

A onda ne bi ovako loše slagale, zar ne? Na slici je Bradia.

Eto, iako su ove tri Daiwe u stvari veoma jednostavne mašinice, meni su zagonetne. Manje više za „amortizer“, ali tri različite debljine zida na jednom istom mestu na telu, i dva oblika korpusa, a za praktično suštinski tri jednake mašinice, meni je nerešiva enigma. Dok to gledam, osećam se ko onomad dok sam zapanjeno posmatrao Švabu kako peca mašinicom, a ja imao plastični namotač, deset metara najlona i udicu (čim siđemo s voza, još u Splitu roditelji mi prvo kupe „pribor za pacanje“). Za pecanje i sećanje...

Uostalom, i ove tri slične Daiwe su za sećanje, jer se više ne proizvode (Bradie nema, Certate je postala i nova i drugačija, a Infinity Q ima rotor od Zaiona)

Slične, koliko i naše partije. Ne baš sve, ali skoro sve su jednake. Stoga bratac, ovoga puta, ne glasam ma ni za „Maslačak“, jer znam za jadac! Ne želim da dam glas onome koji će potom sklopiti koaliciju sa nekim za koga ni u ludilu ne bih glasao. Želim 100% tačno još pre izbora(!) da znam šta za svoj glas (i koga sve u koaliciji!) dobijam. Inače glas ne dam! Stoga i kada kupujem mašinicu želim da znam šta za svoje novce dobijam, želim onakvu kakvu koristi Japanac – najbolju, najlepšu, a najjeftiniju. Ili ko Amerikanac – Shimano Stradic FJ. Jer, iako nisam ni Japanac ni Amerikanac, nisam ni indijanac!

Dragan Jovanov Glod

Zabranjeno je kopiranje i reprodukovanje tekstova sa portala http://www.trofej.info/

Možda bi efektniji naslov bio „zamajavanje“, jer to što (nam) upravo rade proizvođači pribora za pecanje sve više postaje očigledna marketinška manipulacija. U nemogućnosti da više buše nove rupe, pošto su saksije već postale bušne ko sito, počeli su da lansiraju nove materijale. Jer običan ribolovac vidi šta neka mašinica ima a šta nema, ali ne i od čega je preklop, u prodavnicu pribora ne nosi mikroskop. Tako je danas hemija postala važnija od fizike, a tehnologija od mehanike – jer se lakše manipuliše.

Stoga je Daiwa nekad hvalila Super Metal, potom kompozit Zaion, a Shimano CI4 karbon, a sada već CI4 + (pogledaj Shimano Vanquish) – iako mu je i dalje vrh ponude Stella koja je od običnog metala, tj. legure aluminijuma i magnezijuma.

Ali najdalje je otišao ABU Garcia, oni „prave“ mašinice „Nano-Shield“ tehnologijom?! Tačnije, ne prave oni nego Kinezi – ali to Abu Garcia (pripadnik Pure Fishing grupacije) baš ne voli da se zna. No, itekako u reklamama forsira taj novi materijal, koji je, kažu: „300 puta jači od karbona, a 50% lakši od aluminijuma“. Tako kažu, valjda nas ne lažu, jer po forumima se već javljaju „znalci“ koji znaju da su „tim materijalom“ (da, baš njime, sa Abu mašinice!) „obloženi nuklerani reaktori“!

Sad, iskren da budem, ja ne znam – u neklearni reaktor još nisam ulazio – ali moguće je da su oni iz Fokušime time obloženi. Valjda upravo zbog toga japanske Daiwe i Shimana nisu od „nano“ materijala, nego jedino kineske Abu mašinice. Sad zamislite Abu Garcia Revo Premier, ili još bolje - Revo Neos, uparen sa štapom od „šargarepe“, koji imaju blank od bio-vlakana! Naravno, takođe iz Kine.

Idi begaj, što bi reko moj drugar Biga.

Nikola je izrekao još jednu misao koja kruži forumima: „ne postoji materijal dovoljno otporan na budale“.

E pa dragi moj Biga – sada postoji! Od njega je Abu napravio Revo Premier i Revo Neos. Jer su, izgleda, te mašinice namenjene baš za... „budale“!

Eto ih na slikama, a evo zbog čega:

1. Skupe su (Revo Premier do 250 dolara, a Revo Nois i do 350 evra).
2. Ružne su do bola – ko da im je neko odgrizo zadnji deo guze.
3. Dizajn im je kičerajski, ko Ševrolet sa kraja 60-ih sa silnim krilima i hromiranim branicima.
4. Imaju „neuništivo“ delove od tog „reaktor-materijala“ ali im je rotor od običnog kompozita, grafita, pa je „300 puta slabiji rotor od tela“.
5. Slažu (a fotografije ne lažu!) ko od bede, jer imaju loše koncipiran Slow Osillation mehanizam za slaganje strune.
6. Mali kapacitet špulni.
7. Telo je Nano-Shild, tj. ram i stopa – ali ne i samo kućište. Jer lepo piše da je jednodelni Gear Box od aluminijuma.

Dovoljno? Možda imaju još mana, ali ja ih nemam (a i ne znam ko ima Revo Premier ili Neos) pa ne mogu proveriti kako koče. No, red je da im verujemo kako koče ko Ferrari, jer imaju frikcione diskove frontalne kočnica kao bolidi Formule 1 – od carbona. Evo i ostalih podataka za Abu Garcia Revo Premier:

• 10 High Performance Corrosion Resistant Bearings (Neos 12) – kuglični ležaji
• Instant Anti-Reverse Bearing – valjkasti super stoper
• Nano-Shield™ Body & Spool – ram (okvir sa stopom)
• Sealed Carbon Matrix™ Drag – zaptivena kočnica i diskovi od karbona
• One Piece Aluminum Gear Box – jednodelno aluminijumsko kućište
• Slow Oscillation – sistem za slaganje špulne
• Stainless Steel Mainshaft – čelična osovina

Evo podataka i za Abu Garcia Revo Neos (imaju više kuglagera, ostalo je sve isto ko za Premier) za Evropu i Japan. Japanski modeli imaju sporije i brže prenose ali niže cene: “samo” 200 eura. Moguće je da uz modele za Japan ne ide gratis špulna (ali ne držite me za reč).

Eto, to su danas dve “najrevolucionarnije” mašinice, prava “avangarda” – Revo Premier i Revo Neos. Međutim, još malo pa je prošlo dve godine kako su predstavljene javnosti, ali iako im cena pada potražnja ne raste. Izgleda da ribolovci ipak nisu tolike budale, i da su 200 dolara ili evra ipak preveliki novci za takvu mašinicu. Jer, pošteno rečeno, kome treba “neuništiv” ram i špulna a “uništiv” rotor i loš prenosni mehanizam. Kada surfujete internetom, Google vam i izlista više sajtova sa Revo mašinicama. Ali bilo da tražite Premier bilo Neos, nigde nećete naći detaljnije podatke o, recimo, kvalitetu zupčanika! Ali ćete svuda (baš na svakom sajtu!) pronaći istaknut podatak o NanoShield tehnologiji i materijalu “300 puta jačem od grafita a 50 posto lakšem od aluminijuma”.

Abu Garcia Revo - jednodelni aluminijumski korpus i ram urađen Nano-Shield tehnologijom

Uostalom, pogledajte reklamni film Revo Premier, i obratite pažnju na oko 1 minut i 45 sekunde kako slaže strunu. Jer video ne laže, ma šta ko da kaže! A to što ping-pong lopticu lome, a “nano” ne mogu da slome… marim baš. Na tvrdim da Abu (za lopticu) laže, ali vidim sopstvenim očima kako strunu loše slaže.

