Preko preče - naokolo bliže. To važi i za nas, ribolovce. Trudio sam se svim silama da Glodu objasnim da loviti basa gumicama nije „Sveto pismo“. Da treba samo lak štap i mašinica koja dobro slaže nezategnutu strunu. Jok! Po njemu vobler lovi bolje! I tačka. Onda smo otišli na zajedničko pecanje, da probam da ga razuverim…
Ni dan-danas ne znam da li sam uspeo u tome, mada sam par puta prošao pored preneraženih bas-vobleraša - zbog brojnosti basova na mom stringeru. Doduše, sve češći su njihovi, istina vrlo diskretni, pozivi na zajedničko pecanje. Ne znam zašto.
Znam da su relativno teško dobavljive kod nas - ali su gume neuporedivo jeftinije od voblera!
Prvo što morate da znate je da guma lovi u svim, ili skoro svim, situacijama. Ne želim da potcenim voblere, spinere i bazere, ali bar 70% njih je nemoćno pred gustišem i granjem. Guma vam omogućava i „poperisanje“ i „zarisanje“ uz malo vežbe. Možete je pravilno (čitaj: weedless) montiranu provući i kroz krošnju stogodišnje sekvoje. Jedini problem je relativna lakoća tereta, koju morate da izbacite. To se rešava „long cast“ špulnom, tanjim najlonom i broj većom udicom (oštra Ownerka, obavezno). Pravilno montirana, za broj veća udica, samo povećava šanse za ulov.
Obavezno kontrolišite najlon i čvor posle svake izvučene ribe, ili nakon nekoliko povlačenja kroz ševar, da vam se ne bi dešavalo isto što i meni. Naime, nakon par basova i provlačenja kroz travu, izleteo je „majstor“, uzeo, i prilikom kontre - najlon je puk'o, a i „Glod“ od smeha, jer sam skoro izleteo iz čamca. Ode basonja, ode i „Bassassasin“, a ode i Owner-ka 2/0. Samo zbog moje lenjosti da povremeno prevežem tanki najlon - a i „napaljenosti“ da pred Glavnim upecam što više. I brže. Doduše, i on je priveo nekoliko pristojnih, voblerima. Ali dok on oslobodi vobler (koji je konstruisan da bi trokrakama kupio travu) zeleniša, ja bacim u gustiš tri puta... Privedem dva puta! Istina, pošto ja upravljam čamcem, odemo na deo kanala gde je plitko - da ne bi mogao da lovi dubokoroncima, a gde po površini plovi trava - da ne bi mogao da „plopće“ površincima.
STRPLJIVO, POLAKO...
Pošto dolaze hladniji dani, pa se i bas spušta ka toplijoj vodi, evo par saveta kako da lovite u jesenje doba. Basa je sve teže, sem za vreme dužih (3-4 dana) sunčanih perioda, moguće loviti na površini. S toga se morate orjentisati na lov u srednjem sloju vode, ili na samom dnu. Potrebna vam je worm udica sa malim otežanjem, da bi se spustili što bliže dnu. Efikasno je da za otežanje koristite super-mekano olovce, koje stisnete na tanku strunu (neće je oštetiti, niti joj umanjiti nosivost), na dvadesetak cm od udice.
Vormove i Slagiće, koji su do sada bili tamni ili neutralne boje, valja postepeno zamenjivati nešto življim i drečavijim, koje verovatno bude kod grabljivog basa veću agresivnost. Ne treba preterivati s veličinom - do 12 cm, jer ipak mi nemamo basove za obaranje svetskih rekorda.
Mesta na koje treba da obratite pažnju su svakako popadalo drveće, potonuli čamci i sve ostale prepreke u vodi. Svako od ovih mesta krije oko sebe big-basa vrednog poštovanja. Svakako da su vam ova mesta neki put nedostupna pecanju sa obale. Tada potražite takva mesta koja vam omogućuju pristup lovnom području. Slažem se da je često i to nemoguće. Za lov sa obale bitno je da imate alat za dalek izbačaj i dovoljno strpljenja. U protivnom upoznajte bar nekog lokalnog „basistu“ koji ima čamac.
Prilikom pecanja sa obale nemojte se lako predavati. Ako baš ne uzme ponuđenu varalicu u granju, možda je samo oprezan ili preplašen. Krupan bas zna da udari i na sredini kanala, ili pod samim nogama. U ovo doba, kad se vode već uveliko hlade, varalicu treba voditi što sporije, preko čitavog kanala. Kratka cimanja vrhom štapa i duge pauze (u trajanju i do tridesetak sekundi) su taktika koja će ga navesti na ugriz. Nemojte da se čudite što će neki hici trajati i po par minuta. Jesenji lov basa je samo za basiste sa „šarandžijskim“ živcima.
... PA OŠINITE!
Znam da se neki sad pitaju kako identifikovati udarac? Morate gledati u najlon, koji je mek, i po mogućnosti plivajući. Svaki, pa i najmanji drhtaj, pokret u stranu, ili ubrzano tonjenje najlona, siguran je znak da je kontakt ostvaren. Malo sačekajte (sekundu-dve) pa ga počastite kontrom od koje mu se gabarit povećava bar za 2 cm.
Ima li potrebe za tako žestokom kontrom? Ima. Neki moji drugovi su mi se žalili da im otpada riba. Nismo mogli u priči da otkrijemo razlog, pa smo otišli na vodu, i sve je bilo jasno. Mlaka kontra na građu usta basa, prvi skok i... adios amigos!
Slobodno pustite da riba proguta gumicu, sačekajte, pa ošinite. Ako se dogodi da i nakon svega luftujete, zaboravili ste jednu od najvažnijih stvari - miris. Zato, kad završite pecanje za taj dan, našpricajte gume u kutiji i ostavite je dobro zatvorenu do sledećeg puta. Namirisanu gumu bas mnogo duže drži u ustima i nerado je pušta. Koristite mirise poznatih proizvođača, prvenstveno iz Amerike.
Sve u svemu, lov gumicama će vam pružiti izuzetne trenutke u ribolovu, kao i bar 30% više ribe u čuvarci, nego lov voblerima. Ukoliko me poslušate i počnete loviti ribu na ovaj način, već kod prvog basa pomislićete da ste zakačili FAP-a.
I još nešto. Jestivi basovi su oni preko 500 gr, a oni manji su - mali. Pustimo ih da porastu, ako uspeju od onih mesoždera (mreže, struja...). Jestivi su i oni preko kile, ali su bolji za fotografisanje - i puštanje.
Saša Zec
