Ledeni dani, a usijana atmosfera među ribolovcima – raspravlja se ko će izgubiti a ko dobiti novom raspodelom ribolovnih područja Srbije. No, jedno je skoro uzvesno, izgubiće ribolovci. Jer je svaka granica strpljenja odavno pređena. Nažalost, slaba vajda od ribolovca – navikli su da čekaju, pa čekaju, čekaju... Pecaju i (ne) nadaju se. Kada štrajkuju seljaci bunimo se i psujemo što su traktorima blokirali puteve. Kada štrajkuju advokati – baš nas briga. Kada štrajkuju prosvetari ćutimo – baš nas zabole, jer su se podelili u brojne sindikate umesto u jedan, ali valjan. Kada štrajkuju otpušteni, napušteni, zaboravljeni i na marginu…

Cena dozvole za pecanje za 2016. godinu je ista, ostaće 6.000 dinara, ali je dozvola za ribolov praktično skuplja – ili jeftinija! Kako sad to majku mu staru, ista a skuplja, tj. jeftinija?! Pa lepo, ovako – eto kako. Elem... Pred nama su ponovo novi konkursi za raspodelu ribolovnih područja, ali ovoga puta na 10 godina. Ko će sve biti vodogazda još se ne zna, ili se možda zna i pre konkursa?! No, bilo ko da bude, ukoliko ostane ista anarhija na vodama, ili bude još veći haos i siromašnije vode, to znači da je ribolovnica od 6000 dinara realno…

Oba nesvakidašnja, vrlo neobična ali atraktivna. Jedan beše kada sam još bio zelen pecaroš, ali drugi kasnije kada sam postao znalac od zanata pecaroškog. Evo kako je bilo... Davno beše, ima tome sada već možda 40 godina. Leto, vrućina skoro ko ovih dana, a ja pecam na betonu kod novosadske prevodnice, na proširenom delu kanala D-T-D koji vodi ka „Špicu“ i Dunavu. Pecam sa klisanske strane, jer je betonski nasip manje strm i može se relativno udobno sedeti pored štapova. Zabacio sam tri „dunavske“ dubinke, zelene Germine od 2,4m nepoznate težine bacanja i akcije pitaj boga koje, na kojima su…