Reklama ima fenomenalnu moć obmane, da ne kažem zaglupljivanja. Takvim naivcima je Revo i namenjen. Postoje poneki (istina retki) “znalci” koji su već prognozirali skoru propast Shimana i, gle čuda – krah Daiwe?! Jer veruju da je Revo bolja nego Stella ili Certate. Takvi veruju i da se neki novi materijali prvo ugrađuju u mašinice za pecanje, pre nego u automobile za trkanje, možda pre nego u vojne avione – ali posle nuklearnih reaktora.

A običan ribolovac, koji nije “tehno-znalac” nego radoznalac, će se upitati: kako to da su mašinice od takvog materijala i dalje jednako teške (ako ne i teže) od običnih aliminjumsko-magnezijumskih – a duplo, pa i tri puta, jeftinije! Ako je toliko bolji materijal toliko jeftiniji – što ga ne koriste svi?

Možda Japanci ne umeju da naprave Nano-Shied rolu, možda ne znaju to što Kinezi umeju, a “Abuovci” znaju. Uglavnom, sve dok se loše prodaju znači da ne valjaju! Jer ih čak ni naši internet (pre)prodavci ne valjaju.

Lepo vam kažem da je sve to za-ma-ja-va-nje! Uostalom, zašto Shimano ne napravi mašinicu aluminijumskog tela, rotora i špulne, sa Paladin zupčanicima (kad ih već ugrađuje i u jeftini Sfaros) i čeličnim beskrajnim vijkom, ručicom koja se uvrće u zupčanik – a sa samo 5 kugličnih ležaja. Dva ležaja oko pogonskog zupčanika, dva oko gonjenog, i jedan u vođici strune. A da takva rola košta 150 evra! Čak i ne mora da bude Made in Japan, može i iz Malezije.

Hehe, lukave su kosooke lije. Mogu oni to – ali neće! Može i Daiwa – ali ne želi.

Jer im se daleko više isplati da stalno vrše “modifikacije” i “unapređenja” postojećih sistema, iako je sve već poodavno izmišljeno. A kada im ponestane ideja, kad više ne mogu da obaraju obode ARC špulne, ili prevrću ABS i skraćuju Long Cast špulne, a kada više nemaju gde da kuglične ležaje ubace, onda lansiraju nove - materijale.

Jedan novosadski trgovac je čitavog veka govorio “Abu Gracija”. Ali meni ova Revo Garsija uopšte nije neka “gracija”. Iako je pecanje samo rekreacija, volim i da je mašinica lepa. Tog prodavca sam se setio i zbog “Gracije” i zbog reklame koju je sam osmislio. Napisao je ispod jedne izložene strune, neka pletenica beše (Fireline ili Whiplash - ne sećam se više): “nepokidiv na čvoru”!

E, to je bila reklama! Nepokidiv na čvoru, bre! Valjda što što je pucao bilo gde, hehehe. A ne “300 puta jače, 50 posta lakše” – za nuklerarne reaktore. Meni je mnogo važnije kako mašinica strunu slaže. “Nepokidiva” mašinica i “nepokidiva” struna opaka su kombinacija. Ali ako loše slaže – i opasna. Jer ukoliko imate “onaj” štap, bez obzira što “lovi sam”, puca ko staklo čim se struna upetlja. Stoga, kupite i “nepokidiv” štap, jer je i on od “nano” materijala. Ali zašto onda Berkley preporučuje specijalne čvorove, zar je NanoFil “pokidiv”?

Eto odgovara zbog čega je danas tehnologija moćnija od mehanike: svako od nas može da prebroji kuglagere, ali čik izbrojte – atome!

Dragan Jovanov Glod

P.S. S sumnjam da će Abu Garcia preći cenzus kod ribolovaca. I to ne samo Revo Premier i Revo Neos, nego svi Abu modeli zajedno. Danas “koalicija” Pure Fishing može da preskoči tih magičnih 5% jedino ukoliko im se priključi i armija starih Kardinala. E, oni su stvarno bili nepokidivi. Iako nisu Nano-Shield nego metalni još uvek ih mnogi ribolovci koriste.

Zabranjeno je kopiranje i reprodukovanje tekstova sa portala http://www.trofej.info/

Pored ostalih zahteva, moderan stacionarni čekrk za sportski ribolov mora ispunjavati i ovaj, ne baš najvažniji uslov - dug hitac. Za razliku od multiplikatora čija se špulna okreće pa nije važno koliko ima strune na njoj, kod mašinica je puna špulna imperativ za dugačak izbačaj. Bilo da zabacujete lagani plovak ili fider hranilicu, olovo i boilu ili varalicu, uvek je bolje ako možete dalje dobaciti. Naravno da riba nije uvek na krajnjem dometu, ali uvek ne znači nikad – ponekad je baš tamo daleko. Stoga se proizvođači dovijaju kako znaju i umeju da bi konstrusali čekrk koji daleko lansira mamac. Pa hajde da vidimo jednom za svagda ko daje najbolje namotaje.

Puna špulna (ne prepuna!), tanja struna i teži teret – dalji izbačaj. Poliran obod špilne – još malo duži hitac. ARC špulna (Shimano) ili ABS špulna (Daiwa) – još za „zeru“ duži. Ali najduži hitac postiže što duža i što plića špulna, tzv. "Long Cast"! I fino složena (unakrsno namotana) struna.

O istorijatu i raznim tipovima sistema za slaganje strune pisao sam više puta, imate u sekciji pribor više tekstova o tome. Zato se sada neću zadržavati na sistemima, jer o lokomotivama, krivajama i krstastim zavojnicama možete čitati u tekstu klikom na plavi link. Ovde ćemo se zadržati na dva sistema koji su danas u najširoj upotrebi – primenjuju ih svi proizvođači.

Nekada su skoro sve mašinice bile jake, neravnomerno su kočile i loše slagale (sa izuzetkom Mitchella serije 300), bez obzira koji sistem slaganja da su imale. Ali početkom devedesetih godina prošlog veka Shimano je lansirao beskrajni vijak – Worm Shaft. Sledila ga je Daiwa, a ubrzo i svi ostali. Tek po koja mašinica najniže, eventualno niže srednje klase, nije imala beskrajni vijak. Mašinice najviše, visoke i srednje klase su uvek imale beskonačni vijak. Nisu bile trajne koliko starije, ali su neuporedivo bolje kočile i finije slagale. Na slikama Stella FD - beskrajni vijak i savršeno složena struna.

Međutim, početkom ovog veka, Daiwa je lansirala seruju Real Four mašinica – bez beskrajnog vijka?! Certate, Exist, Morethan Branzino i silni klonovi kao Steez, Bradia... plus sve Daiwe srednje i niže klase, pa čak i morska dika Saltiga, imaju isto ono što i mašinice 70-ih i 80-ih godina 20. veka – jedan mali zupčanik na glavnom vratilu pogonskog zupčanika, uparem sa malo većim „oscilujućim“ zupčanikom sa bradavicom, koja je klizeći po „S“ žljebu klizača dizala i spuštala špulnu. Novitet je praktično bio S oblik žljeba (iako je S klizač imao još DAM na seriji Quick Royal MDS, ali ne i zupčasti par, nego krivaju lokomotive). S hod je trebalo da smanji broj namotaja pri donjem i gornjem rubu špulne, i istovremeno da popuni sredinu špulne namotajima. Ali i da namotaji budu unakrsni, jer su sve češće koristile pletenice, da bi se eliminasalo međusobno usecanje susednih namotaja i mršenje. Na slikama: unutrašnjost Daiwe Bradie i Daiwa Ceratate slaganje strune.

Daiwa je taj sistem usavršila, tako da se postiže fino slaganje – ali ne i skroz idealno. Ipak je „struk“ špulne malo „usukan“ (neznatan manjak namotaja), a na krajevima špulne je malo više namotvala. Jednostavno, fizički je nemoguće da špulna uspori hod gore-dole kada je vođica oko sredine, da bi se namotaji oko sredine više namotavali. Kada je bradavica oko položaja 12 sati klizač brže gura osovinu špulne (manjak namotaja oko sredine špulne), oko 3 sata najsporije (višak namotaja u gornjem delu špulne), oko 6 sati ponovo ubrza (manjak oko sredine), oko 9 opet uspori (višak oko donjeg ruba špulne)... Kretanje klizača nije kontinualno, ali je kod Daiwe relativno ujednačeno i zaslužuje sve čestitke, jer je teško na ovaj način pretvoriti obrtno kretanje u pravolinijsko.

Kod beskrajnog vijka toga nema – namotaji su svuda ravnomerni, jer se klizač po žljebu vijka pomera ujednačeno, i dok se penje i dok se spušta. Naravno, ako je precizno konstruisan. Ako nije sve tačno proračunato ni beskrajni vijak ne mota idealno. Najbolji primer je Abu Suveren kod kojeg beskrajni vijak pravi brojne bregove od viška namotaja, ili doline - usled manjka.

Šta je Daiwa želela da postigne odlučnim iskorakom – unazad, ja ne znam tačno. Verovatno da što više pojednostavi sklopove, pojeftini izradu i poveća kompatibilnost delova za što više serija i modele. A možda je taj sistem i jači (ili bar trajniji) od beskrajnog vijka? Šta je Daiwa želela da postigne znaju njihovi inženjeri i menadžeri, tek mnogi su počeli da ih kopiraju, tako da je sada sve više mašinica sa tim zupčanicima a sve manje sa beskrajnim vijkom.

Međutim, skoro sve mašinice Daiwa Real Four solidno slažu, a sve imaju prenosni odnos 4,8:1 i – kratke špulne! Eto, ABS konusni oblik špulne (šira napred, uža nazad), poliranje i zakošavanje oboda zbog manjeg trenja trebalo je da omogući duže izbačaje, ali šta to sve vredi kad su špulne postale kraće i dublje (da bi se povećao kapacitet). Praktično, da bi se prudužio hod trebalo bi drastično pevaćati prečnik zupčanika sa bradavicom (a to onda komplikuje ionako složeno kretanje i usaglašavanje s drugačijim brojem obrtaja). Uporedite dužine špulne Daiwa sa početka 90-ih sa sadašnjim modelima pa se uverite koliko su se špulne skratile. A nekada su se dičili upravo Long i Super Long špulnama – i beskrajnim vijkom. Na slikama Daiwa Steez - jednostavna unutrašnjost i lepo složena struna, ali kratka špulna.

Shimano, srećom, nije odustao od Worma Shafta, sve najbolje mašinice najviše, visoke i srednje klase i dalje imaju Worm Shaft, to jest beskrajni vijak. Samo mašinice niže srednje i najniže klase nemaju beskonačni vijak, nego sistem za dodatnim zupčanicima. Ali avaj – slaganje strune je (za Shimano merila) prava tuga.

Stoga su i lansirali modele sa „četvrtastim“ zupčanikom, ali opet isto (na slici mali Saros F 1000). Pogledajte tek taj komplikovani oblik klizača koji, "jadan", mora po kvadratu da se zlopati.

Onda su na većim modelima Saros F (modeli za USA) napravili ovakav Slow Oscillation sistem za slaganje – ubacili su još jedan dodatni par zupčanika da uspori hod špulne, i konstruisali žljeb specifičnog oblika, po kome kliže bradavica oblika a la Vankel rotacioni klip kod legendarnog NSU Ro 80 automobila. I – ništa – pogledajte kako slaže! No, valjda je za Amere to o kej – oni ne čitaju Trofej! Uostalom, Shimano Saros košta svega 125 dolara, a koliko para...

Ali šta reći na ovo?! Eto, to je Abu Garcia Revo, modeli Premier i Neos. Samo taj Revo Premier košta 250 dolara (duplo više nego Shimano Saros F, a Revo Neos čak 350 evra – a pogledajte kako slaže! Istina, oni su skupi zbog...

Ali o nano materijalima i tim mašinicama možda drugom prilikom – iako ne znam ko će dati tolike novce za mašinicu koja toliko košta a tako slaže?! Ovde ću radije da vam malo pojasnim čija je „zasluga“ za takvo slaganje. Pogledajte jednodelni korpus i zupčanike. Možda ne vidite najbolje, ali i Revo Premier i Revo Neos imaju sistem slaganja a la Daiwa Real Four. Ali jednostavne Daiwe nemaju dodatni zupčasti par, a Abu Garcia Revo (oba modela) imaju – ko Shimano Saros. Slow Oscillation to nazivaju i u Abu-u i u Shimanu. Imaju dva zupčanika više i sporije oscilovanje – a lošije slažu nego Daiwe?! Taj dodatni par zupčanika se nalazi ispod, možete jedan videti ukoliko pažljivo pogledate – slično kao kod Sarosa. Sklop Abu Garcia Revo Premier i posledica - loše složena struna na Revo Neos.

Abu je (po meni - možda grešim) opet „sneo jaje“, ko sa modelom Suveren. Jer i Suveren je nudio revolucionarno rešenje: specifično kućište i beskrajni vijak provučen kroz pinion – a užasno loše slagao. No, Abu je oduvek malo brljavio sa slaganjem. Čak i svi stari modeli – od Cardinala 77 do Suverena - loše su slagali, bilo koji sistem da su imali: lokomotivu, krivaju, krstastu zavojnicu, beskrajni vijak. Ali oni su bili iz Švedske ili iz Japana, a Revo modeli su iz...

Sve u svemu, Daiwe solidno slažu. Ali svi lažu kada tvrde da beskrajni vijak nije bolji. Uostalom, sigurno je tiši i tečnije radi, jer ima manje sklopova i zupčastih parova. A to nije zanemarljivo, jer je ukupno trenje manje. Plus, beskrajni vijak omogućava duži hod osovine i dužu špulnu, a to je jedan od ciljeva moderne stacionarne mašinice, zar ne? Da se dalje zabacuje.

Recimo, maleni i skupi Revo Neos ili Daiwa Steez služe za fino varaličarenje. Tanke strune ištu perfektno slaganje da bi se daleko lansiralo malo i lako Ružno Pače. Ali kako izbaciti takvo Pače, ili neki Worm na Weedles udici bez otežanja za basa, dovoljno daleko - kad špulna nije Long Cast? Izuzetak je Saltiga. Ali je, bre, ona za more. A tamo se ili peca s broda vertikalno džigujući teškim pilkerima, ili šlepa vobler troling tehnikom – ne zabacuje se!

Mislim da slike bolje svedoče nego moje analize. Stoga pogledajte i razmislite šta vam tačno treba. Ali bilo kako i bilo šta da pecate, plovkom belu Shimano Twin Powerom sa zadnjom kočnicom, ili dubinkom šarana Daiwa Basiom, uvek ćete beskrajnim vijkom bolje složiti i dalje zabaciti. Znaju to svi, znate i Vi, a znaju i u Daiwi!

Bilo da je pištolj ili puška, top ili haubica, veći domet nikad nije na odmet. Stoga ni Long Cast špulna ne može biti zaboravljena - iako je trenutno zapostavljena. No, videćemo koliko još dugo... Nema te ARC ili ABS špulne koja može nadoknati ono što se izgubi ako nije Long Cast, ako je kratka i duboka. Ali da bi bila dugačka špulna potrebna je i dugačka osovina. A nju može pomerati jedino beskrajni vijak. Long Cast i Worm Shaft su dokazano najbolja kombinacija za dugačke izbačaje. Od toga jedino multiplikator dalje izbacuje. Ali samo beskrajni vijak daje savršene namotaje! Stoga i multiplikatori imaju beskrajni vijak za fino unakrsno slaganje. Na slikama: bilo mali slatkovodni, bilo veći za more, svaki kvaltetniji multiplikator bilo kog tipa ima beskrajni vijak. Penn, Abu, Shimano, Daiwa... svi ga ugrađuju.

Zaključak, jednom za svagda: beskrajni vijak daje najbolje namotaje!

Dragan Jovanov Glod

Zabranjeno je kopiranje i reprodukovanje tekstova sa portala http://www.trofej.info/

Od dana kada je Daiwa promenila ime u – Daiwa, sve sam teže uspevao da dokučim o čemu se, zapravo, radi. Ali ako sam nekako i razumevao, pa uspevao da pohvatam konce, kada se radi o mašinicama iz vrha ponude ove, uz Shimano praktično jedine preostale velike kompanije, role srednje klase su mi zadavale veliku glavobolju. Toliku da se uopšte nisam trudio ni da detaljnije zagledam a kamoli predstavljam Daiwe niže srednje i najniže klase, jer ih je bukvalno na desetine. Ali ni razvrstati Daiwe srednje klase – znači sve ispod modela Exist, Certate, Branzino (i njihovih brojnih klonova) – nije uopše moguće. Stoga je ovaj tekst pokušaj da vam pokažem (i objektivnim ribolovcima dokažem) zašto je to nemoguće.

Prvenstveno zato što (nas) stalno farbaju! Iako je kod nas prilično fanova Daiwe, uzalud sam „guglao“ ne bih li pronašao neki „zglavan“ te(k)st o njihovim miljenicama. Jok! Sve je bilo uzalud – samo „kupujem-prodajem“, ili neke detinjarije tipa „Daiwa je san snova, a Shimano noćna mora“, „moja Daifa peca sama“ i slično. Ajde što hvale Daiwe sa vrha (i tata bi sine!), ali za njih je svaka Daiwa – najbolja?! Dobro, ljubav je slepa pa se početnici lako zablentave, ali stariji odovno ne vole ništa – sem love. Stoga kada na internetu, na stranicama na srpskom (hrvatskom...) jeziku, ukucate „Daiwa“ iskoče brojni linkovi – ali ozbiljnijeg teksta nigde. Samo šverceri, (pre)prodavci i naivci - zaljubljeni momci ribolovci – kojima se otimaju novci.

Pokušao sam da nešto detaljnije saznam i sa stranih sajtova, ali avaj – osim stranica trgovačkih sajtova, slaba vajda. Čak su me izneverili i braća Rusi, i oni testiraju tri Shimana - jedna Daiwa! Naravno, forumima verujem onoliko koliko su stručni i detaljni analitički tekstovi, a ne „rekla-kazala“ postovi - reklamne (pre)poruke anonimnih likova poznatih nikova.

Zato sam seo i pošteno se napatio pišući ovaj tekst. Uostalom, kada pogledate sliku ispod razumećete bolje zbog čega je, od kada je Daiwa postala - Daiwa, gotovo nemoguće razlučiti šta je šta. Evo tek nekih par modela, uslovno nazvanih „srednje klase“,  za široke narodne mase. A ima još mnogo takvih šarenih modela svih fela.

Šta je šta, koliko koja ima lagera, skoro da nije moguće saznati. Sem da lično svaku rasklopite, kuglagere prebrojite. I otkrijete zemlju porekla. Jer je bilo modela iz Japana, ali su potom bile iz – Tajlanda?! A tek nazivi! Recimo Daiwa Caldia bela, pa Daiwa Caldia plava, pa Daiwa Caldia X srebrna, pa Daiwa Caldia Kix (da li se to čita „kiks“?)... Ma, sve je to jedan veliki totalno nejasni miks!

Posebno mi se nije dopao taj azijatsko-orijentalni dizaj – sve nešto zašiljeno, špicato, da ne kažem čipkasto. Pa ponegde aplikacije pink boje.

E, onda se pojavila nova Daiwa Caldia – Air Rotor, Zaion i Mag Saeled. Evo je ispod na fotkama.

Šta je Air Rotor – znate. Ako ne znate pogledajte novu Daiwu Exist 2012. Tu ćete saznati šta je i Zaion. Jer sada je sve više modela od tog kompozita. Shimano nas ubeđuje da je CI4 najbolje rešenje, a Daiwa da je Zaion. Ali obe kompanije, još uvek, svoje najbolje modele prave od alminijuma i magnezijuma! Daiwa to (valjda?) naziva Hardbody-Z. Pre su legure alminijuma i magnezijuma nazivali Super Metal. Sada više nema tih "super metala", a Zaion postepeno zamenjuje Harbody-Z korpuse i rotore. Ali je običan rotor, ili Super Metal rotor, postao Air Rotor. Dobro, oblik "vazdušnog rotora" jeste zanimljiv, masa manja, inercione sile i momenat inercije mali, rotor lakši, verovatno i balansiraniji.

I onda, povrh svega – magnetno zaptivanje! Ono je prvo primenjeno na Certate, potom i na Saltigi, a sada evo i Caldia ima Mag Sealed zaptivanje. Za role za more još i da razumem – slana voda nagriza zupčanike i osovine ukoliko uđe u mehanizam, ali brate zašto i za običnu Caldiu takvo zaptivanje? I ne samo za nju...

Nova Caldia se zove – Caldia. Ali slični su i ostali modeli sa Zaion telom i Air rotorom. I imaju sada, gle čuda, Oil Sealed - zaptivanje magnetnim uljem (nastalo na temelju mehanizma Mag Sealed). No, da se ja ne bih više zlopatio, evo vam katalog Daiwa 2012 na hrvatskom – sve piše, hehehe. Ko razume – shvatiće. Ja baš i nisam sve skontao, ne što ne razumem hrvatski – naprotiv – nego što izgleda ne razume ni taj ko je za katalog prevodio. Ali nešto ćete razumeti: težine, broj ležaja, kapacitet, itd.

Daiwa Ballistic (levo) i Daiwa Procyon - brži prenos, mašinice za USA tržište, iako se Ballistic nudi i Evropljanima

Primetili ste da je nova Caldia ispred modela Ballistic i Theory. Vidite i da je Ballistic brži. Stoga možete model Daiwa Balistic da nađete i na američkim sajtovima – oni vole brže role, prenos uglavnom 6:1. Međutim, ako „guglate“ pronaćićete i ovu mašinicu – zove se Daiwa Procyon. I ona je brza, i ona je za USA tržište – u EU je nema. Interesantno da taj Procyon ima Air Rotor, ali telo nije Zaion, nego Harbody-Z – metalno, bre! A opet, jeftiniji je nego Daiwa Ballistic. Valjda što ima manje kugličnih ležaja.

Ali i sporija Caldia ima manje ležaja od brzog Ballistica – a skuplja je! Pa sad ti budi pametan.

Znači, u Evropi: Caldia, Ballistic i Theory, a u Americi: Ballistic i Procyon, od novih modela sa dizajnom bez orijentalnih primesa. Ali grešite ako mislite da je to sve. Jer naišao sam i na ovu Daiwu! Majko mila, šta je sad to? Daiwa Freams!

Eto i podataka i o njoj, jer je u katalogu nema. I ona ima „Oil Sealed“ zaptivanje, Zaion telo i Air rotor – a klasičan motor.

Znam da vam je sada malo (ne mnogo) jasnije, ali vas više interesuje kako rade, kako izgledaju iznutra. Dobro, i za to sam se postarao. Evo videli ste (gore) kako izgleda taj Air Rotor, a vidite i pogonsko-prenosni mehanizam u Zaion telu mašinice Daiwa Freams (ispod).

Isto tako izgleda i utroba ostalih, sa par ležaja više ili manje. Znači, čista klasika koju Daiwa primenjuje još od onomad, od kada se ratosiljala Worm Shafta. Taj sistem slaganja zaista nije loš, jedino se ne može primeniti za dugačke i plitke špulne. Stoga sve ove Daiwe imaju kraću a dublju špulnu. Struna je sasvim korektno složena, istina malo više gomila na krajevima a sredina je usukana, ali to su zanemarljive nijanse. Na slikama se lepo vidi kako slaže nova Daiwa Theory.

Naravno, nije potrebno napominjati da sve iole ozbiljnije Daiwe odlično koče, jer imaju velike frikcione diskove u frontalnoj kočnici. I pogonski zupčanici su pozamašnih gabarita i velikih zuba, tako da su sve to snažne mašinice (naravno, zavisno od veličine i brzine prenosa). Skoro sve Daiwe (Certate, Exist, Branzino... i ove iz teksta) Real Four koncepta imaju prenosni odnos 4,8:1. To nije samo stoga da bi bile jače, nego i da bi solidno slagale. Usklađivanje broja obrtaja i relativno kratkog hoda špulne gore-dole je uslovljeno nedostatkom Worm Shafta. Sasvim druga priča je Basia sa beskrajnim vijkom - ona slaže ki... Shimano!

Međutim, ono što je u koliziji sa jakim zupačinicima u čvrstim telima su ručice. Nisu one slabe, ali se u sve pominjane modele ne uštafljuju nego provlače, pa sa druge strane tela zavrtnjem navlače. Zaista je neverovatno da se toliko energije i stvaralačkog zanosa unese u „magnetsko zaptivanje“, Air rotore i Zaion bokove, a onda ručica provuče kao kod najlošijih mašinica najniže klase. Verovatno zbog uštede. Što da režu navoj na ručicu i urezuju ga u zupčanik – kad je ovako najlakše, najbrže i najjeftinije. Pa onda samo ptefarbavaš tela i špulne, ubacuješ ili izbacuješ po koji kuglager, izmišljaš nova imena - i lansiraš "nove" modele. A na svaku ista ručica pasuje.

Zaista, gde je tu logika: jake mašinice, zaptivene za more – a ručice ko za devojčice?!

Međutim, ono što najviše iznenađuje je da sve ove Daiwe nisu jeftine – od 150 pa do 250 evra im se kreću cene. Naravno, u Americi su jeftinije, ali i prebrze. Jer za nas je prenos od 4,7 ili 4,8 prema jedan – taman. Naši ribolovci, a posebno pominjani fanovi na početku teksta, volie jake mašinice. Toliko vole jake role da im ni kilave ručice ne smetaju. Zato toliko cene sve Daiwe, bez obzira što nisu jeftine ni kada su – kineske!

A sve ove su, sada, Made in PRC. Nekada Japan, potom Tajland, a sada Kina. Iako nisam ubeđen da su tajlandske bile bolje, umeju i Kinezi sada da naprave. Ali čim su postale kineske – 100 posto znači da su jeftinije. A da li su slabije ili bolje nije bitno – verovatno su jednake. Ali ne i po ceni.

Samo, ako su kineske zašto su toliko skupe? Pa ovaj stari Ryobi (prvi, za novije modele ne znam i ne garantujem!) Zauber je takođe kineski, sav je od metala, ima ručicu koja se ne ušrafljuje, ali je od nove Caldie tri puta jeftiniji. Mislim da znate koji je model isplativiji. Jer sigurno nije Caldia (tri puta) bolja.

 Dragan Jovanov Glod

P.S. Videli ste šta (nam) radi Shimano sa svojim modelima za Japan, Evropu i Ameriku, sa CI4, X-SHIP i Paladin forama. Isto (nam) to radi i Daiwa sa Air rotorima, magnetnim zaptivanjem i Zaion fazonima. Ali kod Shimana bar znam šta bih za razumnu svotu kupio – Stradic FJ iz Malezije. Ali ne znam koju bih Daiwu u cenovnoj klasi 150 evra (180 dolara u USA) izabrao. Jer sve Daiwe koje mi se zaista dopadaju u srednju klasu nikako ne spadaju.

A to što fanovima "Daife" ne smeta ni to što su iz Kine, ali Shimanu uvek zamere ako je iz Malezije, govori jedino o tome da smo mi iz - Jugoslavije. Srbije ili Hrvatske, svejedno - mentalni sklop nam je isti. Samo se po nazivima razlikujemo - ko i ove Daiwe.

Jer ni Daiwa više nije Made In Japan (ko ova stara Caldia X), niti smo mi više SFRJ. Nažalost...

Zabranjeno je kopiranje i reprodukovanje tekstova sa portala http://www.trofej.info/

Predstavili smo vam evropski Twin Power CI4, predstavili smo vam i japanski Twin Power X-Ship, pa je došlo vreme da predstavimo i američki “Twin Power” koji se naziva Sustain FG.Interesantno da evropski (2010. godina) ima rotor od CI4 kompozita – ali nije X-Ship; još je interesantnije što je japanski noviji (2011. godina) a nema CI4 rotor – ali jeste X-Ship; a najzanimljivije od svega je što američki ima i CI4 rotor i X-Ship tehnologiju – ali je iz Melezije!

Iskreno rečeno, lakše mi je da skontam principe na kojima funkcioniše zagonetni F-Duct i W-Duct na bolidu Formule 1 Mercedes AMG W03 nego da shvatim poslovnu politiku kompanije Shimano. Više ne razumem zašto je trenutno najnovija i daleko najpopularnija mašinica Shimano - Twin Power (odnosno Sustain) - čas iz fabrike u Japanu, čas iz fabrike iz Malezije, i kako to da trenutno najmodernija nije iz Japana. Naročito me zbunjuje što najmodernija i najnovija nije i najskuplja! Pitam se, ako je proizvodnja u Maleziji toliko jeftinija, finansijski isplativija, zašto tamo ne sastavljaju i Stelle i Twin Powere, nego samo Sustaine?

Poznato je da da Amerikanci zbog veličine svog tržišta uslovljavaju proizvođače. Ne samo Shimano i Daiwa, nego su i Nikon i Canon, Sony i Panasonic… uvek u SAD jeftiniji nego u Evropi (iako ni evropsko tržište nije malo, jer je tu i – srpsko, hehe). Cena je obično koliko dolara u USA toliko evra u EU (a često je u Evropi i skuplje). Možda je stoga Sustain FG iz Malezije. Jer, “ako hoćete jeftinije, eto vam role iz Malezije” – možda rezonuju menadžeri iz Shimana.

Neka začkoljica postoji, samo ne znam koja. Možda je u pitanju i poreska politika, možda Ameri baš ne vole Japance, možda je manja carina na nešto iz Malezije nego kada je proizvod Made in Japan? No, jedno je sigurno – kvalitet mašinice iz Malezije ne može biti drugačiji nego da je iz Japana. Jer kompozit CI4 je Carbon Interfusion 4 iz bilo koje zemlje da je, hladno kovani zupčanik od duralumnijuma jednak je po kvaliteti i u Sustainu i u Twin Poweru (iako je verovatno taj Paladin i za Sustain FG i za Stradic FJ iskovan u Japanu)…

Ali zašto su onda Stelle za USA tržište Made in Japan?

Ne znam, a nije ni toliko važno, jer je to odlična mašinica, ma odakle da je, i ma za koga da je. Uostalom, pogledajte Sustain šta je:

   X-Ship

   New "Magnumlite CI4 Rotor" (1000-4000)

   Aluminum Sideplate

   Rapid Fire Drag

   New "Reel Stand"

   Paladin Gear Durability Enhancement

   Propulsion Line Management System

   Power Roller III.

   Aero Wrap II Oscillation

   SR-Concept: SR 3D Gear, SR One-Piece Bail Wire

   S A-RB (Shielded A-RB) Ball Bearings

   Aluminum Spool

   S-Concept: S Rotor, S Guard, S Arm Cam

   New Machined Aluminum Handle

   Direct Drive Mechanism (Thread in Handle Attachment)

   EVA Handle Knob

   WP Drag (Waterproof Drag)

   Maintenance Port

   Fluidrive II

   Floating Shaft

   Dyna-Balance

   Super Stopper II

Šta je ovde najbitnije? Manje više sve, ali najvažnije je ovo:

   X-Ship

   New "Magnumlite CI4 Rotor" (1000-4000) – da li ovo znači da veći modeli nemaju?!

   Aluminum Sideplate (a Alumnium Frame? Verovatno…)

   Paladin Gear Durability Enhancement

Taj magnumlite CI4 rotor ima i Shimano Vanqush, i on je X-SHIP, ima alumnijumsko telo – a da li ima i Sustain FG nije jasno – piše samo da je “sideplate” (pločica sa strane) aluminijumska. Verovatno je i “frame” (korpus sa stopom) od aluminijuma, ali me izluđuju kada jednom ne napišu od čega je rotor, a drugi put telo! Pa najvažnije od svega je da znate od čega je telo, od čega je rotor, i od čega su zupčanici. Ebe mi se više za broj ležaja – a to uvek napišu! Paladin Gear Durability Enhancement je zupčanik i pinion.

Eto, kada pogledate, pa uporedite, pomislili biste da je Sustain FG u stvari Vanquish. E nije!

Ne zbog broja kugličnih ležaja, ne ni zbog različitog korpusa, drugačije ručice i špulne, itd – nego što je Vanquish u stvari “karika koja nedostaje” – on je taj “Twin Power” sa CI4 rotorom i X-Ship tehnologijom – a Made in Japan! Samo se ne zove Twin.

Opet, Sustain FG ima sve ono što je bitno. A i veličina ima za svakoga po želji, vidite tabelu. Naravno, kako je za Amere namenjen, on ima brži prenos – a Vanquish i brži i sporiji. Međutim, Sustain FG je skoro duplo jeftiniji!

Nije potrebno napominjati da crni “američki Twin” radi bešumno, da slaže perfektno a koči savršeno… Naravno, sve ro radi i Vanquish, ali je duplo skuplji, bre!

E sad, kada kroz cenu poredimo, zašto onda ne kupiti američki Shimano Stradic FJ – kada je on skoro duplo jeftiniji nego Sustain FG, a takođe je X-Ship i ima isti HD Gear (Paladin Gear Durability Enhancement) pogonski sklop? Za broj kugličnih ležaja i CI4 rotor – marim baš! Evo podataka za Stradic FJ.

Na kraju, kada se sve sabere i realno (nepristrasno) uporedi, ispada da nam i dalje (pre)prodaju – kuglagere! Jer sva tri Shimana su X-Ship, imaju isti prvoklasan zupčanik – ali ni jedan nema metalni rotor. Ni jedan nema gratis rezervnu špulnu. Razlikuje ih praktično jedino broj ležaja: Vanquish 3000 12/1, Sustain FG 8/1, a Stradic FJ 5/1. Da li je Megalite rotor baš toliki napredak – ne znam.

Iskreno, ne znam ni da li je Made in Japan baš toliko značajno.

Što se samog dizajna tiče, ja sam partizanovac – meni je svejedno crno/belo.

Ali kad mi se od cene zacrni pred očima, odaberem belo! Uostalom, beli Stradic FJ ima (100% provereno) aluminijumsko kućište – a unutra crni zupčanik. Isti zupčanik u belom Stradicu kao i u crnom Sustainu!

Čak su oba Shimana, i Sustain FG i Stradic FJ istoga dana i rođena – prošlog leta na ICAST sajmu u Las Vegasu.

Jedan crni, drugi beli – jedan 330 dolara, drugi 180 (veličina 2500). A oba iz Malezije.

Nažalost, po toj ceni, jedino za Amerikance.

Eto koliko profitira onaj ko istrebi Indijance.

Dragan Jovanov Glod

Zabranjeno je kopiranje i reprodukovanje tekstova sa portala http://www.trofej.info/

Jedan od najvažnijih delova stacionarnih čekrka, mašinica (ili rola) za pecanje kako im tepamo (jer i kada je ogroman SW model za more ne nazivamo je „mašinom“ nego mašinicom – iako je to pre mašinčina), jeste rotor. Jer svaki rotor pokreće motor. Znači, pogon i rotor su značajni za kvalitet čitave mašinice. Ali ćete upravo za materijal od koga je načinjen rotor nalaziti najmanje podataka. Po katalozima i sajtovima mnogo se češće pominje materijal kućišta mašinica, a ređe materijal rotora. Često „zaborave“ da napišu taj podatak...

Naravno, i laiku je jasno da je čvrsto telo (korpus) mašinice presudno značajno jer se u njemu nalazi „motor i menjač“ – pogonski i prenosni mehanizam. Ko karoserija i šasija kod automobila. A za to je i dalje najbolji metal (legure aluminijuma, magnezijum...). Koristi se i kompozit (grafit), ali kod jeftinijih modela. Kao što postoje bolji i lošiji metali, isto tako postoje bolji i lošiji kompoziti (recimo, od CI4, preko HT-7, do obične plastike). Danas se prave i kvalitetne mašinice sa grafitnim telom, samo što su ti kompoziti znatno unapređeni i prilagođeni strogim zaktevima. Ipak, još uvek je metal No 1.

I sa rotorima je slična priča. Najbolje i najskuplje mašinice imaju metalne (alimnijumske, magnezijumske...), ali najveći broj modela, pa čak i visoke klase (kao Shimano Twin Power, recimo), imaju rotore od kompozita. Shimano ih pravi uglavnom od poznatog HT-7 grafita, a od nedavno i CI4 kompozita. Koliko je to opravdano, naročito ako se zna da Daiwa ima na svojoj Certate (i brojnim klonovima Real Four serije) pored metalnog kućišta a i metalne rotore.

I ne samo Daiwa, poznati Ryobi Zaber, Spro Blue Arc... i mnoge druge mašinice srednje, pa čak i niže klase, imaju danas i metalno telo i metalni rotor. Da li su onda to bolje mašinice nego Shimano Stradic, Biomaster, ili Twin Power?

Naravno da nisu! Ali Certate Daiwe jesu, i nalaze se tu, na nivou jednog Twin Powera, ako ne i iznad njega. Možda je Certate ponajpre barabar sa modelom Vanquish. No, kako nisu svi ostali proizvođači isto što i Daiwa Made in Japan, tako se ni ne mogu porediti sa Shimanom. Jer za kompletan uvid u kvalitet nije dovoljno samo od čega je šta, nego od čega je sve – plus, i koliko je precizno napravljeno i pedantno sklopljeno. Pogledajte recimo ovo, Daiwa Exist 2012 - sam vrh ponude, a materijal nije metal nego Zaion! Eto, Shimano CI4, Daiwa Zaion - ali sve je to karbon. Dobro de, kompozit najnovije generacije, tj. unapređeni grafit. Na slici ispod je Zaion rotor i korpus.

Upravo stoga su, recimo, jedan Shimano Stradic ili Biomaster, koji imaju kompozitne rotore, a čak im ni kompletno telo nije metalno, nego je često „hibridno“ (stopa i ram, recimo od metala a poklopac od kompozita, ili obratno), bolji nego metalni Zauber, Spro, i ostali. No, vratimo se na priču o rotoru.

Koliko je zaista zanačajno da li je rotor od metala ili kompozita, tj. aluminijuma ili grafita?

Važno je da rotor bude lak, ali dovoljno čvrst, i da ima što manju masu zbog momenta inercije. Uostalom, on se obrće, zar ne? Stoga je važan i balansiran (uravnotežen) rotor – da se manje zamara motor.

Na slici je klasični kompozitni rotor sa jednog Stradica (i sa mnogig sličnih modela) – vidite na neofarbanom delu sivu boju kompozita. Vidite i da mu je masa (debljina zidova) veća, jer je od grafita.

Takođe je bitno da se ne izvija i uvija previše, i da ima veliku čvrstoću i tvrdoću – posebno deo koji se navlači na pinion (od kojeg prima obrtni moment). Stoga često vidite kako po buvljacima ribolovci šakom proveravaju rotor da li se ljulja, tj. da li se „izjeo“ oko piniona, pa dobio „luft u glavi“, kada kupuju neku polovnu mašinicu.

Pominjane osobine sasvim zadovoljavaju savremeni materijali, moderni kompoziti. A zbog uštede, opet uzimam za primer Shimano, često se konstruišu rotori koji pasuju na više modela mašinica. Tako se mnoge danas uglavnom razlikuju po telu ali ne i po rotoru. Mada sada ima i različitih modela a skoro istih oblika tela i rotora, pa čak i istih mehanizama, ali se razlikuju po broju kugličnih ležaja, materijalu zupčanika – i boji mašinice. Sve je to, na kraju krajeva, samo veliki biznis. Eto, Shimano je skroz iste metalne rotore koristio za tri svoje mašinice serije MgS - Stradic, Biomaster i Twin Power (na slici dole).

Shimano na Stelle, naravno, montira metalne rotore. Na ostale mašinice ne, izuzev na Twin Power serije SW (sa uvodne sličice). Jer jednom su se zeznuli pa stavili metalne rotore čak i na mašinice više srednje klase, na Biomaster MgS, tj. Stradic Mg serije F - i na vrhunski mali Twin Power MgS. Opekli se, jer je Twin Power MgS ko Stella u malom, a mnogo jeftiji (plus rezervna špulna gratis), pa su na svim ostalim kasnijim serijama, Stradic Mg FA, Mg FB... odnosno Twin Poweri (Sustain za USA) bili oni Mg ili klasični, uvek jedino imali kompozitni rotor. A sve stoga da bi uspešnije prodavali skupe Stelle.

E, meni nisu još nijednu prodali – sasvim su mi dobri Biomasteri, Twinovi i Aspire sa kompozitnim rotorom. Jer Lale ne pecaju morske ale.

Metalni rotor je potreban (da li i neophodan?) jedino za velike mašinice namenjene teškom i super-teškom ribolovu na moru, eventualno teškom ribolovu na slatkoj vodi (somovi i mladice) – iako ni somovi sa Ebra ni sibirski tajmeni nisu što i morske tune i sabljarke. Naravno, lepo je imati malenu Stellu ili novu Certate sa metalnim rotorom pa džigovati smuđa, ali je to zadovoljstvo (pre)skupo. Po meni, i nepotrebno. No, ko voli nek’ izvoli – njegove pare, njegov izbor. Moje je samo da upozorim.

Rekoh da proizvođači često kriju podatke o vrsti materijala. Pa kako onda znati od čega je šta, kad je sve istom bojom prefarbano. Evo saveta (koji izgleda šašavo – ali deluje):

Liznite vrhom jezika rotor, kućište i poklopac kućišta. Liznite, nemojte olizati celu mašinicu – ako je jeftinija kineska otpašće farba, a na jezik vam se prekopirati: „Made in PRC“. Odmah ćete osetiti razliku u temperaturi! Metalni delovi su osetno hladniji.

Ako vam je lizanje rizično, možete odvrnuti neki zavrtanj koji se uvrće u rotor, pa pogledati kakav je navoj. Ako je rotor grafitni, „loza“ navoja je kao za drvo ili plastiku; ako je rotor metalni „loza“ je sitnija – znate valjda razlike izmežu običnih štafova.

Korpusi, rotori i motori, sve to zajedno sačinjava mašinicu. Od kvaliteta materijala zavisi radni vek, ali kvalitet uslovljava cenu. Pošto je uvek bilo „koliko para toliko muzike“ ni u pecanju nema razlike. Ali može biti uštede. Stoga težite optimumu za vaš način ribolova.

Jer ne treba po svaku cenu davati velike pare za metalni rotor, kad je dobar i kompozitni. Važnije je kakav ga okreće motor, a ne od čega je rotor. Ako je dobar motor, ne mora biti metalni rotor. Ali dobar motor mora biti u metalnom telu.

Međutim, ako je loš motor – džabe vam i metalni rotor! A danas je mnogima lakše da izliju i metalno telo i metalni rotor – nego da sklope kvalitetan motor. Izliju rotor i telo od aluminijuma, ali ne režu ili kuju zupčanik od duraluminijuma, nego i njega izliju, pa još od cinka! Za to se obično kaže: spolja gladac, a iznutra jadac.

Da bi se danas znalo šta je šta morate biti mudrac.

Dragan Jovanov Glod

Zabranjeno je kopiranje i reprodukovanje tekstova sa portala http://www.trofej.info/

Svog prvog Stradica nabavio sam skoro pre 20 godina, u proleće 1993. Bio je čudo tehnike, beo – a sa dve ručice! Koštao je oko 250 maraka (dinara: 500 miliona ili milijardu – u zavisnosti da li ste ga platili pre ili posle podne). Kasnije se pojavio Twin Power tako da mi Stradic nije trebao. Tokom dve decenije klonirano je nebrojeno mnogo modela, posebno za Evropu, posebno za Ameriku. Koliko tačno ne zna ni sam Shimano, iako ih za japansko tržište nikada nije bilo. I eto, napokon, pojavio se Shimano Stradic CI4 F...

Napokon isti model i za USA i za EU. Za Japan ga i dalje nema. U Americi se pojavio ranije, a ove 2012. godine najzad i za nas - Evropljane i Europljane. Stradic sa normalnom ručicom, koja se u zupčanik ušrafljuje, tzv. Direct Drive. Lep, skoro ko Firebloode.

Stradic CI4 F se uglavio na mesto iznad Stradica FD – takođe model za 2012. a ispod Rareniuma CI4 FA - iako ne znam zašto, kada su skoro jednaki? Valjda što Rarenium ima sporiji prenos i gratis rezervnu špulnu, ostalo je sve isto. Dalje sledi Biomaster FB, Twin Power CI4 FA... i Stella. Hijerarhija u USA je sledeća: Ispod je Stradic FJ, a iznad Sustain FG i Stella FE. Znači nema Rareniuma i Biomastera, pa je Stradic CI4 iznad običnog Stradica, a ispod Sustaina (tj. američkog Twin Powera).

Čime se to Stradic CI4 odlikuje kada je mu posvećujem ovoliko pažnje? Evo, sve se vidi.

Prvenstveno po crnom HD zupčaniku, istom kao na Stelli FD. Paladin Gear Durability Enhancement, bre! Eto to je (kažu) bolje čak i od hladno kovanog zupčanika od duralumnijuma kakvi se nalaze u Twinovima. Uostalom, evo čime se sve diči Stradic CI4 F.

   Ultra-lightweight CI4 Frame, CI4 Sideplate and CI4 Rotor

   Paladin Gear Durability Enhancement

   Propulsion Line Management System

   Power Roller III

   Aero Wrap II Oscillation

   SR-Concept: SR 3D Gear, SR Handle, SR One-Piece Bail Wire

   S A-RB Ball Bearings

   Aluminum Spool

   S-Concept: S-Rotor, S-Guard, S-Arm Cam

   Machined Aluminum Handle

   Direct Drive Mechanism (Thread In Handle Attachment)

   WP Drag (Waterproof Drag)

   Maintenance Port

   Fluidrive II

   Floating Shaft

   Dyna-Balance

   Super Stopper II

   Repairable Clicker

   Approved for use in Saltwater

   Rated for use with Mono, Fluorocarbon and PowerPro lines

Ono što bih posebno izdvojio (pored HD zupčanika) je kućište, rotor i poklopac od kompozita CI4. Kažu da je taj materijal jedan i po put jači od XT-7 grafita i 20 procenata lakši. Skraćenica CI4 označava kompozit Carbon Interfosion 4. Taj materijak je prvo korišćen za sada već legendarne ramove trkačkih bicikala Shimano, gde je od "životne" važnosti čvrstina, ali pre svega što manja težina! Naravno, podrazumeva se da je CI4 ipak manje izdržljiv od aluminjum-magnezijum legura, ali je znatno jeftiniji.

Prenosni odnos, težine, kapacitete, broj ležaja i drugo prikazuje ova tabela sa tehničkim podacima (kliknite na plavi link - a potom na Specifications).

Moram da priznam da Stradic CI4 F deluje zaista ozbiljno. Zupčanik, rotor i telo, ručica koja se ušrafljuje... Šteta jedino što nema rezervnu špulnu. Ali šta fali ovom američkom Stradicu?

Stradic FJ je X-SHIP koncepcije, a materijal: Graphite Rotor, Graphite Sideplate, Aluminum Frame. Ostalo je isto kao i Stradic CI4. Ima takođe HD zupčanik. Istina nije crn nego beo, ali kakve to veze ima. Malo je Stradic FJ teži jer nije od CI4 kompozita, nego je kućište od alumnijuma, a poklopac i rotor od grafita, ali Bože moj. Malo je teži, ali je malo i jeftiniji. Nažalost ni on nema rezervnu špulnu. Ima „samo“ 5+1 ležaja a Stradic CI4 6+1, ali je X-SHIP. A Stradic CI4 nije. Ali će biti iduće godine, garant!

Ovde, u ovoj tabeli (klik na Specifications) imate tehničke karakteristike i parametre Stradica FJ, odlične mašinice – nažalost samo za američko tržište.

Priznajte da vas je sada Shimano načisto zbunio, jer Stradic CI4 nije X-SHIP a Stradic FJ jeste. Pa čemu onda taj X-SHIP?

Hehehe, vas je možda Shimano zbunio, ali mene je skroz naskroz sludeo! Jer šta kažete tek na ovo?

Stradic FD je X-SHIP. A, bre, nema HD (tj. Paladin Gear Durability Enhancement) zupčanik, nema čak ni hladno kovan od duralumnijuma, nego liveni od legure cinka! E, valjda je zato najjeftiniji od svih Stradica, iako on, eto, ima i rezervnu metalnu špulnu. Telo mu je od alumnijuma, poklopac i kućište od grafita. Ali ima dvostruku ručicu i X-SHIP je. Iako ima svega 4+1 ležaja?!

Uostalom, najbolje je da sami uporedite evropske modele sa frontalnom kočnicom, tj. uporedite međusobno američke role Shimano izborom odgovarajućih modela iz tabele (klikom na Compare birate i upoređujete). Verujete, ponekad mi je tolika muka da mi dođe da dignem ruke od svega, koliko nas zamajavaju vrstama i kombinacijama materijala korpusa i rotora (te pokolopac s leva od ovoga, te poklopac s desna od onoga, rotor od ovoga a telo i stopa od onoga...) i zupčanika i, posebno, raznim marketinškim smicalicama. No ja se ne dam, uporno proučavam i prebrojavam, ko da sam Brankica iz „Insajdera“. NE DAM DA ME LEVATE, NE DOZVOLJAVAM DA VAS VARAJU! Stoga tvrdoglavo pratim sve Shimanove fore i fazone, ali sam ipak i dalje u dilemi.

Jer, šta sada kupiti: novi jeftini evropski Stradic FD X-SHIP, ili malo skuplji stari američki Stradic FJ X-SHIP, ili najnoviji evro-amarički Stradic CI4 koji je najskuplji – a nije X-SHIP?

Možda nijedan, nego dodati još koji evro pa kupiti japanski Biomaster!

Ali onda vam đavo ne da mira – dodate još malo pa kupite ovaj Twin Power.

Međutim, sada se pojavio fenomenalni Vanquish.

Ma, kada sam već toliko izdvojio, dodam još malo i - moja je Stella.

Ali onda sazna supruga koliko sam za mašinicu platio, pa sledi razvod a Stella na aukciju – za alimentaciju.

Na kraju: Stradic je fina mašinica (o)srednje klase – za one kojima treba brži prenos. Svi Stradici lepo slažu, dobro koče, pouzdani su i trajni (a ko voli brže role), za pecanje - bajni. Namenjeni su za lakše i srednje varaličarenje, a posebno za plovak i fider. Modeli FJ i CI4 su već ozbiljnije mašinice nego Stradic FD, zbog kvaliteta zupčanika sam vrh srednje klase. Iznad su jedino Twin Power CI4 (nije X-SHIP), japanski običan Twin Power (jeste X-SHIP) i Vanquish, kao predstavnici visoke klase. Naravno, Stella je sam vrh najviše klase.

Shimano Stradic je prevashodno (o)srednje skupa mašinica iz Malezije za najšire ribolovačke mase, za Evropu i Severnu Ameriku. Prava je sreća što ga nema i za Japan, jer i ovako biljim u tabele ko papan, po čitav dan. Ali se i dalje ne dam...

Dragan Jovanov Glod

P.S. Nisam vam prepisivao tehničke podatke, performanse i parametre - jer ih na datim linkovima imate. Uostalom, ovo je internet. Više sam pažnje posvetio nekim bitnim razlikama, koje pojedine modele Stradica odvajaju i po kvalitetu i po ceni, jer je recimo kvalitet zupčanika važniji i od težine mašinice, i od broja kugličnih ležaja, i od toga da li je CI4 ili XT-7 kompozit. Jer ako je zupčanik "shit" džabe onda i "x-ship".

Zabranjeno je kopiranje i reprodukovanje tekstova sa portala http://www.trofej.info/